Izvor: Kurir, 03.Jul.2011, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ZAŠTO DECU TREBA PUSTITI DA SANJAJU
Kurir je juče opet imao daleko najbolju naslovnicu u Srbiji. Po ko zna koji put. A Novak Đoković je postao najbolji teniser na planeti. Prvi put.
Kurir je juče opet imao daleko najbolju naslovnicu u Srbiji. Po ko zna koji put.
A Novak Đoković je postao najbolji teniser na planeti. Prvi put.
Ono što spaja ova dva postignuća je fotografija malog Novaka Đokovića na naslovnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << strani Kurira. Na njoj Nole drži reket koji je za nijansu manji od njega, a u oblačiću piše „Biću prvak sveta”. Fotografija je iz 1991. godine. Tada je Novak imao četiri godine.
Dvadeset godina kasnije, Novak je dosanjao svoj san.
I Kurir je, kad smo već kod ostvarenih snova. (Ovo za Kurir samo da bi neko iz konkurencije opsovao i rekao nešto bezobrazno.)
Ali Srbija nije dosanjala svoje snove. Kao i 99,99 odsto ljudi koji žive u njoj. Matorci (70. godište i stariji, takva je surova realnost, izvin’te, gospodo) i mi srednje matori, za nas je već kasno. To smo što smo, nikad nećemo postati Novaci Đokovići. Pregazilo nas vreme i okolnosti.
Ali deca...
Zamislite sada Novaka Đokovića sredinom devedesetih. Klinac koji maše reketom i viče „biću prvi na svetu jednog dana, videćete”. I tete i čike koje viču „jao, što je sladak mali”, a misle „ala mali lupa, možda bude treći na prvenstvu Voždovca...”
Zamislite osnovnu školu i nastavnika koji, iz najbolje namere, kaže malom Novaku: „Slušaj, mali, lepo je to što igraš tenis, ali nećeš se ti od toga leba najesti, ja da ti kažem... U Americi milion dece igra tenis, pa je l’ misliš da ćeš, pored svih njih, baš ti da budeš najbolji na svetu?”
Sad vi očekujete da pročitate: „Ako pustite dete da veruje u svoje snove, i ono će biti najbolje na svetu”. Ma kakvi. Novak je jedan, jedan u milion. Rodiće se još milion Srba dok ne dobijemo novog Novaka, u nečemu.
Ali, znate nešto, Novak ne bi stigao na vrh sveta da nije verovao u svoj san.
Pustite decu da jure snove. Nemojte mnogo da im pametujete. Pustite ih da sanjaju i žive za svoje snove, pa makar i do 25. godine. Pa makar ništa ne bilo od tih snova.
Ako ništa drugo, bar će moći da kažu: „Ja sam imao san i živeo sam da ga ostvarim.”
Mi to ne možemo. Nama su naše snove ukrali.
Ne dozvolimo da ih ukradu i našoj deci. Ako svi zajedno sanjaju, možda nešto svi zajedno i dosanjaju.
Jer, znate, svet se, kad se sve sabere i oduzme, pravi od dečjih snova.
