Izvor: RTS, 27.Dec.2010, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezbrinuti i nezaposleni
Odlazak iz doma posle punoletstva, svakom štićeniku teško pada. Osamostaljivanje nije lako, a kriza ga je učinila još težim. Godišnje 200 osamnaestogodišnjaka ode iz doma, a mali broj njih uspe da se zaposli.
Kada postanu punoletni, štićenici domova moraju sami da se snalaze za život. Osamostaljivanje osamnaeastogodišnjacima nikada nije lako, a kriza ga je učinila još težim. Godišnje iz domova ode 200 mladih ljudi, a retko ko uspe da se zaposli.
Bivšoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << štićenici doma Slađani Jovanović stalni posao bio je najlepši novogodišnji poklon. Dobila ga je, kako kaže, posle niza razočaranja i kratkotrajnih poslova od kojih nije bilo velike koristi.
"Bilo mi je teško, jer su plate bile male i nisam mogla da se izdržavam. Sada radim i prijavljena sam, imam zdravstveno osiguranje i mogu da se snađem", kaže Slađana Jovanović.
Roditeljsku utehu ili pomoć u traženju posla ovi mladi nemaju, već su prepušteni sopstvenoj snalažljivosti. Mladi iz vršnjačkog savetovališta "Grig" svakodnevno im pomažu da se reše bar neki od problema.
"Mi im pomažemo u pisanju biografije u pripremi za intervju za posao, prikupljanju razne dokumentacije koje su potrebne da bi konkurisali za posao", kaže Dragana Kalenić iz vršnjačkog savetovališta "Grig".
"Takođe, pomažemo im da razviju svoju karijeru, jer je svakome, kada krene da radi, teško da se prilagodi različitim uslovima", kaže Kalenićeva.
I pored završenog zanata, srednje škole, nekad i fakulteta, bivši štićenici domova kažu da su razočarenja prečesta.
"Ljudi nisu spremni i sa nepoverenjem pristupaju tim mladim ljudima. Oni nemaju jednake šanse već su često etiketirani, i na informativnim razgovorima odbijeni", kaže upravnica Doma za srednjoškolsku i studentsku omladinu Snežana Milovanović.
Privremena podrška
Poslednjih godina država je, kao prelazno rešenje, omogućila štićenicima da, kada izađu iz doma, petnaestak meseci mogu da žive u stanovima socijalne podrške, očekujući da se za to vreme zaposle. To uspe tek svaki drugi štićenik, a iskustvo pokazuje da ni to ne traje dugo.
"Kako napuštaju taj stan i potpuno preuzimaju odgovornost za sopstvenu egzistenciju, tako pada i taj procenat zaposlenosti, jer se oni, kao i svi drugi, suočavaju sa izazovima krize", kaže Živorad Grujić iz Zavoda za socijalnu zaštitu.
Posao gube, kažu nadležni, i zbog toga što su osetljiviji na probleme, slabije se snalaze sa izazovima u poslu i zahtevima poslodavaca.
To su, nažalost, neizbežne posledice života u instituciji. Posebno ohrabruje činjenica da se sve manje dece smešta u domove, a sve više u hraniteljske porodice u nadi da će, kad odrastu, biti spremniji za život.
