Izvor: Blic, 16.Sep.2011, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fotomodeli 15. veka
Muzej Bode u Berlinu i Metropoliten iz Njujorka udružili su snage u organizovanju velike izložbe posvećene italijanskom portretnom slikarstvu. Berlinski muzej je ugostio prvu fazu izložbe, do 20. novembra, a potom će kolekcija biti postavljena u Njujorku od 19. decembra 2011. do 18. marta 2012.
Više od 150 radova - slika, crteža, medalja i bista - po prvi put se našlo na jednom mestu zahvaljujući pozajmicama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od preko 50 institucija, uključujući firentinsku Galeriju Ufici, londonsku Nacionalnu galeriju i pariski Luvr.
Izložba „Renesansni portret od Donatela do Belinija”, čija je zvezda nesumnjivo Leonardova „Dama sa hermelinom”, bavi se fizičkim odlikama žitelja Apeninskog poluostrva 15. veka. Portreti ženske lepote nadmeću se sa portretima generala, prinčeva i humanista, nudeći fascinantni uvid u kulturološke, društvene i modne trendove rane renesanse.
Portretna umetnost u Italiji prvenstveno se razvijala pod uticajem antičkih modela, ali je bila ništa manje oblikovana inovacijama velikih nizozemskih slikara.
Istorija portretnog slikarstva, od Pizanela do Botičelija i Leonarda, ispričana je preko odabranih i veličanstvenih radova: slika, skulptura, medalja i crteža.
Umetnički portreti su danas - bilo u formi slike, fotografije ili, nešto ređe, medalje - postali nezaobilazi, ali između 5. i 15. veka samostalni portreti pojedinaca bili su retki i ekskluzivno rezervisani za vladare i istorijske figure. Tek je u 15. veku postalo uobičajeno da umetnicima sa obe strane Alpa poziraju i „obični smrtnici” koji su sebi mogli da priušte sliku.
Cilj organizatora je bio da istaknu preovlađujuće konvencije i inovacije u periodu od skoro jednog veka. Izložba je podeljena na nekoliko sekcija.
Počev od Firence, gde su se portreti prvi put pojavili u izobilju, posmatrač obilazi dvorove Ferare, Mantove, Bolonje, Milana, Urbina, Napulja i, konačno, stiže do papskog Rima. Krug se zatvara Venecijom gde je portretna tradicija utvrđena iznenađujuće kasno, krajem 15. veka.
„Petnaesti vek je prvi vek u kojem je veliki broj ljudi mogao da naruči nezavisne portrete”, kaže Kit Kristijansen, viši kustos za evropsko slikarstvo u Metropolitenu.
„Umetnik koji ih je radio po prvi put se suočio sa pitanjem svrhe ovog žanra: da li je to pomen, proslava lepote ili obeležavanje društvenog statusa, vladavine, identiteta?” Kristijansen je rekao da će izložba provesti gledaoce kroz rešenja koje su umetnici našli kao odgovore na ova pitanja.
„Dama s hermelinom"
pomirila Nemce i Poljake
Prvi put posle Drugog svetskog rata u Nemačkoj je izložena „Dama sa hermelinom” (1489/90) Leonarda da Vinčija koju su svojevremeno iz Poljske ukrali nacisti.
Poljski ministar kulture se u početku protivio ideji da slika napusti zemlju, ali na ličnu molbu vlasnika remek-dela, princa Adama Karola Čartorskog, dopustio je da slika bude izložena u Madridu početkom godine, sada u Berlinu, a pre puta u Njujork i u Londonu na velikoj izložbi posvećenoj Leonardu. Nemačka štampa je ovu pozajmicu nazvala gestom pomirenja između Poljske i Nemačke.
Smatrana za prvi istinski moderan portret, „Dama s hermelinom” je jedna od samo četiri slike žena koje je maestro uradio. Najverovatnije je reč o portretu Čečilije Galerani, ljubavnice milanskog vojvode Ludovika Sforce i sina jednog od Da Vinčijevih patrona. U vreme kada je naslikana Čečilija je imala 16 godina. Dvorski pesnik Sforce, Bernardo Belinćoni, predložio je umetniku da Čečilija bude predstavljena kao da sluša nevidljivog govornika. Ona nosi jednostavnu haljinu, što otkriva da nije plemkinja, ali ima detaljno urađenu frizuru. Njena ispružena ruka naslikana je sa savršenim osećajem za detalj, sve do bora oko zglobova na prstima. U ruci drži hermelina - simbol čistote i lični amblem Ludovika, koji je bio pripadnik Reda hermelina.
Porodica Čartorski kupila je sliku oko 1800. a danas je stalno izložena u njenom muzeju u Krakovu.
