Izvor: B92, 26.Jun.2011, 01:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija predaje ambasade Hrvatskoj?
Beograd -- Hrvatska je, 10 godina od početka sukcesije, uspela od Srbije da izdejstvuje povratak nekretnina i umetničkih dela čija je procenjena vrednost 62 mil. dolara.
Prema tvrdnji zagrebačkih medija to je dogovoreno posle sastanka Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatske i konzularne imovine SFRJ, 19. maja, u Beogradu.Tada je, navodno, srpska strana potpisala sporazum sa Hrvatskom, Slovenijom, BiH i Makedonijom, obavezavši se da će vratiti imovinu nekadašnje SFRJ.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Prema podacima Srbije, njena ukupna vrednost iznosi 201 milion dolara, od čega bi najveći deo trebalo da pripadne našoj zemlji.
Hrvatskoj strani, kako tvrdi tamošnja štampa, uskoro bi trebalo da bude vraćeno desetak zgrada, rezidencija i stanova - od Španije, Austrije i Italije, do Švedske, Holandije i Kanade. Na spisku su i 144 umetnička dela hrvatskih slikara, koja su krasila zidove bivših jugoslovenskih ambasada. Hrvatska bi, po tome, trebalo da dobije i 23,5 odsto novca od predstojeće prodaje sedamdesetak nekretnina bivše federacije.
Neke od zgrada koje Srbija, po dogovoru, ustupa Hrvatskoj u izuzetno su dobrom stanju, poput ambasade u Beču, koju je naša zemlja relativno skoro renovirala.
Najvredniji objekat koji će otići zvaničnom Zagrebu jeste rezidencija u Stokholmu, koja je 1991. procenjena na 4,8 miliona dolara. Prema našim informacijama, međutim, to se neće desiti ove godine.
Sporazum o pitanjima sukcesije potpisan je u Beču 29. juna 2001, a Srbija ga je ratifikovala 1. jula 2002. Na snagu je stupio dve godine kasnije, kada ga je ratifikovala i Hrvatska. Uz osnovni tekst, sporazum sadrži sedam aneksa: A (pokretna i nepokretna imovina), B (diplomatska i konzularna imovina), C (finansijska aktiva i pasiva), D (arhive), E (penzije), F (ostala prava, interesi i obaveze) i G (privatna svojina i stečena prava). Aneks B, prema podacima koje je naša zemlja dostavila u odgovorima na Upitnik EU, odnosi se na 123 objekta, vrednosti 266,4 miliona dolara.
"Na sastanku Mešovitog komiteta za raspodelu diplomatsko-konzularnih predstavništava, krajem maja u Beogradu, nije se dogodilo ništa epohalno, kako to sada pokušava da predstavi hrvatska strana. Samo je dogovoreno da se aktiviraju odluke donete još u vreme vlade Vojislava Koštunice", kaže Gašo Knežević, visoki predstavnik Srbije za sukcesiju.
On objašnjava da se ceo ovaj proces odvija sporo, jer se svaka od zemalja naslednica trudi da zaštiti sopstvene interese u određenim oblastima podele.
Knežević, međutim, očekuje da na narednom sastanku u Sarajevu, koji bi trebalo da bude zakazan tokom leta, između Srbije i Hrvatske bude potpisan bilateralni dogovor o sprovođenju Aneksa G Sporazuma o sukcesiji. On obuhvata društvenu i privatnu svojinu, i stanarsko pravo.
Spiskovi navodno podeljene imovine, koji su „procurili" u hrvatskoj javnosti - nisu tačni, potvrđeno je za „Novosti" i u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Prema našim izvorima, na sastanku u Beogradu odlučeno je da se do 31. avgusta izvrši primopredaja 13 objekata u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čija je podela ranije dogovorena. Podela svih 67 nekretnina iz zemalja OECD trebalo bi da bude okončana do sredine sledeće godine.
Inače, u procesu sukcesije treba ukupno podeliti 144 diplomatskih objekata širom sveta. Srbiji, prema Aneksu B Sporazuma o sukcesiji, koji obuhvata DKP objekte, pripada 39,5 odsto imovine nekadašnje SFRJ.
U poslednjih deset godina dogovorena je i izvršena primopredaja samo pet ambasada, iako je na papiru postojao dogovor o podeli 42. U međuvremenu je održano čak 14 sastanaka, ali - bez rezultata. Srbija je do sada odbijala da počne selidbu iz 22 zgrade, koje su pripale drugim republikama, sve dok se ne postigne sporazum i o podeli nekretnina u manje atraktivnim zemljama Azije i Afrike.
Kada se završi podela imovine u zemljama OECD, slede pregovori o podeli 74 zdanja u ostalim regijama, od čega su zanimljive zemlje istočne Evrope, Rusija, Kina i Australija. U ovoj grupi su i predstavništva u zemljama poput Šri Lanke, Ugande ili Tanzanije, za koje niko nije zainteresovan. Dogovor će ipak morati da bude postignut jer to od zemalja bivše Jugoslavije očekuje EU.
