Izvor: Vostok.rs, 22.Nov.2013, 14:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planeta gubi zelenu boju
22.11.2013. - u poslednjih 12 godina uništeno milion i po kvadratnik kilometara šume
Od početka 21. veka na Zemlji su ljudi, požari ili štetočine uništili skoro milion i po kvadratnih kilometra šume. To je manje nego krajem prošlog eka, mada sve jedno više nego što može da dopusti sebi planeta, upozoravaju eksperti.
Proces seče šume teče paralelno sa razvojem civilizacije. Ali u epohi industrijalizacije on je poprimio zaista zastrašujuće razmere. I čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << kada su krajem prošlog veka ekolozi i naučnici počeli da pozivaju na uzbunu, situacija nije prelomljena nabolje.
Artimetika je prosta. Od 87 miliona kvadratnih kilometara šume na planeti u poslednjih 12 godina uništeno je milion i po. Takvim tempom za 7 vekova na Zemlji neće ostati ni jedno drvo. Između ostalog, čovečanstvo to više ne moće da ne vidi. Jer smanjenjem šuma u atmosferi će biti manje kiseonika, više ugljendioksida, neće biti čime da se diše, klima će se promeniti. Stanovništvo planete verovatno se neće adaptirati na takve promene.
Sada praktično svuda postoje državni programi za obnovu i očuvanje šume. Negde oni rade vrlo uspešno. Na primer, Brazil danas zauzima prvo mesto po smanjenju brzine gubitka šuma: ako je 2003. godine tamo bilo uništeno 40 hiljada kvadratnih kilometara, 2010. godine dva puta manje. Ipak u Paragvaju, kao i u Maleziji i Kambodži, beleži se najviši tempo ogoljavanja. Lider u tempu likvidacije drveća je Indonezija. U Evropi se dešava izvesni priraštaj šumskih gazdinstava.
Prilično je teška sitaucija u Kini. Ipak u poslednje vreme Peking troši na desetine milijardi dolara na obnovu šume. U Rusiji se i dalje uništavaju ogromne površine pod šumom. Ali kod nas nije sve tako loše, tvrdi ekspert Državnog šumarskog univerziteta Kirov Vladimir Petrov.
- Ako je površina seče u Rusiji danas uporediva sa površinama koje se obnavljaju, površine koje se obnavljaju kod nas premašuju površine totalne seče. Ali postavlja se pitanje: a da li kvalitet obnove odgovara željenom? Nažalost, ne uvek.
Problem je u tome što je u ekonomskom smislu povoljnija zimzelena šuma. Ali borovi rastu sporije od listopadnog drveća. Uz to dok su četinari mali, listopadno drveće ih bukvalno guši. Posebno je to primetno prilikom prirodne obnove šume, ističe rektor Naučno-istraživačkog instituta za šumarstvo i mehanizaciju šumskog gazdinstva Anatolij Petrov.
- Primetite, na mestu seče uvek postoji šuma. Ali mi želimo da rastu četinari, a umesto toga raste listopadna. Verujte, za 60 godina listopadna šuma sama se zamenjuje četinarskom. To je normalan proces. Ruska ekonomija je tako orijentisana da smo zainteresovani za četinarske šume. Ali za ekologiju najbolja je listopadna. Gutanje ugljendioksida i izvajanje kiseonika u listopadnim šumama se dešava bolje. Četinarske iglice nemaju tako veliku sposobnost.
Ali ako se industrijska seča može regulisati, elementarne nepogode, požari i najezde štetočina loše se mogu kontrolisati. Ipak one nanose isto tako veliku štetu prirodi kao i ljudska delatnost. Pri tome slični podaci ne prikazuju se uvek u zvaničnim izveštajima u punoj meri. Nema u referatima ni podataka o nezakonitim sečama.
Da se prati kako u realnosti stoje stvari sa stanjem zelenog pokrivača na planeti pomaže prva interaktivna globalna šumska karta koju su napravili američki naučnici. Na osnovu stotina snimaka napravljenih sa satelita od 2000. godine do 2012. može se pratiti promena stanja šuma na planeti. Osim toga, ona omogućava da se pronađu masovne ilegalne seče, što je aktualno za mnoge regione, uključujući Rusiju.
Natalija Kovalenko,
Izvor: Glas Rusije, foto: © Flickr.com/shaymus22/ss-by-sa 3.0
