Izvor: RTS, 04.Feb.2014, 10:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Okončana Šternova era u NBA ligi

Neprikosnoveni vladar NBA lige, ličnost pred kojom su se povijale i najveće košarkaške zvezde, Dejvid Štern, otišao je u penziju. Za tri decenije na mestu komesara NBA lige, Štern je ostavio rezultate koje će biti teško dostići. Takođe, njegovu autoritativnu vladavinu najjačom košarkaškom ligom sveta obeležio je niz skandala koji će se dugo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pamtiti.

U subotu 1. februara okončala se tridesetogidišnja vladavina Dejvida Šterna nad NBA ligom. Umesto Šterna, novi komesar lige je Adam Silver. Dok su Džordan, Kobi, Lebron i drugi igrači vladali na parketu, Štern je bio „veliki gazda" koji je suvereno vladao NBA ligom.

Na mesto komesara NBA lige Dejvid Štern je došao 1. februara 1984. godine, tačno tri decenije ranije, u doba kada su sa jednog od najberićetnijih draftova u NBA ligi na parket zakoračili Majkl Džordan, Hakim Olejdžuon, Čarls Barkli, Džon Stokton i mnogi drugi igrači koji su kasnije postali NBA zvezde.

Za Dejvida Šterna se kaže da je od NBA lige načinio planetarnu atrakciju i mašinu za pravljenje novca. Nakon tri decenije upravljanja ligom NBA zarađuje 500 odsto više novca nego u doba kada je Šternm seo u komesarsku fotelju.

Od vremena kada su NBA rezultati u Evropi i ostatku sveta bili dostupni samo u novinskim izveštajima, a kasnije i u odloženim snimcima utakmica, došlo se do toga da su prenosi utakmica, bez obzira na vremensku razliku, danas popularni u svakom kutku planete. Lebrona, Kobija i drugove danas gledaju u direktnom prenosu gledaoci u 215 zemalja.

Zarada samo od televizijskih prenosa iznosi skoro milijardu dolara godišnje (tačnije 930 miliona), dok su prosečne plate igrača narasle na pet miliona dolara po sezoni (sezona pre nego što je postao komesar prosečna plata NBA igrača iznosila je 275.000 dolara po sezoni). Takođe, pod Šternom 150 mečeva NBA lige je odigrano u inostranstvu, gde se radilo na popularizaciji ovog američkog sportskog brenda.

Štern je uveo i strogu kontrolu na upotrebu narkotika jer su NBA igrači osamdesetih godina prošlog veka bili na glasu da koriste marihuanu i kokain.

Veliku zaostavštinu Dejvida Šterna predstavlja i proširenje lige na 30 klubova. Za vreme njegove vladavine NBA liga je dobila sedam novih franšiza (Hornets, Timbervulfs, Hit, Medžik, Grizlis, Reptors i Bobkets) koje su menjale povremeno gradove, ali su uspele da se održe u ligi.

Takođe, šest Franšiza je za poslednjih 30 godina promenilo gradove u kojima su se nalazili. Lokacije su promenili Klipersi (San Dijego-Los Anđeles), Kingsi (Kanzas Siti-Sakremento), Grizlis (Vankuver-Memfis), Nets (Nju Džersi-Bruklin), Hornets (Šarlot-Nju Orleans), Soniks (Sijetl-Oklahoma gde su preimenovani u  Tanders).

Poslednja promena lokacije frašize (iz Sijetla u Oklahomu) izazvala je mnoge kontroverze koje su takođe pratile Šternovu karijeru. Upravo je Šternova uloga u nasilnom premeštanju Supersoniksa i ostavljanja Sijetla bez NBA tima oslikavala, kako neki smatraju, nasilničku i diktatorsku vladavinu ligom.

Iako je u „otimanju" Supersoniksa glavnu ulogu imao biznismen i multimilijarder Klejton Benet, smatra se da je Štern, kako su američki mediji opisali, vozio „auto za bekstvo" sa plenom.

Benet je 2006. godine kupio Supersonikse za 350 miliona dolara uz obavezu da će učiniti sve da zadrži tim u Sijetlu. U isto vreme Štern je krenuo da kritikuje grad Sijetl optužujući ih da ne pokazuju dovoljno volje da zadrže NBA tim. Najveći problem je bila izgradnja nove hale vredne oko 500 miliona dolara za koju uprava Supersoniksa nije mogla da se dogovori sa gradom. Kako nije došlo do dogovora, Benet je odlučio da franšizu preseli u rodni Oklahoma Siti. Kasnije se ustanovilo da je sve to bila igra i da Benet nije ni imao nameru da zadrži franšizu u Sijetlu.

Od 2008. godine Sijetl je nakon 41 godine ostao bez NBA kluba. Postojala je neka bleda mogućnost da Sijetl jednog dana ponovo dobije NBA klub, ali za sada se po tom pitanju ništa nije uradilo. Da stvar bude još gora, Štern, koji je kritikovao Sijetl rekavši da grad ne zaslužuje NBA ekipu, po iseljenju Supersoniksa dao je prilično licimernu izjavu.

„Iako je doneta odluka da se Sonksi premeste u Oklahomu, NBA nastavlja da smatra Sijetl za prvoklasan NBA grad koji je sposoban da bude domaćin drugom NBA timu".

Zanimljivo je da je Štern 2011. godine postavio Klejtona Beneta za predsednika komisije koja odlučuje o preseljenju franšiza. Komija, na čijem je čelu Benet, u aprilu prošle godine jednoglasno je glasao protiv predloga da se Kingsi iz Sakrementa presele u Sijetl.

Prva kontroverza u Šternovoj vladavini dogodila se u samom početku mandata, za vreme NBA drafta 1985. godine, kada je uveden sistem lutrije. Do tada su NBA klubovi imali pravo pika u zavisnosti od pozicije koju su osvojili u sezoni. Najgori tim je imao pravo na prvog pika, pretposlednji na drugog itd. Do promene u sistemu je došlo da bi se sprečilo da timovi namerno postižu što gore rezultate da bi birali prvog pika. Umesto toga uvedena je lutrija u kojoj su učestvovali svi timovi koji nisu ušli u plej-of, gde su najviše šanse da budu izvučeni prvi imali timovi sa najgorim skorom u prethodnoj sezoni.

Na draftu 1985. godine Dejvid Štern je iz „bubnja" izvukao kovertu sa imenom Njujork Niksa. Ekipa iz „Velike jabuke", iako nije bila najgora u prethodnoj sezoni (imala je treći najgori skor), iskoristila je srećnu ruku Šterna i izabrala prvog pika Patrika Juinga. Velika prašina se digla jer su mnogi smatrali da je koverta sa imenom Niksa bila posebno obeležena, tačnije da je bila zakrivljena ivica tako da je Štern tačno znao koji je tim izabrao.

Na ovu priču kasnije su se nadogradile spekulacije da je Štern favorizovao samo atraktivne ekipe, posebno iz velikih gradova, dok je ignorisao „NBA periferiju". Los Anđeles, Njujork, Hjuston, Majami, samo su neki od gradova čije su ekipe imale naklonost Šterna. Pojedini košarkaški poznavaoci smatraju da će Lejkersima posebno nedostajati Štern, koji je više puta ponovio da mu je tim iz Los Anđelesa među miljenicima.

Izjava da je savršeno finale ono u kojem bi Kobi Brajant igrao protiv Kobija Brajanta, doprinele su atmosferi da Štern nije bio omiljen u mnogim košarkaškim sredinama.

Optužbe košarkaškog sudije Tima Donehija da je šesta utakmica plej-of finala Zapada 2002. godine između Los Anđelesa Lejkersa i Sakremento Kingsa (sa Divcem i Stojakovićem) nameštena izazvale su ozbiljne sumnje u regularnost takmičenja. Sudija Donehi, koji je i sam služio zatvorsku kaznu zbog klađenja na utakmice koje je sudio, rekao je da je znao da će biti i sedme utakmice čim je video sudijsku trojku.

On je dodao da je u najboljem interesu lige bilo da dođe do sedmog meča Lejkersa i Kingsa i da su izabrane sudije koje će sprovesti taj posao. Tako su u očajno suđenoj utakmici na štetu Kingsa, Lejkersi došli do pobede, izjednačili na 3:3, a kasnije pobedili i u majstorici. Ako utakmica i nije nameštena, mnogi košarkaški analitičari smatraju da je to meč sa najgorim suđenjem u istoriji NBA lige.

Štern je imao mnoge bizarne odluke koje su neretko znale da izazovu nezadovoljstvo kod igrača. Tako je i dalje na snazi poseban kod oblačenja za košarkaše koji su povređeni i sede na tribinama, koji je Štern uveo pred početak sezone 2005/06. Navodno, Štern je bio zgađen kada je u toku televizijskog prenosa video povređenog Alena Ajversona u hokejaškom dresu, sa maramom na glavi i znatnim lancima.

Šternu se nije svideo „gangsterski stil", tako da je uveo pravila oblačenja koja podrazumevaju niz zabrana. Novim pravilima iračima je između ostalog zabranjeno da nose slušalice na ušima, zlatne i druge lance, majice na bretele, naočare za sunce (dok su na tribinama), majice, dresove i opremu iz drugih sportova, uključujući kačkete. Zabrane su važile za tribine, ali i za sve druge NBA istupe. Mlađi tamnoputi košarkaši su u zabranama videli rasnu crtu imajući i shvatili su da se novi kod oblačenja odnosi direktno na njih.

Alen Ajverson je prokomentarisao: „Oni ciljaju momke kao što sam ja, koji se oblače u hip-hop fazonu".

Ništa manje proteste nije izazvala odluka Šterna da 2006. godine promeni loptu. Tako je standardnu „spaldingovu" kožnu loptu, koja se u NBA ligi koristila od 1970. godine, zamenila nova, od mikrofibera. Namera je bila, kako je Štern rekao, da se na taj način unapredi igra.

Od samog starta igrači su pokazali revolt prema novoj lopti. Šekil O'Nil je bio najglasnijii i rekao je da nove lopte izgledaju „kao one jeftine koje mogu da se kupe u prodavnicama".

Testiranja, koja je platio vlasnik Dalas Maveriksa Mark Kjuban su pokazala da nova lopta odskače osam odsto manje od prethodne, ponekad u nepredvidivim pravcima, kao i niz drugih manjkavosti. Iako je Štern prvo tvrdoglavo odbijao da prizna grešku, nakon prva dva meseca sezone 2006/07. odlučio je da iz upotrebe izbaci nove lopte. Stare, kožne lopte vraćene su 1. januara 2007. godine. Ovo je bila jedna od retkih stvari gde Štern i pored sve tvrdoglavosti nije progurao svoju ideju.

I odluka da od 2006. godine na draftu mogu učestvovati igrači koji imaju najmanje 19, (i jednu godinu na koledžu), umesto dotadašnjih 18 godina, izazvala je podeljena mišljenja. Tom odlukom najviše su pogođeni igrači koji su u NBA ligu došli direktno iz srednje škole. Dok jedni smatraju da je to pametna odluka, drugi imaju stav da se više nikada neće pojaviti košarkaši poput Kobija, Lebrona, Šona Kempa i drugih koji su odmah iz školskih klupa zaigrali u NBA ligi.

Kritičari ove odluke videli su iza svega zaveru da se najbolji srednjoškolski košarkaši po svaku cenu proslede na koledže koji svake godine primaju ogroman novac za sportske programe od američke vlade.

Jedan od poslednjih velikih skandala Štern je izazvao kada je u decembru 2011. godine stopirao trejd Krisa Pola u Lejkerse u trostrukom trejdu u koji je bio uključen i Hjuston. Hornetsi su bili franšiza koja je u to vreme delom bila i vlasništvu NBA lige, tako da je Štern nastupao i kao jedan od funkcionera kluba i funkcionera lige, što su mnogi opravdano smatrali sukobom interesa. Štern je stopirao trejd, smatrajući da je najbolje za ligu da Pol ostane u Hornetsima, ili da klub dobije bolju kompenzaciju u vidu mlađih igrača i pikova na draftu. I pored lobiranja kluboca trostruki trejd je na kraju, ličnom intervencijom Šterna, propao.

Takođe, mnogi smatraju da na Šternovu dušu ide promena kriterijuma suđenja koji je uništio tečnost u igri. Sudije su se savetovale da lakše sude prekršaje za manje kontakte što je odudaralo od duha NBA lige gde se negovala snažna kontakt igra. Uz to uvedeno je pravilo nulte tolerancije za proteste igrača kod sudija, tako da je za svako obraćanje arbitrima sledila tehnička greška. Umesto da se pravilima unapredi, košarkaški analitičari u Americi smatraju da se na taj način unazadila igra.

Iako je vladao NBA ligom i privlačio veliku medijsku pažnju, Štern nije uvek čuvao pribranost u kontaktu sa medijima. Tako je u emisiji poznatog sportskog voditelja Džima Roma, na pitanje da li je draft lutrija nameštena u korist Nju Orleans Hornetsa Štern odgovorio: „Pod jedan nije, a tebe bi trebalo da je sramota što pitaš tako nešto", rekao je Štern a zatim uputio pitanje voditelju: „Jel još biješ suprugu", uz niz drugih uvreda.

Mnogi igrači zameraju Šternu i otvoreno stajanje na stranu klubova za vreme lokauta kojih je za vreme njegove vladavine u NBA ligi bilo četiri (1995, 1996, 1998-99. i 2011. godine). Većina lokauta okončana je tako što su igrači popuštali na račun klubova, a ključnu ulogu u disciplonovanju košarkaša imao je upravo Štern pred čijom su se moći povijale i najveće košarkaške zvezde. Posle svakog od lokauta NBA liga je išla korak nazad jer je dosta vremena i novca utrošeno da se povrati poverenje besnih navijača.

Zanimljivo je da je nakon poslednjeg lokauta 2011. godine, umesto da radi na popravljanju odnosa sa navijačima, NBA liga dodatno zabola prst u oko povećavši cenu ulaznica.

Na kraju, Dejvid Štern je nakon tri decenije vladavine ostavio iza sebe NBA ligu bolju, jaču i popularniju nego što je bila kada je došao na njeno čelo. Mnogi ga smatraju za najboljim komesarom na planeti. Veliki rezultati i veliki skandali ostaće svedočenje o jednom vremenu i čoveku koji je obeležio taj period.
Pogledaj vesti o: NBA

Nastavak na RTS...