Izvor: Vostok.rs, 05.Dec.2011, 15:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razgovor sa predugačkom pauzom
05.12.2011. -
Kako je već bilo saopšteno, 5. decembra u rezidenciji Petersberg kod Bona počela je međunarodna konferencija o Avganistanu. Među skoro hiljadu učesnika se nalazi i šef ruskog MIP Sergej Lavrov. To je drugi forum u okviru takozvanog Petersberškog procesa. Prvi je održan isto tamo tačno pre 10 godina.
Bukvalno uoči bonske konferencije se saznalo da je od učešća u njoj odustao Pakistan. Razlog je poznat. Noću 26. novembra avijacija NATO-a je >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bombardovala dve pakistanske stražarnice na granici s Avganistanom. Poginulo je 25 vojnika i 14 ranjeno. Osim toga, pakistanske vlasti su zatvorile transportni koridor za snabdevanje snaga koalicije na Hindukušu, zatražile zatvaranje američke vojne baze i dozvolile svojoj vojsci da otvara vatru u slučaju bilo kog kršenja granice, odnosno, obara avione NATO-a.
Bez Pakistana nema mira – kažu mnogi eksperti i komentatori. Konferencija se kreće u mestu, - piše nemački list Frankfurter Rundšau.
Inače, nije stvar u Pakistanu, - ubeđen je Johen Hipler, istraživač problema politike i mira univerziteta u Dujsburgu.
Smatram da konferencija neće biti uspešna. Rat u Avganistanu je stakao neobrativi karakter. NATO traži izlaz, polazeći od sopstvenih perspektiva, jer perspektiva za uspeh nema: traži da politički na najbolji način objasni svoje povlačenje, skinuvši krivicu za propast avganistanske misije. Upravo u tome se sastoji skriveni smisao diplomatske akcije u Bonu. Svakako, da slika bude potpunija, trebalo bi da prisustvuje i Pakistan. Međutim, s njim ili bez njega – konferencija teško da će pomoći rešenju vojnog konflikta na Hindukušu.
Prema mišlenju eksperata, najvažniji cilj Petersberškog procesa je pomoć ekonomskom razvoju Avganistana. Reč je o zadacima za period posle 2014. godine, kada odande odu poslednje snage koalicije. Prema podacima američkog Vol Strit Džornala, ove godine je iznos međunarodne pomoći Avganistanu skoro jednak njenom bruto – domaćem proizvodu. Dalje će Kabulu trebati godišnje oko 10 milijardi dolara.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
