Izvor: Southeast European Times, 11.Avg.2008, 22:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrvatska napušta Nesvrstane?
Pre hrvatskim liderima je delikatna odluka. Pokret nesvrstanih pomogao je Zagrebu da dobije mesto u Savetu bezbednosti. Međutim, Hrvatska je nova članica NATO i razmišlja o napuštanju Nesvrstanih, organizacije koju je osnovao Tito.
11/08/2008
Nataša Radić za Southeast European Times u Zagrebu - 11/08/08
Pošto je Hrvatska, zajedno sa Albanijom, dobila poziv za ulazak u NATO na samitu u >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << Bukureštu i pošto će se istoj pridružiti sredinom 2009, verovatno će morati da stavi tačku na svoju članstvu u kontroverznoj međunarodnoj organizaciji - Pokretnu nesvrstanih (PN).
Iako članstvo u jednoj organizaciji ne isključuje obavezno pripadanje drugoj, potencijalni sukob interesa ipak postoji. Nesvrstani imaju veliki politički značaj, a glavnu reč trenutno vode Kine i Iran. Hrvatska je do sada imala status zemlje posmatrača. Bosna i Hercegovina i Srbija imaju isti status, pošto su se bivše jugoslovenske republikeposle raspada zemlje distancirale od tog pokreta koje je svojevremeno osnovao Tito.
Ipak, hrvatski predsednik Stipe Mesić je 2006. godine prisustvovao samitu PN u Havani. Njegovo prisustvo izazvalo je mnoge negativne komentare u Hrvatskoj, da ne pominjemo EU i Sjedinjene Države.
Prema rečima njegovih savetnika, Mesić na Kubu nije otišao samo da potvrdi da Hrvatska i dalje deli vrednosti "neutralnosti" i "mirne koegzistencije", već da započne lobiranje koje bi pomoglo Hrvatskoj da dobije stalno mesto u Savetu bezbednosti UN. Ako bi Hrvatska dobila glasove zemalja PN, kao što je na kraju i bilo, mesto u SB UN bilo bi obezbeđeno.
Hrvatski predsednik Stipe Mesić prisustvovao je samitu PN u Havani 2006. godine. [Getty Images]
Međutim, zbog tog uspeha sada je hrvatskom rukovodstvu teže da izađe iz PN, pošto su zemje tog pokreta imale velika očekivanja od dvogodišnjeg mandata Hrvatske u Savetu bezbednosti.
Sa 188 članica, uglavnom iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, PN je ogromna organizacija. Razlikuje se od drugih relevantnih međunarodnih organizacija jer nema rukovodstvo, osnivačke dokumente, niti bilo kakvu hijerarhiju. Više od dve trećine članica UN su takođe članice PN. Malta i Kipar bile su članice PN do 2004, kada su postale članice EU. Od tada su se potpuno povukle iz pokreta.
Odlazak Hrvatske bio bi moćan simbolički korak. Na kraju krajeva, osnivač PN-a bio je Tito 1955. godine. On je inicirao prvi samit 1961. godine i bio je prvi generalni sekretar organizacije. Zajedno sa prijateljima iz neutralnih zemalja za vreme Hladnog rata, uglavnom kolonija i tzv. zemalja Trećeg sveta, Tito je odlučio da osnuje politički blok od zemalja koje nisu pripadale ni NATO ni Varšavskom paktu. Njegovu zamisao odmah je podržao predsednik Indije Džavaharlal Nehru, predsednik Egipta Gamal Abdul i indonezijski šef države Suharno.
Od propasti komunizma, organizacija se pretvorila u svojevrsni antizapadni, a posebno antiamerički klub. Na samitima se glasno osuđuje politika Vašingtona. Na taj način je ugrožena neutralnost pokreta, jedna od njegovih osnovnih vrednosti. Neki bi rekli da to nije ništa novo. Na kraju krajeva, Tito se uvek trudio da pridobije zemlje Trećeg sveta i kontroverni lideri često su prisustvovali samitima.
Bivša Jugoslavija, u vreme njenog raspada, bila je na čelu pokreta. Hrvatski predsednik Mesić i njegov tadašnji kolega, pokojni Janez Drnovšek, predsedavali su samitom Nesvrstanih iako su obe republike bile na ivici da se odvoje od Jugoslavije. Na drugoj strani, Beograd je 1989. godine bio domaćin samita PN, na kome je glavna zvezda bio libijski vođa, pukovnik Gadafi, koji je spavao u privatnom šatoru i sa sobom doveo kamile koje su kasnije poklonjene beogradskom zoološkom vrtu.
Pokret nesvrstanih osnovao je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito. [Arhiva]
Budimir Lončar, dugogodišnji diplomata i Mesićev spoljnopolitički savetnik, bio je inicijator ideje da se Nesvrstani iskoriste za podršku hrvatskoj kandidaturi za mesto u SB. On tvrdi da članstvo u PN ne mora da isključuje status NATO zemlje. "Pokret je preživao i završetak Hladnog rata i to pokazuje da je politički relevantan ne samo za svoje članice, već i za UN," izjavio je Lončar za Jutarnji List.
Profesor Univerziteta Jejl i predsednik Hrvatskog helsinškog odbora Ivo Banac deli to mišljenje. On savetuje hrvatskim zvaničnicima da zadrže status posmatrača. "To znači da nemate pravo glasa i odlučivanja, ali ste u dobroj poziciji da lobirate za svoje ciljeve," kaže Banac.
Za sada, predsednik i premijer nisu nagovestili kada bi Hrvatska mogla da donese odluku. Politički analitičari, na drugoj strani, smatraju da bi bilo najpametnije ne raditi ništa do kraja iduće godine. Hrvatska će ući u NATO u prvoj polovini 2009. i njeno članstvo u Savetu bezbednosti završiće se do kraja iste godine. Posle toga, Zagreb može da odluči o tome da li da se ratosilja jedne članske karte.
Nastavak na Southeast European Times...
