Izvor: Politika, 25.Nov.2014, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka i Češka pod pritiskom zbog „mekog” držanja prema Rusiji
Pristalice kursa konfrontacije sa Rusijom zahtevaju od vlada u Berlinu i u Pragu da zauzmu oštriji stav u odnosima sa Moskvom
Sučeni sa rastućim otporom u EU prema sankcijama Rusiji, pristalice konfrontacije sa Moskvom pribegavaju sve žešćem pritisku na vlade zemalja u kojima je protivljenje sankcijama najizraženije. Na udaru su se upravo našle Nemačka, ali i Češka republika kojoj je minule nedelje u Vašingtonu stavljeno do znanja da je dužna da zauzme >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oštriji stav prema Moskvi.
Prvi korak ka novom postavljanju Berlina prema Moskvi očekuje se u utorak. Vicekancelar i šef Socijaldemokratske partije (SPD) Sigmar Gabrijel trebalo bi da se na sednici Koalicionog saveta suoči sa ultimatumom demohrišćana. Horst Zehofer, šef sestrinske stranke demohrišćana – bavarske Hrišćansko socijalne unije – bio je jasan: „Zahtevaćemo od gospodina Gabrijela da se izjasni da li podržava politiku kancelarke ili onu koju sprovodi ministar spoljnih poslova (Frank Valter Štajnmajer).”
Odabir trenutka za sučeljavanje u koaliciji nije bio stihijski. Gabrijelovo učešće na sastanku u utorak predstavljaće prvi nastup otkako je zaokružio petogodišnje predsedavanje i postao šef stranke sa najdužim stažom, posle Vilija Branta. Činjenica da su lideri na toj funkciji provodili u proseku nešto duže od godinu dana, svedoči o ranjivosti građanske levice. Ipak, podsticanje nesloge u redovima SPD ne bi trebalo da dovede u pitanje koalicioni dogovor: Angeli Merkel je poznato, i Horstu Zehoferu, da bi raspad koalcije doveo do raspisivanja prevremenih izbora pa je pripremljen kompromis: tražiće se pristanak SPD za promenu orijentacije Peterburškog dijaloga, foruma „mudraca” za koordinaciju međudržavnih, privrednih i društvenih odnosa Nemačke i Rusije.
Sve inicijative za normalizaciju odnosa Berlina i Moskve potekle su iz tog okruženja. Istaknuti član je Gerhard Šreder koji je u Peterburgu proslavio rođendan sa Vladimirom Putinom minulog proleća, usred ukrajinske krize. Bivši šef SPD Matijas Placek privukao je pažnju izjavom da bi aneksiju Krima trebalo legalizovati zarad dobrih odnosa sa Rusijom. Za reč se javio i predsedavajući upravnog odbora tog tela Lotar de Mezje. Brat od strica nemačkog ministra unutrašnjih poslova Tomasa de Mezjea – prvi demokratski izabrani premijer bivše DDR – kritikovao je kancelarku u intervjuu za „Frankfurter algemajne”: „Pooštravanje odnosa sa Rusijom nije ni u nemačkom, ni u evropskom interesu, već samo u interesu SAD.”
Štajnmajer se, navodno, saglasio sa promenama, u poverljivom razgovoru sa Merkelovom minulog četvrtka, a novu orijentaciju ključnog tela za negu nemačko-ruskih odnosa nije teško objasniti: umesto negovanja odnosa koji spajaju dve države uprkos razlikama, novi forum bi trebalo bi da uvaži interese civilnog društva i podstakne opoziciju u Rusiji da se energičnije založi za društvene promene. Glavnu reč bi ubuduće vodile takozvane nevladine organizacije.
S obzirom da će smene direktno pogoditi i Lotara de Mezjea – političara koji je podstakao karijeru Angele Merkel, u Berlinu se postavlja pitanje – da li Merkelova okreće leđa još jednom mentoru, posle Helmuta Kola?
Izvori u Berlinu tvrde da nije reč o ličnom nahođenju šefice vlade, već o neophodnosti da prihvati predlog autora plana, ključnog savetnika u stranci, Andreasa Šokenhofa: „Odnosi kancelarke i poslanika Šokenhofa su u nekoliko navrata bili na ivici razlaza... Međutim, radikalni istupi Šokenhofa su po pravilu nailazili na razumevanje u Vašingtonu”, rečeno je autoru ovih redova.
Prag se obreo u delikatnijoj situaciji. Prilikom prošlonedeljne posete Vašingtonu, vladinoj delegaciji Češke republike koju su predvodili premijer Bohuslav Sobotka i predsednik parlamenta Jan Hamaček ukazana je počast ali i „delimična” dobrodošlica.
U zgradi Kongresa otkrivena je bista bivšem predsedniku Vaclavu Havelu, četvrtom Evropljaninu, posle Vinstona Čerčila, Lajoša Košuta, i švedskog diplomate Raula Valenberga. Međutim, Barak Obama je izbegao susret sa češkim izaslanicima. Prvi put otkako je Češka prihvatila zapadni tip demokratije, američki predsednik nije pozdravio češkog šefa vlade u SAD. To je učinio zamenik Džo Bajden i ukazao gostima da su SAD „uznemirene” zbog postavljanja češkog predsednika Miloša Zemana prema Rusiji, u kriznom periodu.
Šta je toliko uznemirilo SAD? Bilo je to odbijanje premijera Sobotke i ministra odbrane Martina Stropničkog da odobre NATO trupama da pojačaju češku odbranu u peridu ukrajinske krize. Ravnali su se prema izjavi predsednika Zemana, po kojoj Češka ne želi prisustvo stranih trupa, jer je imala 22-godišnje, loše iskustvo (od ulaska trupa Varšavskog pakta 1968. do odlaska ruskih divizija 1990. godine).
Miloš Kazimirović
objavljeno: 25.11.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Vašington
.jpg)
