Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 09:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kada ekonomija postaje politika
04.06.2013. -
Poseta ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Zlatka Lagumdžije Moskvi imala je organizaciju u okviru posete specijalnog biznis-foruma.
Odnosno, ekonomija se ne samo našla u zoni pažnje diplomatskog resora, već je ispala prvostepena. Komentar Savetnika kabineta Ministara Ministarstva inostranih poslova BiH Mirze Sendijarevića:
"Ministarstvo inostranih poslova je pristupilo jednom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << novom načinu, koji se do sada nije primenjivao u BiH, a to je aktivacija takozvane ekonomske diplomatije, koja nije bila u BiH previše angažovana. No, ministar Zlatko Lagumdžija je uspeo u svom mandatu da to oživi.
Jedan od koraka koji se preduzima u ekonomskoj diplomatiji je organizovanje poslovnih foruma, koji se organizuju uz posete ministra inostranih poslova. Na poslednjih 4- 5 foruma koje smo održali u ovoj godini, bilo je između 20 i 40 najvećih bosansko-hercegovačkih kompanija, koje su išle kao punopravni članovi delegacije.
Cilj nam je da pokažemo da BiH ima šta da ponudi, da je to zemlja koja u bivšoj SFRJ bila veoma bitan faktor u privredi, a koja je u toku poslednjih 20 godina stagnirala iz objektivnih razloga. U ovom trenutku želimo da pokažemo da imamo potencijala koje možemo da ponudimo svetu, odnosno tržištima ne samo regije, nego svetskim tržištima.
Ove godine smo tako organizovali forume u Abu Dabiju, Dubajiju, Dohi, zatim u Londonu, ovaj današnji u Moskvi. Sledeći je u Azerbejdžanu, u Bakuu, koji bi trebalo da bude održan od 10.do 12.juna i to bi bile neke tačke na koje smo se mi fokusirali u toku ovog prvog polugodišta.
Isto tako nama je u interesu da privučemo što više stranih investicija u BiH, koje su možda u ovom nekom periodu ekonomske krize bile izostale. Recimo, bilo nam je jako intersantno tržište RF, jer smo mi tradicionalno na njemu bili prisutni. Mislim da imamo dosta potencijala koje možemo da ponudimo za ovo tržište.
Još jedna karakteristika, koju bi trebalo da naglasimo, to je jedna velika disproporcija između tržišta Rusije i BiH- imamo sa jedne strane tržište od 160 miliona potrošača i sa druge strane 4 miliona. Imamo 10 puta veći uvoz u BiH u odnosu na izvoz iz BiH u Rusiju, gde se ta razmena najviše svela na tržište energenata. Dakle, mi najvećim delom uvozimo gas iz Rusije i hteli bismo da ponudimo nešto drugo, a evo danas imamo predstavljene kompanije iz 6-7 jakih industrijskih grana, poput građevine, elektrotehnike do prehrambene industrije. Ne bi trebalo očekivati potpisivanje ugovora odmah nakon prvih sastanaka, ali mislim da će se to u nekom doglednom periodu pokrenuti.
Verovatno znate da i ljudi koji su poreklom iz BiH, a rade u RF, imaju veoma uspešne kompanije. U ovih dan-dva, koliko smo ovde, čuli smo dosta njihovih iskustava u vezi sa ovim tržištem, koja će nam u budućnosti verovatno moći pomoći."
Osnovni pravci saradnje su uglavnom određeni: osim energetike su to farmacija, namirnice, građevinski biznis i, svakako, turizam.
Vera Žerdeva,
Izvor: Glas Rusije
