Izvor: Blic, 19.Feb.2012, 03:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maske Gaja Foksa
Maske Gaja Foksa su se pojavile i kod nas, gde o njemu niko ne zna ništa. Cela priča počinje tzv. barutnom zaverom (1605) kada je u podrumu londonskog Parlamenta uhvaćen Gaj Foks i grupa katolika u nameri da u vazduh dignu i zgradu, i kralja, i sve parlamentarce. Bilo je to vreme verskih ratova katolika i protestanata u kojima se svaka strana trudila da drugoj strani, jereticima, skrati put do pakla u kojem će ionako završiti.
Zavera je, dakle, bila zavera verski ostrašćenih, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ne kažem fanatika. Potom je stolećima obeležavano sećanje na taj dan pri čemu je spaljivana lutka Gaja Foksa uz pesmu koja se sada, nepotpuno i pogrešno citira. Jer, ona sadrži i veseli poziv da se Gaj Foks raspali u oko i protera kroz dimnjak. Završava se stihovima koji se na srpski, slobodnije, ali adekvatno mogu prevesti: ko je drugi, ja sam prvi da pijemo... (popuniti po želji)... krvi.
Kao i pesma, praznik Gaja Foksa bio je fanatično antikatolički, duboko rojalistički i protestantski. Tako su vremenom, uz Gaja Foksa, osim pape, zavisno od političke situacije, spaljivani i ruski i nemački car, kasnije i Hitler. Još kasnije, Margaret Tačer.
Tu su se stvari nešto počele menjati, ispoljavanje fanatične religioznosti je postalo nekorektno, a film „V kao vendeta" od Foksove maske načinio je antiglobalistički simbol.
Moglo bi se mnogo pisati o uticaju popularne kulture na tumačenje istorije. Filmovi istoriju često, najčešće, izvrću. Dobar primer je „Patriot”, čiji je glavni junak, u filmu časni borac za slobodu, u stvarnosti bio robovlasnik koji je uživao u silovanjima svojih crnih robinja, a Indijance ubijao iz zabave. Usput je prikazano kako britanski vojnici spaljuju crkvu sa sve vernicima - ništa se ni nalik tome tokom američkog rata za nezavisnost nije dogodilo.
Vraćajući se „Anonimusima" i njihovom glavnom simbolu, dodajmo da se mnogo može reći i o želji velikih kompanija, izdavača muzike ili književnosti, da naplate svako čitanje ili slušanje muzike na ovom svetu. Nije ovo samo fenomen "svetskog kapitalizma” - slavni SOKOJ je kod nas bio na najboljem putu da se ugradi i u cenu kompjutera jer je, zaboga, na njima moguće slušati muziku. Ima nekih koji sviraju na češlju, možda bi i kupci češljeva mogli plaćati muzički dinar.
No, svejedno, izbor maske jednog verskog fanatika kao slobodarskog simbola govori i nešto drugo. Za početak, na promenu značenja ovog simbola odlučno je uticala upravo globalna masovna kultura. U njoj nema sklonosti za složenijim objašnjenjima.
Istina, ona nisu bila potrebna ni Gaju Foksu ni onim veseljacima što su stolećima spaljivali njegovu lutku.
Povezane vesti: Zimska idila Kućno obrazovanje Monarhija, republika Žene i deca napred Hrišćanstvo, u raznim bojama
Pogledaj vesti o: London
