Izvor: MozzartSport.com, 24.Apr.2017, 19:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pep Gvardiola, 213.000.000 evra i prva sezona bez trofeja - Siti se ponovo presabira

Analize na Etihadu. Bogati vlasnici se pitaju šta je krenulo po zlu i koliko još treba da potroše ne bi li se situacija sredila

Krenulo je još 2008. u njegovoj prvoj sezoni u B timu Barselone - titula prvaka u trećoj ligi Španije, takozvanoj Terceri. Na Kamp Nou stadionu već tada su prepoznali da u Pepu Gvardioli postoji onaj šampionski nerv. Ređale su se titule, tri titule u Primeri, dve u Ligi >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << šampiona, još po dve u Kupu kralja, evropskom Superkupu, Klupskom svetsku prvenstvu, tri u španskom Kupu kralja, pa posle godine odmora nastavak niza u Bajernu, nedodirljivom u Nemačkoj, mada su mu u Minhenu izmicali oni najveći međunarodni trofeji, iako je podigao pehar Uefa Superkupa 2013, a te iste godine i još jednom pokorio i planetu.

U svakoj sezoni u kojoj je Gvardiola imao klub - imao je i titule da se njima podiči. Sve dok nije došao u Mančester Siti čije gazde su Pepovo ime videle kao garant podizanja lestvice na jedan viši nivo. Jer sa toliko investiranih miliona gazda Kaldun al-Mubarak ne želi da se zadovoljava samo mrvicama iz Engleske. Nemerljivo bogatstvo jednako je najvišim ambicijama. Krov Evrope i sveta. Ništa ispod toga nije dovoljno.

Međutim, posle poraza od Arsenala u finalu FA kupa postalo je jasno da ove sezone Siti ne da neće napravi iskorak ka statusu kontinentalne velesile, već da će ove sezone ostati bez ijedne titule. Pepu Gvardioli to se još nije desilo u trenerskoj karijeri.

I sve to iako je ovog leta potrošio čak 213.000.000 evra na pojačanja (Leroja Sanea, Gabrijela Žezusa, Ilkaja Gundogana, Nolita...). Engleski mediji već pišu da bi sportski direktor Čiki Begiristajn već bio bivši da baš on nije dogovorio dolazak Gvardiole. A i on polako gubi poverenje.

Jer i Manuel Pelegrini je - istina u mnogo slabijoj konkurenciji - debitantsku sezonu završio sa titulom u džepu, a u poslednjoj stigao do polufinala Lige šampiona. A samo zamislite šta bi ostrvski mediji uradili Čileancu da je, samo primera radi, gurao Hezusa Navasa na beka, oterao Džoa Harta, izbacio iz tima Jaju Turea?

Ipak, ni Gvardiola ne može da izbegne kritike. Ne sada kad je postalo jasno da će sezona proteći bez trofeja, a ako izgubi od Mančester junajteda u velikom vikend derbiju možda ostane i bez plasmana u Ligu šampiona što bi već bio ozbiljan neuspeh. Pritisak raste, sve dnevne novine u Engleskoj danas komentarišu Gvardiolin nezavidan položaj.

Za neke stvari je i sam kriv. Po linijama mu se broje greške. Kad je oterao Harta na brzinu je doveo Klaudija Brava, a ovaj se baš nije proslavio na Etihadu. Doveo je samo jedno pojačanje za odbranu i to prilično skupu (55.600.000 evra za Džona Stonsa), zanemario problem na bekovima, pa sada na tim pozicijama ima ozbiljan problem. Čak 11 puta je menjao štoperski tandem i čini se nije pogodio dobitnu kombinaciju mada mu tu problemi sa povredama Vensana Kompanija donekle mogu poslužiti kao alibi.

Nije problem samo odbrana. I Pelegrini je kritikovan što Građani igraju haotičan fudbal, fudbal bez kontrole. Što umeju da daju tri komada za 15 minuta, ali i da prime toliko. Od Gvardiole se očekivalo mnogo više, ali problemi su manje više isti. Samo na 16 od 50 utakmica Siti je sačuvao mrežu netaknutom, Monako mu je u četvrtfinalu Lige šampiona radio šta je hteo. I veza je tu kriva, ne samo poslednja linija.

Napad pritom nije nadoknadio sve te defanzivne propuste. Rahim Sterling i Sane prosto nisu tako surovi egzekutori, pa su i Čelsi i Totenhem i Liverpul ove sezone efikasniji u Premijer ligi. Što je najgore, taj golgeterski njuh najčešće se video kod Sergija Aguera, a spekuliše se da on broji poslednje nedelje u Mančesteru. Isto važi i za Jaju Turea, koji je od pomirenja sa Gvardiolom pokazao koliko može da bude koristan.

Podsećaju ostrvski mediji da je Siti u Pelegrinijevoj prvoj sezoni postigao 102 gola, u proseku 2,68 po utakmici, da je lomio Totenhem sa 6:0 i 5:1, Arsenal sa 6:3, Junajted sa 4:1 i 3:0... Ove sezone skromnih 1,96 golova po utakmici. Doduše, rekosmo već da je ove sezone konkurencija znatno jača u Premijer ligi.

Zamera se Gvardioli i što mu je ekipa previše zavisna od učinka Davida Silve, pa i na tome što nije u vatru gurnuo klince iz omladinske škole, a Siti je u nju mnogo investirao poslednjih godina. Taj imidž trenera koji voli mlade fudbalere stečen u Barsi i Bajernu bio je i jedan od glavnih argumenata da se Al-Mubarak odluči za Gvardiolu. A šta je dobio? Keleči Iheanačo je od 10. decembra samo jednom bio u startnoj postavi, Pablo Mafeo je ostavio sasvim dobar utisak u meču Liga kupa sa Mančester junajtedom samo da bi u januaru bio prosleđen na pozajmicu španskom drugoligašu Đironi? Teško da će ga taj nivo pripremiti za Premijer ligu.

Ali nije baš sve ni tako crno. Pod broj jedan, mladići poput Sterlinga, Sanea, De Brujnea mogu samo da budu bolji, Žezus se vraća iz povrede, a već je pokazao da može mnogo. Pritom, nema šanse da Al-Mubarak odjednom odustane, čak i ako ostane bez Lige šampiona. Sipaće on i ovog leta. Pominju se već Monakov Benjamin Mendi koji bi trebalo da zameni Gaela Klišija (ugovori ističu i Navasu, Tureu, Bakariju Sanji, Pablu Zabaleti i Viliju Kabaljeru), pa Totenhemov Kajl Voker, mada je pitanje koliko je to realno, Arsenalov Ektor Beljerin, tražiće se i novi golman.. Međutim, prave premije bi bile Virdžil Van Dajk i Aleksis Sančez.

Al-Mubarak je navodno već spremio 200.000.000 evra za letnji šoping. Ako Begiristajn obavi svoje, a mlad tim sa godinom iskustva pod Gvardiolom usvoji njegove ne baš jednostavne ideje - Siti može samo napred.

(FOTO: Action Images)
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo

Nastavak na MozzartSport.com...