Izvor: juGmedia, 13.Feb.2016, 09:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
“U tišini spustim, u tišini pokupe…”
LESKOVAC – Broj Leskovčana koji svakodnevno krišom kopaju za odećom, obućom, ali i hranom po kontejnerima povećava se iz dana u dan.
Samo prošle godine stotinak Leskovčana je zatražila pomoć od lokalnog Centra za socijalni rad međutim ove brojke nisu u potpunosti relevantne iz razloga što se veliki broj stidi da zatraži pomoć.
Stide se da kažu da su gladni
„Svakodnevna je slika ljudi koji se pre odlučuju da kopaju po kontejnerima >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << umesto da budu evidentirani kao socijalni slučajevi“, kaže naš izvor iz Centra u Leskovcu.
Radnik Centra tvrdi da je najveći broj „tragača“ po kontejnerima aktivno u ranim jutarnjim časovima.
Broj Leskovčana koji je prošle godine zatražio socijalnu pomoć je dupliran u odnosu na 2013. god kada je 2.500 ljudi dobilo pomoć države.
„Iz kuće izlaze u potragu za ostacima hrane između 4 i 5 ujutru kada svi spavaju. To su ljudi koji su teško preživeli tranziciju, izgubili posao u propalim fabrikama a dovoljno su stari da niko ne želi da ih zaposli“, objašnjava izvor koji se gotovo svakodnevno sreće sa ovim tužim ljudskim pričama.
Nemušti jezik humanih Leskovčana
Povod da se ozbiljnije pozabavimo ovom temom dali su potresni komentari i ispovesti naših čitalaca koji su pisali da ostavljaju hranu, odeću i obuću svojim sugrađanima koje su primetili da “čeprkaju” po kontejnerima.
Neko ko se potpisao kao “U tišini spustim, u tišini pokupe” piše da redovno pored kontejnera u centru grada ostavlja kaputiće svog deteta, igračke, jaknice, patike.
“Samo spustim da ih uzme neko. Tako je neko i turšiju ostavio. Ljudi svakodnevno krišom kopaju za odeću, obuću, ali i hranu po kontejnerima. Skupljaju posteljinu, dukseve, posudje, sve. Okačim kesu sa strane kontejnera”, piše naš čitalac.
Drugi navodi da već godinama unazad na taj način funkcioniše “nemušti jezik grada i ulice”.
“Stari lebac i hrana se obično kače sa strane kontejnera dok odeća i obuća pored, u velikoj kesi. Da nevoljniku budu dostupnije, da se ne upropaste u đubretu. Da mučenik što brže i neprimećen završi posao. Ne kapiraju svi taj nemušti jezik grada i jezik ulice, On je samo za odabrane”, ističe ovaj komentator.
Najpotresnija je ispovest čitaoca kome je ova “pomoć” i namenjena.
“Često prilazim ostavljenim stvarima, probam mislima, oblačim ih deci svojoj. Nekada se pogodi, bude baš kako treba, odnesem, usrećim. Znam ko ste, vidim Vas kada ostavljate, ne zahvaljujem se. Ne želim Vas vređati, neprijatnost unositi u Vaš život. Upristojili smo se, od kada navraćate. Trudim se da decu pravilno vaspitam, kada im nešto ne odgovara, vrate” ispoveda se naš čitalac na način koji cepa srce.
Na narodnoj kašiki 700 građana
Dnevno se za najsiromašnije Leskovčane u Narodnoj kuhinji pripremi po 700 obroka, koji se dele na dva punkta u gradu.
Spisak korisnika utvrđuje Crveni krst u saradnji sa Centrom za socijalni rad. Uglavnom je reč o ljudima bez ikakvih primanja ili adekvatne socijalne zaštite. Čak 60 posto korisnika su osobe romske nacionalnosti.
(Kraj) dum
