Izvor: Blic, 11.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sjajna Katarina
Sjajna Katarina
Te, daleke 1831. Viktor Igo je završio roman 'Zvonar Bogorodične crkve u Parizu', Stendal 'Crveno i crno', Puškin 'Borisa Godunova', Sterija 'Pokondirenu tikvu', a krhki Sicilijanac Vinčenco Belini operu o velikoj druidskoj sveštenici Normi.
Posle dvadesetak godina odsustvovanja sa naših pozornica, sada se ponovo pojavila na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, u rediteljsko ruhu Nebojše Bratića i scenografiji Zorana Ristića, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su spojili obrise megalita u Stounhendžu sa dizalicama, motociklom i džipovima (na kojima nosioci glavnih rola odlaze na lomaču!?). Ivanka Jevtović i Maja Nedeljković odenule su druide u blještavo bele odore, nasuprot galskim vojnicima u šinjelima (u čijem naoružanju pored mačeva ima i puškomitraljeza!). Hor je veoma dobro pripremila Vesna Kesić-Krsmanović, a za dirigentskim pultom bio je Dejan Savić koji je insistirao na mekim, filigranskim konturama teksta.
'Normu' je tumačila mlada Katarina Jovanović sa ogromnim emotivnim tonusom, beskrajnom nežnošću i predivnim tonskim valerima. Bila je i zaljubljena i osvetoljubiva i ljubomorna i verski uzvišena, sa uzbudljivo rečitim pianima i ogromnom izražajnošću gradacija, prelepog glasa, jednom rečju – višedimenzionalna.
Njeni dueti sa mladom sveštenicom Adalđizom bili su komplementarni, što za Violetu Srećković nije bio nimalo lak, ali odlično savladan zadatak. Najtanja karika u nizu bio je Polione Sever Dušana Plazinića; bled, neupečatljiv, sa teško dosegnutim visinama. Stotinak izvođača na sceni pratilo je vrlo dobro mocartovski prozračan orkestar. Gordana Krajačić
