Izvor: Blic, 09.Okt.2009, 06:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisci nikako nisu savest nacije
Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2009. godinu je Herta Miler (56), nemačka književnica rumunskog porekla. U obrazloženju Švedske akademije se kaže da „Herta Miler sa pesničkom koncentracijom i iskrenošću proznog pisca opisuje sudbinu obespravljenih."
„Zapanjena sam. Još uvek ne mogu da verujem u to. Ništa više ne mogu reći za sada", bila je prva reakcija Milerove, kako je prenela njena izdavačka kuća „Karl Hanser Verlag". Nagrada koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uključuje 1,4 miliona dolara biće Herti Miler dodeljena 10. decembra u Stokholmu.
Herta Miler je rođena 17. avgusta 1953. godine u Nickidorfu u rumunskom delu Banata. Otac joj je bio nemačkog porekla i za vreme rata sarađivao sa „Wafen SS" (SS jedinice nemačke vojske), a majka joj je nakon Drugog svetskog rata deportovana u sovjetski logor. Pošto je maturirala, Milerova je upisala studije germanistike i rumunske književnosti na Univerzitetu u Temišvaru. Od 1976. godine je radila kao prevodilac u jednoj fabrici mašina, ali je otpuštena 1979. godine zato što je odbila da sarađuje sa Čaušeskuovom tajnom policijom Sekuritatea. Posle toga je radila kao nastavnica u više škola i obdaništa i držala privatne časove nemačkog jezika. Njena prva knjiga „Ravnice" („Niederungen") objavljena je 1982. godine u cenzurisanom izdanju. Godine 1987. Milerova je sa svojim tadašnjim suprugom piscem Rihardom Vagnerom emigrirala u Saveznu Republiku Nemačku. Tokom narednih godina dobila je čitav niz poziva da drži predavanja na univerzitetima u zemlji i inostranstvu. Godine 2005. bila je gostujući profesor Slobodnog univerziteta u Berlinu, gde i danas živi.
Do 1997. godine je bila član PEN kluba u Nemačkoj, a od 1995. godine je član Nemačke akademije za jezik i književnost.
U članku objavljenom u nedeljniku „Cajt" od 23. jula 2009. pod naslovom „Sekuritatea još deluje" Herta Miler opisuje intrige rumunske obaveštajne službe kojima je izložena i danas. Dosijei Sekuritatee otkrivaju da su ove aktivnosti imale za cilj da diskredituju autorku i njene neumorne kritike na račun Čaušeskuove diktature. Godine 2009. njen roman „Atemschaukel" je nominovan za Nemačku nagradu za književnost. U ovoj knjizi Milerova obrađuje temu deportacije Rumuna nemačkog porekla u Sovjetski Savez posle Drugog svetskog rata.
Od početka devedesetih godina i nakon prevođenja na više od 20 jezika njenih dela, među kojima su i „Lisica je još onda bila lovac" i „Volela bih da danas sebe nisam srela", Herta Miler se ubraja među najvažnije autore svetske književnosti.
Pre nepunih deset godina dala je intervju danskom novinaru Nils Bafrud u kojem, između ostalog, govori o svojim sećanjima na ondašnju Jugoslaviju, svom viđenju pozicije pisaca"
„Kad smo bili mladi uvek smo gledali TV Beograd. Na primer one velike manifestacije na stadionu gde su mase sačinjavale žive mustre kao na ćilimu i koje su se menjale po komandi. Neverovatno! Ali uveče pod reflektorima sve je izgledalo sablasno. Naročito ogromna Titova bela statua. I bila je muzika! Kod nas u Rumuniji je autentična muzika bila zabranjena, uključujući pravu narodnu muziku, ali i rok i džez i simfonijsku muziku. Čaušesku je prezirao sve. Ali u Jugoslaviji je to bilo moguće, i 'rok sa Titom’ i 'džez sa Titom’. Zatim je i erotski sve bilo slobodnije na toj strani. Devojke su mogle da pokažu i noge i grudi - samo ako su imale Tita na usnama."
Odgovarajući na pitanje da li su pisci „savest nacije", Herta Miler je rekla: „Ne, zaista ne, čak i ako oni vole to da čuju. Ali oni nisu savest nacije. To je patetično i ničemu ne služi. Pisci nisu centar društva. Pisci su to samo u diktaturama, gde državi za svoju propagandu trebaju oni i njihove knjige. Ni kada je o jeziku reč, ni tu mi nismo stručnjaci. Narod, na primer, nema šta od mene da nauči kada je o jeziku reč. U stvari je obrnuto. Ja se učim na jeziku koji narod koristi".
Hvala Beogradu
Na pitanje da li je bila u Jugoslaviji, odgovorila je: „To nije bilo dopušteno. Mi nismo mogli nikuda da putujemo. Al, kad bismo putovali u Bukurešt, voz je prolazio duž jugoslovenske granice na Dunavu, to je jedno podugačko parče. Svi bi išli u hodnik da gledaju, bila bi potpuna tišina. Moglo se videti šta ljudi misle (") Na jugoslovenskoj TV smo takođe mogli da gledamo filmove Tarkovskog i da čujemo Alena Ginzberga i Petra Orlovskog. Hvala, Beograde! Ti si bio spas moje mladosti!...
Gras o Herti Miler
Nemački pisac Ginter Gras izjavio je juče da je impresioniran i veoma zadovoljan što je ovogodišnja Nobelova nagrada za literaturu pripala nemačkoj književnici Herti Miler. „Veoma sam impresioniran i zadovoljan, zato što je ona izuzetno dobra autorka", rekao je Gras agenciji Frans pres u Gdanjsku, na severu Poljske, gde treba da otvori izložbu svojih gravira. „Priznajem da je moj favorit bio izraelski književnik Amos Oz. Ali želim da istaknem da je Švedska akademija donela veoma dobru odluku", dodao je Gras koji je Nobelovu nagradu za književnost dobio 1999. godine.
Nobelove nagrade za književnost 2009:
Herta Miler, Nemica
„koja sa pesničkom koncentracijom i iskrenošću proznog pisca opisuje
sudbinu obespravljenih."
2008. J.M.G. Le Klezio, Francuska
2007. Doris Lesing, Ujedinjeno kraljevstvo
2006. Orhan Pamuk, Turska
2005. Harold Pinter, Ujedinjeno kraljevstvo
2004. Elfride Jelinek, Austria
2003. J.M.Kuci, Južna Afrika
2002. Imre Kertez, Mađarska
2001.V.S.Najpol, Trinidad / UK
2000. Gao Sinđjan, Kina/Francuska
