Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Notama brani Irak
Delo B-A-G-D-A-D, našeg kompozitora iz Njujorka Miloša Raičkovića, večeras izvodi Simfonijski orkestar RTS kojim diriguje Milen Načev
Koncert Simfonijskog orkestra RTS, večeras na Kolarcu, prati najava: Jedna premijera i dva velikana. Premijera je svetska i donosi u našu staru koncertnu dvoranu neke nove zvuke kompozitora Miloša Raičkovića, njegov B-A-G-D-A-D, muziku na temu od šest nota za orkestar. U nastavku programa su pomenuti velikani: Ludvig van Betoven: Koncert >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za klavir i orkestar br. 3, ce-mol, op. 37; Feliks Mendelson: Simfonija br. 3, a-mol, op. 56 „Škotska”. Sa beogradskim orkestrom nastupiće i dva gosta: ugledni ruski pijanista Nikolaj Petrov i bugarski dirigent Milen Načev, inače na stalnoj adresi u Los Anđelesu.
Povodom večerašnjeg muzičkog događaja juče se na susretu sa novinarima pojavio jedino dirigent, koji je već sarađivao sa Simfonijskim orkestrom RTS. Bilo je to opušteno ćaskanje sa „sedmom silom”: o koncertu, orkestru, muzici uopšte, o Beogradu, o iću i piću... O svemu i svačemu. Naš sused Milen Načev rekao je da nije previše siguran u svoj srpski i jezik komunikacije ipak je bio engleski. „Zadovoljan sam što sam opet ovde, među muzičarima koje poznajem. Raičkovićev B-A-G-D-A-D je delo jedne specifične atmosfere i nadam se da će publika i kompozitor biti zadovoljni. Sa vašim kompozitorom, koji takođe živi u Americi, u Njujorku, dosad nisam sarađivao. Mi smo, ipak, sa dve udaljene obale”, rekao je dirigent povodom večerašnjeg koncerta.
Čuli smo takođe da je za Načeva dirigovanje nešto kao filozofija, debela knjiga sa puno, puno slova, zatim da voli Mendelsonove simfonije, da mu je žao što nije dirigovao muziku Vagnera i Štrausa, u šali je rekao kako njegovim životom diriguje njegova supruga, i koleginica, Antonia Vilson, da u Beogradu voli da jede u restoranima „Vuk”, „Freska”... Ne znamo da li je i to „pokazala” palica gospođe Vilson, sa kojom su novinari pre nekoliko meseci takođe ćaskali, kada je sa istim orkestrom, na Kolarcu, izvela „Magičnu filmsku muziku”.
Milen Načev, dirigent s dobrom internacionalnom karijerom, potiče iz umetničke porodice, samo što su njegovi roditelji bili glumci. Sličnog „porekla” je istaknuti ruski pijanista Nikolaj Petrov, čiji je otac bio poznati bas. Isto važi, uostalom, i za našeg kompozitora: Miloš (1956), podsetimo, sin je našeg velikog pesnika Stevana Raičkovića. U rodnom Beogradu on je studirao kompoziciju i dirigovanje, kod Vasilija Mokranjca, odnosno Borislava Pašćana. Kompoziciju je magistrirao u Njujorku, a u njegovoj biografiji su i gradovi: Pariz, Los Anđeles, Honolulu, Hirošima... Svoj B-A-G-D-A-D Miloš Raičković je prvobitno napisao za klavir, a tu verziju pratio je nešto duži podnaslov: Muzika na temu od šest nota, u odbranu Iraka. Kasnije je pravio nove verzije za gudače i simfonijski orkestar. U ovoj orkestarskoj značajno mesto dobile su harfa, flauta i oboa, instrumenti čiji muzički „preci” potiču iz Mesopotamije.
M. Šehović
[objavljeno: 07/02/2008]
