Izvor: Blic, 03.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gral
Gral
Odavno, možda čak od vremena 'Sto godina samoće', neka knjiga nije bila u modi tako kao 'Da Vinčijev kod” Dena Brauna. Istini za volju, to je pristojan, mada nedopustivo predvidljiv triler, u kome se, što je zapravo njegov glavni kvalitet, otvoreno govori o stvarima na koje katolička, ali i druge crkve ne gledaju nimalo blagonaklono. Jedna od ključnih takvih stvari je skidanje, ili bar ublažavanje anateme bačene na ženski princip, čime je čovečanstvo svojevremeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomereno na pogrešan kolosek kojim i danas, zaslepljeno gordošću i predrasudama, juri ka još pogrešnijem cilju. Braun je, dakle, na krilima studije Linkolna, Bejdženta i Lija 'Sveta krv, Sveti Gral' jedne od najvažnijih knjiga dvadesetog veka, o koju su se beskrupulozno grebali i pisci poput Umberta Eka, izneo smelo tumačenje o pravoj prirodi Svetog Grala. Prema tom tumačenju ono za čim su tragale generacije vitezova, pisaca, arheologa, razbojnika i avanturista, sve vreme je, simbolično (ali i fizički) bilo i jeste tu pored nas.
Tragom knjige krenula je i ekipa filma prikazanog u dva ponedeljka uveče na B92, predvođena glumcem Tonijem Robinsonom (Boldrik iz 'Crne Guje'), dajući gledaocima dragocenu priliku da vide i, koliko je moguće, dožive i prouče većinu mesta koja se u Braunovom romanu i legendi o Gralu pominju. Takođe je, što je klasičan primer dobre televizije, otvorena mogućnost da se čuju najrazličitija mišljenja i tumačenja, od kojih je svako na svoj način delovalo relevantno. Jedino što je remetilo povoljan opšti utisak bili su detalji poput priveska sa likom Bogorodice, ili 'klimajuće' ukrasne figurice Hrista u automobilu.
Drama Fest
Bez strepnje, molim: ovo neće biti još jedan od panegirika upravo prohujalom Bitefu. Nisam bio tu. U Grčkoj. severno od Soluna, u brdima ka granici sa Bugarskom, ima lep gradić Drama. U njemu je održan 11. Međunarodni festival kratkog filma, jedan od najznačajnijih ove vrste, sa kojeg jedan od nagrađenih automatski dobija nominaciju za Evropsku filmsku nagradu (nekadašnji Feliks). Održan je od l8-24. septembra uz svesrdnu pomoć Filmskog centra Grčke i Ministarstva kulture. Bio sam predsednik Međunarodnog žirija (sa mnom je u žiriju bilo četvoro vrsnih znalaca filma) i, na opšte iznenađenje, iz jake konkurencije od 83 filma u takmičarskom programu, nagradili smo čileanski film 'Izlazak žena iz fabrike' nama nepoznatog autora, premda je u konkurenciji bilo i dobi tnika Oskara.
Ne bih sada ništa o izvanrednoj organizaciji, dobrom programu koji je sastavio umetnički direktor Antonis Papadopulos, o izvanrednim pratećim. Skrećem pažnju na nekoliko podataka koji su me vraćali na naše filmske neprilike. Otvorio ga je podministar za kulturu (najznačajnija ličnost, pošto u Grškoj, zamislite, resor kulture drži sam premijer). Drama ima samo 4o.ooo stanovnika, oko 30 puta manje od Beograda, ali je zato festival održan u dvema tehnički dobro opremljenim dvoranama, koje su bile izvanredno dobro posećene. Ukupan budžet festivala je 6oo.ooo evra, dvanaest puta veći od srodnog beogradskog festivala. Zato su sve nagrade koje smo dodelili nosile zamašne novčane iznose (do tri hiljade evra autorima). Pod istom kapom održan je i 28. festival grčkog nacionalnog filma, ali je od stotinak domaćih filmova pomenuti selektor Papadopulos u takmičarski program medjunarodne selekcije hrabro stavio samo četiri grčka filma, uz tiho gunđanje mnogih domaćih autora. Grčka izdašno koristi svoje članstvo u Evropskoj uniji, što je pouka i za nas. Tako blizu i tako daleko.
