Izvor: Politika, 29.Jul.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grad bolnica stigao na film
„Valjevska bolnica 1914–1915” neće biti samo filmska priča o jednom od najtragičnijih događaja Velikog rata, već i planetarna poruka o neverovatnoj humanosti srpskih medicinara
Valjevo – O Valjevskoj bolnici u Velikom ratu nije snimljen nijedan kvadrat dokumentarnog ili igranog filma, iako je po mnogima svojom tragikom i dramaturgijom nadmašila golgotu povlačenja srpske vojske preko Albanije. Ipak, na stogodišnjicu Prvog svetskog rata takav propust biće ispravljen, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zahvaljujući valjevskom novinaru Slobodanu Rakoviću, uz produkcijsku podršku regionalne VTV televizije koji ovih dana privode kraju snimanje dokumentarno-igranog filma „Valjevska bolnica 1914–1915”.
Režija filma poverena je mladom reditelju Dušanu Popoviću dok su u igranim storijama angažovane glumica Nela Mihajlović, koja igra znamenitu srpsku slikarsku i bolničarku Nadeždu Petrović, dok će lik škotske bolničarke Flore Sens, oživeti mlada glumica Tamara Tijanić. I Nela i Tamara su rođene Valjevke.
Film o Valjevskoj bolnici imaće 17 igranih scena koje se oslanjaju na tekstove iz pisama, dnevnika, autentičnih beležaka aktera ovog događaja i drugih dokumenata. Planirano je da traje od 75 do 90 minuta, završetak se očekuje u novembru, a premijerno prikazivanje uz obeležavanje jubileja čuvene Kolubarske bitke.
Autor Slobodan Raković podseća da je od novembra 1914. do proleća 1915. godine Valjevo bilo grad bolnica u kojem je svaka prostranija zgrada i kuća bila ordinacija ili bolnička soba. Mnogi od ranjenih srpskih, ali i austrougarskih vojnika sa bitaka na Ceru, Gučevu i Kolubari bili su smešteni u nekoj od improvizovanih bolnica, pored ostalog, u zgradama dva ovdašnja suda, Gimnaziji, hotelima „Grand” i „Sekulić”, a u lečilište je bio pretvoren i valjevski Narodni muzej.
– U Valjevu, koje je tada imalo 3.600 stanovnika, u jednom trenutku bilo je čak 15.685 ranjenika. U bolnicama je radio 26, a po broju bolesnika trebalo je da bude angažovano minimum 150 lekara. Situaciju je dodatno komplikovalo i to što su od epidemije pegavog tifusa umrla 22 lekara. Valjevo je nekoliko meseci bio grad smrti u kojem je dnevno umiralo i po 200 ranjenika i tifusara. Ceo filmski materijal, odnosno njegovo vezivno tkivo ili „of” apsolutno je autentičan i oslanja se na brojnu dokumentaciju koju pored ostalog čine: više od 1.000 fotografija, najrazličitijih pisanih dokumenata, do izjava stručnjaka iz oblasti istorije medicine i vojnih i drugih analitičara.
Pored pripovedaka Veljka Petrovića, koji je u to vreme boravio u Valjevu, korišćeni su i dnevnici dr Kuka, američkog novinara Džona Rida, slikarke Nadežde Petrović, koja je u to vreme uradila čuveno platno „Valjevska bolnica”, zatim beležnice katoličkog sveštenika Graba Cvitanovića i brojnih srpskih i inostranih lekara – navodi Raković, i dodaje da je u to vreme Nadežda Petrović, pored revnosnog bolničkog i sanitarnog rada, javno govorila o „mladom srpskom slikarstvu” i ambicijama kada se rat okonča. S druge strane, priučena bolničarka Flora Sends, za koju se malo zna da je bila u Valjevu, posvetila se ubrzanom kursu za amputiranje gangrenom zahvaćenih delova tela ranjenika.
– Film će tražiti i odgovore na nekoliko u međuvremenu prećutkivanih situacija koje su pratile Valjevsku bolnicu. Najpre, zašto niko za 100 godina još nije dao ubedljiv odgovor na pitanje kako je stigao i šta je uzročnik pojave pegavog tifusa u gradu na Kolubari. Ima sumnji da su ga doneli zaraženi neprijateljski vojnici iz Galicije, zbog čega postoje i tumačenja da je to jedan od oblika biološkog rata koji su koristili agresori. Ostalo je nejasno i ko je naredio da se zalečeni ranjenici od tifusa masovno puštaju na takozvano kućno lečenje, uz veliku opasnost da prošire krug epidemije. Film će ukazati i na izuzetno veliku pomoć materijalnu i u medicinskom osoblju koja je došla iz Rusije, o čemu se takođe, stidljivo govorilo. Međutim, ipak ključna i dominantna poruka filma je neverovatna, čak planetarna, nota humanosti koja je u Valjevskoj bolnici ispisana. Zamislite, situaciju kada jedan srpski lekar danonoćno bdi nad ranjenim neprijateljskim vojnikom koji je samo dan ili koji čas ranije u Mačvi ubijao pa i klao žene i decu. Ta nota humanosti, visokog morala i ljudskosti i posle 100 godina treba da se razglasi čitavom svetu, jer on na takvim univerzalnim vrednostima opstaje – ističe autor filma uz divljenje i dubok naklon svom narodu i medicinskim radnicima sa svih meridijana.
Budo Novović
objavljeno: 30.07.2014.
