Izvor: Blic, 25.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Flert iz dosade
Flert iz dosade
Idem na razgovor sa glavnim inspektorom koji mi vraća moje stvari, izvinjava se, potvrđuje da je moje privođenje po kratkom postupku sprovedeno u skladu sa zakonom, te da ne mogu da tužim državu. Objašnjavam mu da mi nije ni na kraj pameti da učinim tako nešto, jer znam da je svaka osoba u svako doba pod sumnjom i pod neprestanim nadzorom, čak i kad nije počinila nikakav zločin.
- Slobodni ste - kaže, ponavljajući tamničareve reči. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Pitam, zar nije moguće da se mojoj ženi zaista nešto dogodilo. Već mi je i ranije napominjala da je, zbog razgranate mreže kontakata u terorističkom podzemlju, s vremena na vreme imala utisak da je neko prati, izdaleka.
Inspektor se pravi da je prečuo moje pitanje. Ja navaljujem, ali on i dalje ćuti.
Pitam ga da li ona može da putuje sa svojim pasošem, on kaže da može, jer nije ni za šta osumnjičena: zašto onda ne bi mogla slobodno da izlazi i ulazi u zemlju?
- Znači, postoji mogućnost da nije više u Francuskoj?
- Zar ne mislite da vas je mogla ostaviti zbog devojke s kojom spavate?
To se vas ne tiče, odgovaram. Inspektor zastaje na trenutak, postaje ozbiljan, kaže da sam priveden jer je to rutinski postupak, ali iskreno žali zbog nestanka moje žene. I on je oženjen, i mada ne voli moje knjige (dakle, on zna ko sam! nije tolika neznalica kao što izgleda), uspeva da se uživi u moj položaj, zna da preživljavam teške trenutke.
Pitam ga šta treba da radim od sad pa nadalje. On mi daje svoju posetnicu, moli me da ga obavestim ako bilo šta saznam - a to je prizor koji viđam u svakom filmu, i ne deluje mi ubedljivo; inspektori uvek znaju više od onog što kažu.
Pita me da li sam nekad sreo onu drugu osobu s kojom je Ester bila poslednji put kad je viđena. Odgovaram da znam njegovo tajno ime, ali da ga nikad nisam lično upoznao.
Pita da li imamo problema u kući. Kažem da smo zajedno više od dve godine, i da imamo probleme uobičajene u svakom braku - ni manje, ni više.
Pita, delikatno, da li smo u poslednje vreme razgovarali o razvodu, ili da li je moja žena pomišljala na rastavu. Odgovaram da takva mogućnost nikad nije ni spomenuta, iako smo se - ponavljam 'kao svi bračni parovi', s vremena na vreme, svađali.
Često ili samo s vremena na vreme?
S vremena na vreme, uporno tvrdim.
Pita, još delikatnije, da li je ona sumnjala u moju vezu sa njenom prijateljicom. Kažem da je to bio prvi - i poslednji - put da smo spavali zajedno.
Nije to nikakva veza. Stvar je u tome što nismo imali o čemu da pričamo; dan je bio dug i dosadan, i nismo znali šta da radimo posle ručka, a igra zavođenja je nešto što u nama uvek budi volju za životom i zato smo završili u krevetu.
- Vi idete u krevet samo zato što je dan dosadan?
Pomišljam da kažem da takva vrsta pitanja ne spada u istragu, ali potrebno mi je njegovo saučesništvo, možda će mi kasnije zatrebati - uostalom, postoji jedna nevidljiva institucija zvana Banka usluga koja mi je uvek bila od velike koristi.
I to se ponekad dešava. Nemate ništa zanimljivo da radite, žena je željna emocija, vi ste željni avanture i - gotovo. Sutradan, oboje se pravite kao da se ništa nije dogodilo i život teče dalje. (Nastaviće se)
