Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Boji li se vlast pisaca
Ljiljana Šop: Da li je Srbija jedina država u okruženju kojoj jedno neguslačko, savremeno, proevropsko, demokratsko Društvo pisaca nije potrebno?
Zbog nagomilanih problema između Udruženja književnika Srbije i Srpskog književnog društva, koji su voljom Skupštine grada Beograda podstanari na istoj adresi – Francuska 7, naš list je želeo da organizuje okrugli sto i omogući suprotstavljenim stranama da iznesu svoja mišljenja. U SKD su odbili da za istim stolom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sede sa kolegama iz UKS. Bili smo, zato, prinuđeni da mozaik nesporazuma sklapamo kroz pojedinačne razgovore.
Najveći problem, po oceni Ljiljane Šop, predsednice Srpskog književnog društva, jeste što još nisu uspeli da se izbore za status reprezentativnog udruženja i što i dalje statusna prava svojih članova moraju da rešavaju preko UKS-a.
– Nisam pala s neba na mesto predsednice SKD, niti me stotinak uvaženih kolega izabralo zbog boje očiju i broja cipela. Izabrali su me jer su znali da sam se kao državni sekretar za kulturu od 2004. godine uporno borila sa apsolutnim gluvilom tadašnje vlade da pokrene zarđale mehanizme i zakonski verifikuje već uveliko postojeće, a zvanično i u praksi tek poluozakonjeno novo društvo srpskih pisaca. Imajući iskustvo borbe iznutra, obesmišljeno neozbiljnošću vladajućih struktura za čiji su demokratski imidž i članovi SKD godinama stavljali pero u ruke i glavu u torbu, poverovala sam, kao i moje kolege, da ga zajednički možemo iskoristiti za logičan rasplet problema profesionalne skupine ljudi koja ne želi da se priča izvrgne u farsu, ili tragediju – ističe Ljiljana Šop.
Međutim, sva osmogodišnja nastojanja SKD da regularnim putem ostvari minimalna zakonska prava reprezentativnog umetničkog udruženja (a spisak članstva pokazuje da reprezentativnije ne može biti), ostala su bez odjeka.
Kada se zna da celokupna domaća književna produkcija i aktivnost košta koliko jedan film neizvesne vrednosti, ili jedan grandomanski festivalski projekat, postavlja se pitanje da li se to naša vlast boji književnosti kao što su je se tokom istorije oduvek bojali tirani, ili je stasala generacija političara koji književnost smatraju luksuzom ili robom beznačajnom u njihovom sistemu vrednosti.
Drugi problem su prostorije. Duško Novaković, sekretar SKD, nam daje dokumentaciju na uvid. Izvršni odbor Skupštine grada Beograda, aprila 2001. godine, doneo je rešenje kojim zgradu u Francuskoj 7, daje na korišćenje, na deset godina, Udruženju književnika Srbije, Udruženju književnih prevodilaca Srbije i Srpskom književnom društvu. UKS je dobilo tri prostorije na spratu (sto kvadrata), UKPS dve prostorije, takođe na spratu (68,75 kvadrata), a SKD tri prostorije u prizemlju (102,56 kvadrata). Jednu od tih prostorija u prizemlju (39 kvadrata) i dalje koristi redakcija „Književnih novina”. Ostale prostorije: suteren, gde je čuveni restoran „Klub književnika” (250 kvadrata), potkrovlje (397,73 kvadrata), Svečana sala u prizemlju i Salon na spratu – udruženjima su date na zajedničko korišćenje.
Ovih dana, zgradu u Francuskoj 7 okupirali su majstori. Sređuju se sale u restoranu, uređuje dvorište za letnju baštu, farbaju vrata i prozori, stavlja novi parket" Ofarbana je i ulazna kapija. Ko je novi zakupac „Kluba književnika”, niko ne zna.
– SKD obitava u dve trećine sudski mu dodeljenog prostora, u treću ne ulazimo iz obzira prema kolegama koji ne dele naše vrednosti, ali prete štrajkom glađu kada ih zamolimo da se organizuju u svojim kvadratima, a kroz zajednički prostor prolazimo kao kroz okupiranu zonu, koju snagom kapitala svojevoljno menja neimenovani tajkun. I dok zgrada koja je pod zaštitom države trpi teror promena u skladu sa ambicijama postmodernog kafedžije, grad Beograd nam upućuje somnabulne dopise: pitaju nas šta se to radi u Francuskoj 7 i da li je pod našom kontrolom, pa nas izveštavaju usred poslova kako su naložili da se izgrađeno poruši, pa nam dopisuju kako će o sudbini nezakonitog graditeljstva odluku doneti – gradonačelnik. Da se zgrada sutra obruši, za krivce bismo verovatno bili proglašeni mi, pisci i prevodioci, a ne od vlasti podržani gazda koji utrostručava svoje podzemno kafansko carstvo u srcu Beograda – dodaje Ljiljana Šop.
Predsednica SKD je ogorčena i na gradsku i na republičku vlast. Gradska sekretarka za kulturu, kaže Ljiljana Šop, nema vremena za razgovor sa piscima ovoga grada. Državna sekretarka je našla malo vremena da im obeća „kako će sve doći na svoje mesto kada se usvoji Zakon o kulturi koji se piše već čitavu deceniju, i za koji Narodnoj skupštini, kakvu sada imamo, treba još decenija da ga eventualno usvoji. Ministar za kulturu zauzet je Kustendorfom na Mećavniku, svojim pozorišnim režijama i smišljanjem uobičajenih fraza o važnosti kulture u teškim vremenima.”
Glasilo Srpskog književnog društva je „Književni magazin”. Časopis izlazi, naglašava Slobodan Zubanović, glavni i odgovorni urednik, neprekidno, od osnivanja, uprkos teškoćama koje su oduvek pratile našu periodiku – posebno u vremenu posle raspada Jugoslavije, ali i danas,u tranzicionom vremenu, odnosno vremenu opšte krize. Razgovora o časopisima nikad dosta, a rezultata, čini se, sve manje. Zato, nije neskromno reći da se „Književni magazin” nalazi među pet-šest časopisa ove zemlje čiji kvalitet, mesto i rangiranje, nije sporno i čije izlaženje, kako političari vole da kažu, nema alternativu.
Prvi broj „Književnog magazina” pojavio se u julu 2001. godine. On je jednako otvoren za članove društva i za članove svih ostalih udruženja, naravno i za one koji nisu „udruženi”, dakle, i pre svega – za dobre pisce. Do sada su objavljena 92 broja. Na jesen će se pojaviti stoti, jubilarni broj.
Da li je Srbija, pita Ljiljana Šop, jedina država u okruženju kojoj jedno neguslačko, savremeno, proevropsko, demokratsko Društvo pisaca nije potrebno? Da zajedno licitiramo koji će naš vrli državni činovnik javno ugasiti svetlo obelodanjujući nestanak SKD? Hoće li to učiniti uz trubače, Madonu ili Cecu, uz blagoslov Svetog Save, uz paljevinu hiljade knjiga koje su objavili naši članovi i desetine dodeljenih nam nagrada za te knjige, poklanjajući naše dve sobe u Francuskoj 7 nekom perspektivnom roštiljdžiji?
Zoran Radisavljević
-------------------------------------------------
Između Guče i Egzita
– Sve demokratske vlade od 2001. godine kulturu su cinično svele na takmičenje između Guče i Egzita, na grand i pink festivalsku produkciju, na film i pozorište. Ozbiljni pisci u ovoj zemlji godinama su prepušteni komercijalizovanom izdavaštvu, minimalnom i skandalmejkerskom medijskom interesovanju, gašenju knjižara i tradicionalnih kulturnih prostora, ponižavajućim honorarima, a samostalni umetnici SKD moraju moliti UKS koje su napustili iz moralnih, estetskih i ideoloških razloga da im omogući realizaciju zasluženih statusnih prava – ističe Ljiljana Šop.
[objavljeno: 05/03/2009]
