Izvor: RTS, 16.Nov.2019, 11:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bečka izložba nemačkog ekspresionizma po izboru kustosa iz Beograda
U bečkom Muzeju „Leopold“ otvorena je izložba nemačkog ekspresionizma sa delima najpoznatijih predstavnika drezdenskog „Mosta“ i minhenskog „Plavog jahača“, kao što su Kirhner, Kandinski, Javlenski i Franc Mark. Kustos izložbe je Beograđanin Ivan Ristić.
Tri privatne zbirke su se našle ujedinjene na jednoj izložbi – „Bralja“ iz Lugana, „Johening“ iz Dizeldorfa i naravno zbirka >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << iz bečkog „Leopolda“.
Formalne karakteristike ekspresionizma preživele su Prvi svetski rat, ali se javni diskurs menjao i množile su se kontroverze. Na primer, Emil Nolde, čija se ideološka pripadnost tek danas tematizuje u Nemačkoj, a koji ovde čini četvrtinu izložbe. Ili zagušljivi duhovni horizonti nemačkog neoekspresionizma, takozvanih „Mladih divljih“, iz osamdesetih godina, kao Baselic i Kifer.
„Ono čime se odlikuje nemački ekspresionizam je radikalna subjektivnost. Biti subjektivan, znači tražiti i pitanja i odgovore u samom sebi, i kao slikar i kao čovek, i to je bila glavna odlika svih tih umetnika. Kada govorimo o duhu, govorimo naravno, o plavoj boji. Bitno je istaći da baš u ovom prostoru imamo plave zidove, a plava, naravno, to je boja duha i meditacije“, ističe kustos izložbe Ivan Ristić.
Izložba indirektno tematizuje i činjenicu da je nemački ekspresionizam skoro toliko nemački fenomen koliko i ruski. Bitan fokus obe zbirke leži na delima Aleksandra Javlenskog.
Teoretičari likovne umetnosti koji danas stoje na pozicijama Adornove estetike, s nepoverenjem gledaju na povremene ekspresionističke epizode dvadesetog veka. Po Adornu, obaveza umetnosti je otkrivanja istina iz sveta ideja, a ideja ekspresionizma je mirenje sa sudbinom. Ako je ta sudbina rat, onda se ekspresionizam miri sa ratom. To je naravno najradikalnije moguće tumačenje, dok ostali u ekspresionizmu vide snagu, energiju i boju.
.jpg)
