Izvor: Politika, 07.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Arabalov obračun
Premijera predstave "Carta de amor" u prevodu Stojnićeve, režiji Tanje Mandić Rigonat, u čast i u prisusustvu jednog od najvećih živih pisaca sveta
Prvo izvođenje predstave "Carta de amor" Fernanda Arabala (rođen 1932) u našoj zemlji biće na predstojećem, 40. Bitefu. Ekskluzivno za "Politiku", glumica i prevodilac ove drame, Dobrila Stojnić, prvi put govori događaju kojem će 29. septembra u Bitef teatru prisustvovati i sam pisac, koji je i predsednik žirija Bitefa.
I >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sama "dete Bitefa", Dobrila Stojnić je njegov učesnik od prvog festivala kada je igrala u predstavi Ateljea 212 "Hamlet u podrumu" po Šekspiru, u režiji Slobodanke Aleksić. Tada je publika prvi put videla i jedno Arabalovo delo, sada antologijsko "Groblje automobila".
Dobrila Stojnić trenutno ima popriličan broj predstava u kojima igra: "Frida Kalo", "Čovek slučajnosti", "Sudija", "Bergmanova sonata", "Balkanska plastika"...
Kako ste došli do ovog Arabalovog teksta, do sada kod nas neizvođenog?
– Pročitala sam u francuskom časopisu "Teatar" da ovu dramu igra čuvena Fransoaz Fabijani, zatim sam pitala Jovana Ćirilova kojim putem dalje, a on me je uputio u Institut "Servantes" u Beogradu. Kako je prevod na srpski bio jako loš, sednem i prevedem, za jedan dan!
Otkud Vam tako dobro znanje španskog jezika?
– Zahvaljujući telenovelama! – smeje se Dobrila Stojnić. Eto, uspela sam, gledajući ih, da odlično savladam jezik i prevedem jednog Arabala. Huan Fernando Aloriaga, direktor "Servantesa", bio je veoma zadovoljan mojim prevodom i poslao je projekat u Madrid. Posle dva meseca stiglo je odobrenje, podrška Ministarstva kulture Španije i "Servantesa", uz honorar od 3.000 evra. Međutim, to je bilo nedovoljno da se plati cela ekipa, reditelj Tanja Mandić Rigonat, Milena Ničeva Kostić Jevtić, kostimograf, kompozitor Igor Gostuški, Zoran Jerković, dizajner zvuka, a u ekipi je i dečak koji igra malog Arabala. Osim izvođača i autora, tu su i šminker, pa inspicijent, ja radim kostim...
Arabal je poznat kao majstor nadrealizma, ali i pisac teatra surovosti. Njegovi "Groblje automobila", "Lisice na cveću", "Arhitekta i asirski car" ili roman "Ubica iz zimske bašte" koji je kod nas objavila "Narodna knjiga", ili film "Viva la Muerte", ulaze u antologiju umetnosti 20. veka. S obzirom da je ovo prvo izvođenje u našoj zemlji, recite nam nešto više od delu...
– Prvi put je ovaj tekst izveden u pozorištu pre tri godine. "Ljubavno pismo" je Arabalova intimna ispovest o ocu koji je, u vreme građanskog rata u Španiji, kao protivnik Franka osuđen na smrt. Iz nekih dokumenata do kojih je Arabal uspeo da dođe kada je imao 15 godina, saznao je da je oca, zapravo, potkazala njegova supruga, Fernandova majka! Zbog toga je u svojoj devetnaestoj godini prekinuo sa njom sve veze. Više joj se nikada nije javio, punih 60 godina. Ovim tekstom pokušava i da sebe iskupi zbog tog te teške odluke. Napisao je monolog Majke koja sedi sama u totalnoj tišini, i više od pola veka čeka pismo, glas od sina... Pričinjava joj se da zvoni telefon , razgovara sa imaginarnim Sinom, kaže mu: "Baš je lepo da se javljaš na moj rođendan"...
– Ima toliko mnogo divnih, poetskih pasaža u kojima se Majka priseća šta joj se sve Sin pričao, obraća mu se kao "radosti života"... Treba znati da je Arabal u jedanaestoj godini u Madridu dobio svoju prvu nagradu kao izuzetni, natprosečni literarni talenat. Zato je i mogao da, iako je bio dete političkog zatvorenika, zbog izuzetnog talenta dobije stipendiju da studira prava. U samoj drami za jedno lice kome smo dodali i dečaka, Arabal se preko Majke obračunava sa sistemom represije, pa otuda i podnaslov – "Kao kinesko mučenje". Stalno se provlači moto: "Maćeha istorija, građanski rat doneli su nam kinesko mučenje". Drama se itekako tiče i nas ovde, jer mnogo je takvih priča i u našoj bližoj istoriji. Tema potkazivanja i izdaje je univerzalna, toga je bilo u mnogim zemljama.
Velika je privilegija, ali i obaveza i uzbuđenje da u publici imate takvu legendu teatra.
– I ne samo to, Arabal dolazi pre početka Bitefa i učestovaće sa nama u radu na predstavi. A kada su čuli da će Arabal biti u žiriju, i da je već 40. Bitef, najavili su dolazak i slavna Nurija Espert i – Piter Bruk. Teško ko može da se pohvali da je u publici imao takve velikane, legende teatra. Želim na kraju da kažem da nam je izuzetno važno da je naslov drame ostao u originalu "Carta de amor", ne samo zbog melodije jezika već i zbog istog naslova, "Ljubavno pismo", popularnog komada našeg pisca Koste Trifkovića.
-----------------------------------------------------------
Arabal predsednik žirija
Kažete da će premijeri prisustvovati i sam Arabal?
– Da, jer kada je gospodin Aloriaga obavestio Arabala da se sprema predstava u Beogradu, on se oduševio i rekao da bi došao na premijeru, na šta je Ćirilov odmah reagovao i predložio da Arabal bude i predsednik žirija Bitefa. Taj dan će biti dan posvećen Arabalu, koji je već bio na 22. Bitefu, 1988. godine.
Mirjana Radošević
[objavljeno: 07.08.2006.]
