Izvor: Glas javnosti, 05.Avg.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
500. rođendan Marina Držića
BEOGRAD - Odeljenje periodike Biblioteke grada Beograda priprema se da obeleži pet vekova od rođenja velikog renesansnog komediografa rodom iz Dubrovnika, Marina Držića, izjavila je danas Tanjugu rukovodilac ovog Odeljenja Milanka Babić.
Renesansna književnost Dubrovnika se s punim pravom smatra i delom srpske književne baštine i zato je prirodno da se i Beograd uključi ove godine u obeležavanje ovog značajnog datuma, rekla je ona.
Proslavi Držićevog 500. rođendana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << biće posvećena cela sedmica u septembru tokom koje će biti održana predavanja, otvorena izložba, planirano je prikazivanje snimaka Držićevih predstava na srpskim scenama („Dundo Maroje“, „Skup“), a jedno veče bilo bi posvećeno Miri Stupici koja je igrala lik Petrunjele u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, pre više od pola veka, istakla je Babićeva.
U organizovanje proslave Držićevog jubileja u Beogradu uključila se i Gradska biblioteka Novog Sada, koja je najavila da će ansambl za staru muziku, koji deluje u okviru ove biblioteke, nastupiti u okviru programa koji priprema Babićeva sa saradnicima.
Među konsultantima za ovaj projekat je i dr Irena Arsić, vodeći stručnjak u Beogradu za istoriju dubrovačke književnosti, koja je izjavila da je tokom nedavnog boravka u Dubrovniku imala priliku da se detaljno upozna sa izuzetno bogatim programom obeležavanja Držićevog jubileja.
Hrvatska je 2008. godinu proglasila Godinom Držića i ovogodišnje Dubrovačke letnje igre protiču u tom znaku.
Naučni krugovi su se pobrinuli da za jubilej saopšte dva značajna otkrića vezana za Držića. Kako je prenela Arsićeva, u Milanu je pronađeno prvo izgubljeno, a poznato izdanje Držićevih „Pjesni ljuvenih“ i pastorale „Tirene“ iz 1551. godine, koje je, što je značajno, moglo biti štampano pod pesnikovim nadzorom.
Iz Firence je stigla vest da je, pored četiri poznata i petog zagubljenog, identifikovano i šesto urotničko pismo, sa jasnim upućivanjima da je postojalo i sedmo Držićevo pismo, upućeno Kozimu Medičiju i njegovom sinu, tadašnjem vojvodi, Frančesku.
Držić, taj sveštenik nemirnog duha koji se kretao na relaciji nekoliko italijanskih gradova (stigao je i do Istanbula) i rodnog Dubrovnika, želeo je da u njemu svrgne vlast aristokratije i prenese je na pučanstvo. Nadao se da će prebogata trgovačka porodica Mediči, koja je defakto vladala Firencom, imati razumevanja za njegove revolucionarne ideje i obraćao im se za pomoć.
Uz to, jasno je pokazano, opet na osnovu prilježnih iščitavanja arhiva, da je Držić bio primljen i saslušan od firentinskih vlasti, ali se ne zna na kakav je prijem naišao, osim da zavere nije ispalo ništa i on se zatim sklonio u Veneciju, gde je za manje od godinu dana umro pod misterioznim okolnostima.
Zna se da je sahranjen u Crkvi svetog Petra i Pavla, ali od groba nema više ni traga.
Da li bi Hrvati slavili tako nekog srpskog pisca ? Sram vas bilo
Drzic je bio Dubrovcanin, a u to vreme Dubrovcani se nisu deklarisali kao Hrvati. Hrvatska, je li, tada nije ni postojala vec je bila deo tadasnje Madjarske kraljevine, a Dubrovnik pod vlasvu Mletacke republike. Prema tome, mogu ga Hrvati sada svojatati kao svoga, ali je cinjenica da je on bio vise Venecijaner nego Hrvat. Dundo Maroje i Novela od Stanca su velika dela srednjevekovne knjizevnosti. Je li ti sad malo lakse?
@ Bane. Neka ga slave Venecijaneri, kako ti kazes strucno ili Madjari. Njima, medjutim, to ne pada na pamet niti poznaju tu srednjovekovnu vrednost, kako ti to opet strucno saopsti. Samo su se Srbi kao setili, ali nisam siguran da je to po secanju. Tako im je kazato, Bato, i to traje vec malo duze i pripada kategoriji tadicluka. Da li je tebi sad malo lakse?
Drzic je pisao na jeziku juznih slovena, u vreme kada nisu postojale ni srpska ni hrvatska drzava, a ni tolike podele.
U pitanju je jezik koji se posle zvao srpskohrvatski/hrvatskosrpski, pa onda u Srbiji srpski a u Hrvatskoj hrvatski, pa jos u Bosni bosanski, pa ce uskoro biti i Crnogorski..
Isti taj jezik koji kod nas ima toliko imena i svojatanja, Nemci su svojevremeno nazivali "jugoslovenskim" jezikom, sto je i najispravnije.
U svakom slucaju, Drzic je nas pisac, i to je cinjenica, a politicari mogu da izmisle jos nekoliko drzavica i jezika na ovom tlu, sto nikada nece promeniti cinjenicu da je ovo isti narod, koji govori isti jezik, pa ma kojom se rukom krstio ili ne krstio, i ma koliko neobrazovani slojevi stanovnistva iz novopecenih banana-drzavica pljuvali jedni druge.
Srpska drzava je postojala pre 500 godina samo je bila porobljena od strane Turaka. Pa to znaju i mala deca. Postojala je ona i znatno ranije kao slobodna i neporobljena dok nisu dosle kabadahije. Valjda je i to poznato. Sa druge strane uzduz i popreko Srbije nema imena Marin (postoje Marinko, Milinko, Marko, Milanko itd.). Drzic kao prezime mogao bi da se nadje na kasicici, pa ni po imenu ni prezimenu nema srpske korene, nazalost. Drzic nije Rudjer Boskovic cije se poreklo tacno zna, pa ga ne treba ni svojatati kao takvog. Druga je stvar sto je sada popularno da je sve tudje bolje. Zato se i zaboravljaju istinski srpski stvaraoci koji su u istoriji mnogo vise znacili Srbiji od Drzica. Taj stos ipak proci nece.
Ma nema veze ljudi, covek je ziveo pre 5 vekova, bavio se knjizevnoscu, i nije znao nista o ovim nasim sitnim podelama. Da li ga Srbi prihvataju kao svog, ili se Hrvati ljute sto ga Srbi svojataju, to vise i nije bitno. Marin Drzic se spominje po dobrom nakon 500 godina, a to je vec nesto. Svima koji ovo citaju zelim dobro zdravlje, uzivajte u zivotu, ostavite stres po strani, citajte lepu knjizevnost kad imate vremena, i postujte jedni druge. Pozdrav svima.
