Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Dec.2019, 06:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se pravi Tain hleb?

Tain hleb poznat u narodu i kao vojnički hleb ukorenjen je duboko u srpskoj tradiciji. Tain znači sledovanje hleba, vojnici su ga dobijali za vreme Balkanskih ratova i u Prvom svetskom ratu. Istraživajući i čitajući o tom hlebu Dragana Bamdad je došla na ideju da u Kragujevcu mesi tain hleb na osnovu tradicionalne recepture.

Sledovanje hleba u vojsci pod imenom tain bila je praksa u ratovima početkom XX stoleća. Dragana Bamdad čitajući o tom vremenu zainteresovala se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << za pripremu vojničkog hleba koji je poznat po svojoj dugotrajnosti i u vojsci je mogao da traje čak 18 dana.

"Daje vitalnost, vrlo je bogat, daje snagu zbog toga je i nazvan vojničkim hlebom da bi održao vojnika spremnim, vitalnim jer čuvati otadžbinu a to je ono što su naši preci činili za nas nije bio lak zadatak i ovaj hleb je imao svoje učešće u tome. Tain je hleb naših predaka, ja ga tako predstavljam jer on jeste takav i želim da ga sačuvam od zaborava. Mnogo ljudi danas ne zna ili nije ni čulo za taj hleb. Nisam ni ja znala dok se nisam vratila u doba tog Velikog rata istraživajući i čitajući o tome", rekla je Dragana Bamdad.

Vojnički hleb se pravi od brašna samlevenog u vodenici, sadrži 70 % raži i 30% belog brašna. Sa sobom nosi i veliku simboliku jer su ga i majke srpskih vojnika pripremale za svoje sinove.

"Dakle ide brašno i to ražano mleveno na vodenici, zatim se dodaju dve male kašike soli i kada god imam dodam med odnosno dodam šećera, koristim vrlo malo pola kašičice suvog kvasca i ono što lično uvek radim i što smatram važnim to je kašičica vode koju donesem iz nekog manastira, sa nekog izvora i uvek se prekrstim pre mešanja hleba jer smatram da to tako treba, osećam da su to naše bake tako radile, zatim ide čaša od 300 mililitara vode", rekla je Dragana Bamdad.

Vojnički hleb treba da odstoji oko 12 sati onda se opet mesi i ostavlja još par časova. Nakon toga se peče na jakoj vatri pod poklopcem. Dragana uzima brašno od vodeničara Miroslava Cicića koji melje zrno žitarica u vodenici staroj više od tri veka.

"Kada sada ljudi traže brašno od celog zrna oni upravo misle na koru i na klicu, tačno je da je to brašno manje trajno ali je barem 50 puta ako ne i više kvalitetnije jer u tipovima industrijskog brašna 400 i 500 nemate ni koru ni klicu imate samo energiju koja tako izdvojena vrlo često dovodi do pojave alergije na gluten", rekao je Miroslav Cicić, vodeničar

"Ljudi su željni pravog hleba, dobrog hleba jer ih podseća na majku, na detinjstvo, na ognjište, na toplinu na sve ono lepo , toplo , sve ono što je inače vezano za sam kult hleba, domaćinstva, zajednice i porodice", dodala je Dragana Bamdad.

Dragana Bamdad je poreklom iz Banije, trenutno živi u Šumadiji i ovaj hleb je nazvala i zavičajni jer kroz njega odiše zajednička simbolika povezanosti svih ljudi sa krajem iz koga potiču.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...