Izvor: Sportski Žurnal, 19.Sep.2013, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZ PERA DOAJENA: I od goreg uvek može gore
Piše: Danilo Šotra
(FOTO: D. Žarković)
Ne pamtim da je na kugli Zemaljskoj neko surovije nagrađen za uspeh, nego što je slučaj sa košarkaškom reprezentacijom Srbije na Prvenstvu Evrope u Sloveniji! Dva puta smo bili prvi u grupama predtakmičenja, za uzvrat smo doživeli verovatno najveću blamažu u istoriji basketa ove zemlje, ma kako se ona zvala!
Nažalost, obistinili su se svi moji strahovi da smo sjajnom pobedom protiv Francuza učinili sebi medveđu >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << uslugu. Dobili smo u četvrtfinalu najtežeg mogućeg protivnika, od koga sam najviše zazirao i tvrdio da je najveći favorit za zlatnu medalju.
Priznajem, do juče sam verovao da smo u stanju da se borimo za medalju. Ispostavilo se da je to isključivo plod malo modifikovane narodne izreke „što je dedi milo, to mu se i snilo!“ Rečju, obično navijaštvo.
Znam šta nam sada predstoji. Ponovo ćemo slušati tužbalice o brojnim malerima naše reprezentacije, u čemu će prednjačiti najodgovorniji funkcioneri KSS. Naravno, da bi opravdali svoj slab rad, ili nerad, sasvim je svejedno.
Nisu za brojne slabe igre u Deželi jedini krivci igrači. To nam je, što nam je, Ivković je poveo na put najbolje što je u datom trenutku imao, ali je daleko od istine da ovi momci ne zaslužuju ni reč kritike!
Jer, dozvolite, svi naši reprezentativci, bez obzira na godine, profesionalci su. Jedu košarkaški hleb, a ta činjenica im nalaže mnogo ozbiljniji odnos prema svojoj profesiji. Niko ih nije bio po ušima da se bave baš ovim poslom.
Koliko smo puta govorili da mladost čuda čini, ovog puta bismo o svemu pomislili da u crvenim dresovima igraju poletarci a u belim – deke!?
Zaista je bilo žalosno kakav smo utisak sticali. Španci su jurili na mlazni pogon, kao u filmovima laka konjica pretrčavala teške oklopnike.
Šta je Orlovima toliko sputalo ruke i noge, to đavo živi ne može da objasni. Kakvi psiholozi ili psihijatri, kako neko reče juče na TV!
Najviše se pominje – strah. Kao, uplašili se još kada su saznali da im je rival u četvrtfinalu najbolji evropski tim u ovom veku. Ne znam koliko je to istina, ali momci, ako se neko od vas zaista plaši jedne sportske bitke, batalite ovu profesiju.
Ko će dati odgovore na sva ova pitanja, ne znam! Trenutno ne postoji niko kome bih verovao, pogotovu to nisu mudraci iz KSJ. Nije to ni Dušan Ivković, bez obzira na bespogovorni svetski renome. Jednostavno, logikom stvari, on mora da bude bar malo subjektivna.
Nekada, u onoj staroj Jugoslaviji, čije se apsolutno sve vrednosti širom zemlje čuda sada iz sve snage nipodaštavaju, imali smo u košarci ponovo drugi sistem, koji nam je donosio toliko mnogo radosti. To dobro zna i Ivković.
Imali smo stručni savet koji je bio najodgovorniji za sve probleme, naravno one koje se tiču lopte i koševa. Takvo ustrojstvo smo odavno napustili, duvaju neki novi vetrovi. Gde će nas odvesti, to ni Bog ne zna!
Nastavak na Sportski Žurnal...
