Izvor: Sportski Žurnal, 17.Sep.2013, 11:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA DOAJENA: Uvek priče o nameštanju

PIŠE: Danilo Šotra
(FOTO: AP)
Rasplete se najzad kolo vilovito i plahovito. Posle žestokih bitaka, mnogo više uzbudljivih nego kvalitetnih, dobili smo veliku osmorku koja će u okršajima po klasičnom nokaut sistemu odlučiti koje četiri ekipe će tokom narednog vikenda u boj za medalje.
Mnogo je bilo kombinacija, tome su najveći uzročnici brojna iznenađenja. I kompjuteri najvećeg kapaciteta tu su se teško snalazili, u poslednji čas saznali smo ono >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << što nas je najviše zanimalo.
U bici nad bitkama, najvažnijoj za skoro sve timove na Prvenstvu, naši košarkaši će za protivnika imati ŠPANIJU, tim protiv koga već decenijama (ranije kao Jugoslavija) vodimo bitke za pamćenje.
Iskreno, mogli ste i ranije pročitati na ovom mestu, nekako najmanje mi se dopadala takva kombinacija.
Jednostavno, s obzirom na sva događanja u poslednjoj deceniji i brojne uspehe na svim velikim takmičenjima, smatram da nam Crvena furija najmanje odgovara.
Voljom žreba, kao i svemogućih funkcionera FIBA Evropa, našli smo se u podređenom položaju jer su Italija i Španija mogli da kalkulišu i biraju rivala u četvrtfinalu.
Da su organizatori imali makar malo sluha, mogli su da potpuno izbegnu sve priče o eventualnim računicama.
Jednostavno, stavili bi utakmicu Italija – Španija kao prvu na program poslednjeg dana, na taj način izbegli sve  pričice po kuloarima.
Da kažem i to da smo za takve priče mi Srbi pravi majstori. Valjda poučeni zbivanjima u životu, teorija zavere, odnosno ljubav prema raznoraznim nameštaljkama, imaju u našoj zemlji dosta poklonika.
Iskreno, za više od četiri decenije prisustva pored koševa, nijednom nisam video utakmicu koja je mirisala na gornje konstrukcije.
Bora Stanković, prvi čovek svetske košarke punih 26 godina, čvrsto je držao sve dizgine. Za vreme njegove vladavine, do 2002. godine, nije bilo ni primisli na nečasne radnje.
Ali, uvek to čudno „ali“ sreću kvari, prošle godine, u Londonu na OI, bili smo svedoci jedne očigledne nameštaljke!
Španci, gle čuda, otkud baš oni, sto odsto namerno su izgubili od Brazila kako ne bi pre finala mogli da nalete na apsolutnog favorita SAD.
Kud se zalomi, ti isti Španci su juče na  prilično čudan način poraženi od Azura, prokockavši 15 poena prednosti za samo nekoliko minuta četvrte četvrtine!?
E, sad, ni đavo ne bi mogao da kaže da li je to bilo namerno. Nije nemoguće da su se malo uplašili snažnih Litvanaca koji su posle startnog poraza od nas pružili nekoliko sjajnih partija.
To će ostati večita tajna za nas, više i nije tako važno. U Londonu im se računica isplatila, osvojili su srebro, na nama je da ih odučimo nečasnih rabota.
U maloj smo prednosti u odnosu na velikog rivala pošto imamo dan više za pripreme. Osim toga, najzaslužniji za brojne uspehe našeg basketa, Dušan Ivković, poznaje Špance kao pročitanu knjigu. Sa igrom kao protiv Francuza nema sumnje da možemo do polufinala.
Postoji tu još jedan značajan faktor  o kome se u nas često razglaba, naročito kada je u pitanju naš tim.
Španci su doputovali u Deželu bez petorice-šestorice sjajnih košarkaša, da spomenem samo Pau Gasola i Navara.
Više nisu bauk kao što su u ovom veku uglavnom bivali. To su pokazali i Italijani koji ništa nisu kalkulisali i, iako ne tako jaki kao ranije, svojski zapeli da pobede.
Jedno je sigurno, biće taj okršaj u sredu prava poslastica. Ubeđen sam da možemo u polufinale.

Nastavak na Sportski Žurnal...