Izvor: Sportski Žurnal, 18.Sep.2013, 09:19   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA DOAJENA: Pun koš paradoksa

Piše: Danilo Šotra
Doterasmo cara do duvara, kucnuo je čas odluke. Naš mladi tim ima sjajnu šansu da premaši najsmelije prognoze i upusti se u borbu za medalju.
(FOTO: D. Žarković)
Sve to uprkos činjenici da nismo mogli da dobijemo goreg protivnika u četvrtfinalu! Gle paradoksa, to je zasluga prvog mesta u E grupi druge faze takmičenja.
Još uvek mislim da bi nam treće mesto donelo lakšeg protivnika, bez obzira što domaća reprezentacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << ima ogromnu podršku navijača. Još jedan paradoks leži u činjenici da bismo u polufinalu imali, po mom dubokom uverenju, u Francuskoj ili Sloveniji lakšeg rivala nego danas.
S pravom je najpriznatiji stručnjak u Ljubljani Dušan Ivković odavno utvrdio da je za nas okršaj u četvrtfinalu daleko najvažniji na turniru.
Do sada smo imali nekoliko prilika za popravni, porazi protiv Makedonije, Crne Gore i Ukrajine nisu nas ni pare koštali, samo malo više nerava!
Potpuno neočekivano smo osvojili prvo mesto u grupama u obe faze, na taj način dobili povlasticu da u četvrtfinalu dobijemo – gle čuda – najtežeg mogućeg rivala. Bar po mom mišljenju.
Sve su to draži bod sistema, kada su dozvoljene razne kalkulacije. To najbolje potvrđuju, auh, dokle, baš ti isti Španci.
Nećemo ponovo o tome da li je na utakmici Italija – Španija carovala nameštaljka, to naše momke ič ne zanima. Takve priče raspredamo uglavnom mi novinari, naročito pristalice Srbima omiljene „teorije zavere“! Šta je bilo, bilo je, za naše poletarce je bitna samo jedna stvar – Španija.
Takođe je u svetu poznata još jedna, ne tako pohvalna, osobina nas Srba. Svi smo, manje ili više – inadžije. Sada naši košarkaši imaju lepu šansu da to i na delu dokažu, ali ovog puta u pozitivnom smislu.
Za protivnika su dobili tim koji u ovom veku ima najviše uspeha posle neprikosnovenih majstora iz NBA. Pobeda nad takvom selekcijom bila bi melem na ljute rane koje su nam nanosili na brojnim takmičenjima u celom svetu, znani i manje znani rivali.
Dođosmo do trenutka kada će nas samo nijanse deliti od Olimpa (za nas je i polufinale sjajno dostignuće), ali i velike brige da do kraja strepimo od kobnog osmog mesta koje jedino ne donosi odlazak na Svetsko prvenstvo sledeće godine u Španiji.
Na takvu mogućnost ne želim ni da pomislim, imamo tim za mnogo bolji plasman, što smo i u Sloveniji, istina samo dva puta, dokazali.
Ovog puta nećemo brojati povređene u oba tabora. Spisak je poduži, sada to nije ni malo važno. Kukali smo zbog odsustva Markovića protiv Gala, prvenstveno zbog njegove igre u odbrani, pošto je u napadu mnogo neprimetniji.
Stara je istina, odbrana je prevashodno plod zalaganja, pa taj faktor je baš presudio protiv Francuza. Znači, recept za još jedan trijumf je prilično jednostavan, u stanju ste da ga sto odsto iskoristite.
U deset prethodnih godina, nismo imali uspeha na velikim takmičenjima. Osvojili smo samo jednu medalju – srebrnu na Evropskom prvenstvu 2009. u Poljskoj. Zemlju koja se diči tolikim trofejima, pripisuje sebi i one jugoslovenske, takav bilans apsolutno ne zadovoljava.
Zato mi se stalno vrzma misao da je došlo vreme da po ko zna koji put demantujemo sami sebe i vratimo se tamo gde smo decenijama bivali.

Nastavak na Sportski Žurnal...