Izvor: MVP.rs, 15.Jun.2016, 23:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DRAFT 2016: Od Australije do Amerike
Pred nama je nova generacija budućih zvezda svetske košarke.
Naredni NBA Draft biće održan u noći između 23. i 24. juna u "Berklejz Centru", domu Bruklin Netsa. Prijave za ovogodišnji Draft mogli su da pošalju svi igrači rođeni pre 31. decembra 1997. godine, dok su oni koji su na svet došli 1994. na raspolaganju timovima koji žele da ih uzmu bez prijave. Naravno, na Draftu mogu da budu izabrani i stariji igrači koji su još uvek na koledžu.
Sa prve pozicije >> Pročitaj celu vest na sajtu MVP.rs << ove godine će birati Filadelfija, a iza nje će se poređati: Lejkersi, Boston, Finiks, Minesota, Nju Orleans, Denver, Sakramento... Opšta ocena američkih medija je da generacija koja dolazi nije previše kvalitetna, te da osim dvojice momaka koje svi vide na prva dva mesta nema potencijalnih Ol-star igrača. Ali, to ne mora da bude tako.
Redosled: 1. Filadelfija Seventisiksers 2. Los Anđeles Lejkers 3. Boston Seltiks 4. Finiks Sans 5. Minesota Timbervulvs 6. Nju Orleans Pelikans 7. Denver Nagets 8. Sakramento Kings 9. Toronto Reptors 10. Milvoki Baks 11. Orlando Medžik 12. Juta Džez 13. Finiks Sans 14. Čikago Buls 15. Denver Nagets 16. Boston Seltiks 17. Memfis Grizlis 18. Detroit Pistons 19. Denver Nagets 20. Indijana Pejsers 21. Atlanta Hoks 22. Šarlot Hornets 23. Boston Seltiks 24. Filadelfija Seventisiksers 25. Los Anđeles Klipers 26. Filadelfija Seventisiksers 27. Toronto Reptors 28. Finiks Sans 29. San Antonio Spurs 30. Golden Stejt Voriors
Prvi Draft je održan 1947. godine u Detroitu, a zanimljivo je da je u periodu od 1949. do 1966. godine na snazi bio teritorijalni način biranja. On je podrazumevao da svaki tim može da se odrekne pika prve runde u zamenu za prava na bilo kog igrača koji se školovao na koledžu udaljenom do 50 milja (80 kilometara) od sedišta ekipe ili igrača koji je rođen na identičnoj udaljenosti. Do 1984. godine bacao se novčić kako bi se ustanovilo da li će sa prve pozicije birati najgori tim sa Istoka ili fenjeraš sa Zapada. NBA lutrija je postala deo sistema 1985. godine, kada su Niksi kao prvog pika uzeli Patrika Juinga. Od 1989. Draft se sastoji iz dve runde.
Čast da bude prvi izbor Drafta u istoriji najjače košarkaške lige na svetu imao je dvadesetosmogodišnji Klifton MekNili. Ipak, on nikada nije zaigrao profesionalno košarku jer se ekipa koja ga je izabrala, Pitsburg Ajronmen, raspala pre početka sezone. MekNili je imao ponude i drugih timova, ali se odlučio za posao trenera u srednjoj školi jer je plata bila bolja.
Sa četvrte pozicije na istom Draftu izabran je Volt Dropo, multitalentovani sportista srpskog porekla. Njegovi roditelji doselili su se početkom 20. veka u Sjedinjene Američke Države iz okoline Mostara. Poput MekNilija, Dropo nije odigrao ni minut u NBA ligi. Proslavio se kao bejzbol igrač u MLB-u.
Prvi pik na Draftu 1948. godine bio je još jedan košarkaš koji korene vuče sa ovih prostora. U pitanju je Endi Tonković. Njegova NBA karijera bila je krajnje siromašna. Odigrao je svega 17 utakmica bez značajnijeg učinka. A, 1951. godine, kao 24. pik treće runde, na Draftu je izabran prvi igrač srpskog porekla koji je zaigrao u najjačoj ligi na svetu. Bio je to Zdravko "Bato" Govedarica. On je odigrao 23 meča za Sirakjuz Nešnalse u sezoni 1953/54.
Za košarku na ovim prostorima značajan je i Draft iz 1970. godine. San Diego Roketsi su sa druge pozicije izabrali sina hrvatskih iseljenika, Rudija Tomjanoviča, dok je Atlanta sa trećeg mesta uzela potomka srpskih iseljanika, Pita Maraviča.
Dve godine kasnije na Draftu se pojavio i prvi reprezentativac Jugoslavije. Bio je to Krešimir Ćosić. Njega su sa 144. pozicije 1972. godine izrabrali Trejlblejzersi, a godinu dana kasnije sa 84. mesta Los Anđeles Lejkersi. On nikada nije zaigrao u NBA ligi.
Novija istorija srpske košarke povezana sa NBA ligom je većini zaljubljenika u narandžastu loptu poznata. Najbolju poziciju na Draftu ostvario je Darko Miličić, koji je 2003. godine izabran sa druge pozicije od strane Detroita. On je promenio šest timova i odigrao 468 utakmica u regularnom delu sezone, uz 21 meč u plej-ofu. Prosečno je beležio šest poena, 4.2 skokova i 1.2 blokada.
Vlade Divac je igrač koji je odigrao najviše sezona (16), utakmica (1.134) i plej-of mečeva (121) od srpskih košarkaša u NBA ligi, ali nije uspeo da se domogne prstena. Ali, trojica Srba su držala u rukama trofej Lerija O'Brajana. Darko Miličić je bio šampion sa Detroitom 2004, Predrag Stojaković sa Dalasom 2011, a Ognjen Kuzmić sa ekipom Golden Stejta prethodne sezone.
A, sada ono zbog čega smo ovde. Predstavljanje generacije 2016!
BENJAMIN "BEN" SIMMONS (Freshman, SF/PF, 208, '96, LSU)
Radi se o jednom od onih talentovanih momaka za koje je sve već unapred isplanirano, a njegovo je samo da pokupi lovorike. Kum, pomoćnik na Luizijana Stejtu, je odigrao veliku ulogu u regrutovanju za ovaj koledž. Sestra je 2014. počela da radi za "Klač Sports", agenciju čiji je vlasnik Rič Pol i agenciju koja zastupa LeBrona Džejmsa. Nije bilo sumnje, potpisao je i dobio petogodišnji ugovor sa "Najkom" vredan 12 miliona dolara. Bolja ponuda "Adidasa" nije dolazila u obzir, jer Pol radi samo sa "Najkom". Idealan nastavak scenarija bio bi odlazak u Lejkerse, ali se pita Filadelfija.
Ben Simons je rođen u Melburnu, gde je njegov otac Dejv igrao košarku i postao legenda Tajgersa. Majka Džuli je u novi brak ušla sa četvoro dece iz prethodnog. Dejv i Džuli su dobili Oliviju i Bendžamina i tako proširili porodicu na osam članova. Razlika između najstarijeg i najmlađeg deteta iznosila je 15 godina.
Lična karta Ime i prezime: Bendžamin Simons Datum i mesto rođenja: 20. jul 1996. (Melburn, Australija) Visina: 208 centimetara Pozicija: Nisko krilo / Krilni centar Koledž: LSU (2015/16)
Od sedme do 14. godine Simons je igrao košarku i ragbi, ali je došao dan kada je morao da odluči. Opredelio se za igru pod obručima delom i zbog toga što ga je trener u ragbi timu stavljao na poziciju koja mu se nije sviđala. Sa 16 godina se preselio u Ameriku, tačnije na Floridu, gde je izgradio sjajnu srednjoškolsku karijeru na kraju koje je bio rangiran kao najbolji igrač u zemlji.
U svojoj jedinoj sezoni na koledžu beležio je 19.2 poena, 11.8 skokova, 4.8 asistencija i dve ukradene lopte. Predvodio je LSU u svim statističkim kategorijama izuzev šuta za tri poena i slobodnih bacanja. Ali, LSU je neslavno završio sezonu - porazom od Teksas A&M-a u polufinalu konferencije rezultatom 71:38! Poziv NCAA-a za učešće na Turniru je izostao.
Tada su se pojavili prvi znaci pitanja kod imena Bena Simonsa. Da li je zaista toliko dobar da bi neki od NBA timova zasnivao budućnost na njegovom razvoju?! Kada su fizičke karakteristike u pitanju radi se o igraču kome teško možete da nađete manu, ali zato sa njim u paketu ide druga vrsta problema. Tokom koledž karijere stekao je reputaciju igrača koji se muči u pozicionom napadu, igrača koji često nema ozbiljan pristup utakmicama i igrača koji se skriva u odlučujućim momentima meča.
I to nije sve, najveći problem za njegov eventualni uspeh u NBA ligi moglo bi da bude to što još uvek nije sasvim jasno da li je bolje da igra "trojku" ili "četvorku". Za igru na niskom krilu problem bi mogao da bude šut, dok je pravo pitanje da li bi sa svojim telom mogao da brani krilne centre na najvišem nivou.
Uz sve navedeno, Simons nije omiljen među saigračima, ni u Americi, ali ni u rodnoj Australiji gde ga zovu Jenki, što je pogrdan naziv za stranca. Od kada je objavio da će da izađe na Draft mladi košarkaš ne krije želju za odlazak u Los Anđeles Lejkerse, koji će birati sa druge pozicije. Ali, to ne zavisi od njega i tima iz El Eja, već od Filadelfije, koja ima prava na prvog pika.
Svita savetnika koja okružuje mladog košarkaša donela je odluku da on ne radi treninge pre Drafta.
BRANDON XAVIER INGRAM (Freshman, SF, 206, '97, Duke)
Jedini konkurent Benu Simonsu u izboru za prvog pika na ovogodišnjem Draftu je Brendon Ingram. Reč je o momku rođenom 2. septembra 1997. godine u Kinstonu (Severna Karolina). U pitanju je gradić sa jedva 20.000 stanovnika, ali i tako malo mesto podarilo je NBA ligi nekoliko kvalitetnih igrača. Pre svega dvostrukog šampiona sa Boston Seltiksima (1981. MVP finala i 1984) Sedrika Maksvela i Džerija Stekhausa.
Lična karta Ime i prezime: Brendon Zevier Ingram Datum i mesto rođenja: 2. septembar 1997. (Kinston, Severna Karolina) Visina: 206 centimetara Pozicija: Nisko krilo Koledž: Djuk (2015/16)
Brendon je u najranijem detinjstvu zavoleo košarku. Često je isticao da su mu okršaji sa starijim bratom i njegovim drugovima puno značili. Već tada je mršavi klinac sticao dragoceno iskustvo. Igrao je protiv starijih i jačih od sebe, ali je uspevao da bude ravnopravan sa njima. U srednjoj školi je postao velika zvezda. Kako i ne bi kada je njegova ekipa osvojila četiri uzastopne titule u Severnoj Karolini, a dobro je poznato koliko tamo ljudi vole košarku.
U svojim redovima su ga želeli praktično svi ugledni univerziteti - Kentaki, Kanzas, UCLA, Severna Karolina... Bitku je na kraju dobio Djuk i Majk Šaševski. U NCAA je Ingram nastavio sa odličnim partijama. Iako jedan od najmlađih, postao je, uz iskusnijeg Grejsona Alena, najbitniji igrač u timu. Odigrao je ukupno 36 mečeva, a na 34 je bio starter. Na sedam utakmica je postigao 25 ili više poena, dok je na samo pet bio jednocifren. Na terenu je prosečno provodio čak 35 minuta, uz prosek od 17 poena i nešto manje od sedam skokova.
Naravno, bilo je trenutaka kada nije briljirao, kao u susretu sa Lujvilom kada je izgubio čak 10 lopti. Ovogodišnji Draft važi za jedan od slabijih u poslednje vreme. Ipak, ko god da izabere ovog momka bez sumnje će dobiti kvalitetnog igrača za budućnost i potencijalnog Ol-stara. Da li će Ingram da završi u Siksersima, Lejkersima ili u nekoj trećoj ekipi još uvek ne može sa sigurnošću da se tvrdi. Favorit za prvog pika je svakako Simons, ali je Ingram oduševio čelnike Filadelfije na workout-u. Brajan Kolanđelo, predsednik Siksersa, je o njemu govorio samo u superlativima. Sa druge strane, u Los Anđelesu nisu sigurni šta žele pošto razmatraju i mogućnost da trejduju pika.
Brendon Ingram igra na poziciji niskog krila. Visok je 206 centimetara, a težak svega 88 kilograma. Ipak, nije fizički slab kao što to na prvi pogled izgleda. Sjajan je šuter sa distance. Za Djuk je pogađao prosečno dve trojke po meču uz 41 odsto uspešnosti. Nije vrhunski defanzivac. Nije ni elitni atleta, ali se još uvek nije u potpunosti fizički razvio. Ono što ga izdvaja od većine iz Draft generacije koja dolazi je sjajno razumevanje igre. Poseduje zavidan košarkaški IQ. Postoje stručnjaci koji idu toliko daleko da Ingrama upoređuju sa mladim Kevinom Durentom.
CHAVANO RAINIER "BUDDY" HIELD (Senior, SG, 193, '93, Oklahoma)
Kada se pomenu Bahami pomislite na odmor, a košarka je sigurno jedna od poslednjih stvari koja bi vam pala na pamet u u vezi sa ovom državom. Istini za volju, Bahami su u prošlosti imali predstavnika u NBA ligi, prvog pika sa Drafta iz 1978. godine, Majkla Tompsona. Otac Kleja Tompsona je u najjačoj ligi na svetu branio boje Portlanda, San Antonija i Los Anđeles Lejkersa, a karijeru je okončao u Kazerti 1992. godine. Sa popularnim Šoutajm Lejkersima se okitio prstenjem 1987. i 1988. Igrao je na pozicijama krilnog centra i centra. Prosečno je beležio 13.7 poena i 7.4 skokova kroz karijeru.
Pogled sa Bahama na NBA ligu mogao bi da bude značajno drugačiji u budućnosti, jer je na njenom pragu talentovani Čavano Rejner "Badi" Hild. Peto od sedmoro dece Džeki Brejnen postalo je jedan od najboljih koledž igrača u Americi. Nagrada Džon Vuden, Nejsmit igrač godine, trofej Oskara Robertsona i Sporting njuz igrač godine su priznanja koja se svake godine dodeljuju najboljim koledž igračima, a u sezoni 2015/16 sva su završila u Hildovim rukama.
Lična karta Ime i prezime: Čavano Rejner Hild Datum i mesto rođenja: 17. decembar 1993. (Friport, Bahami) Visina: 193 centimetra Pozicija: Bek Koledž: Oklahoma (2012-2016)
Nadimak Badi je dobio od majke, po Badu iz serije "Udata za decu" koja je krajem osamdesetih i početkom devedesetih bila jako popularna. Kako se lokalni narko-diler zvao Bad i posle određenog vremena je ubijen, prijateljica je Džeki predložila da sina zove Badi.
Klasična priča tamnoputih momaka vezuje se i za Hilda. Otac je napustio porodicu kada je mladi košarkaš imao 10 godina, a majka je radila tri posla kako bi prehranila svoju decu. Pomoć je imala u vidu roditelja. Badi je bio dete odlučno da ne krene u lošem smeru i u jednom trenutku svog ranog detinjstva je otkrio ljubav prema košarci. Pravio je obruč od točka od bicikle, od korpe... A, ukoliko ste želeli da nešto uradi na najbolji mogući način trebalo je samo da mu kažete: "Ti to ne možeš".
Sa 17 godina je otišao u Ameriku, a zajednička konstatacija svih trenera koji su sa njim sarađivali je da takvog radnika nisu videli u svojim životima. Slično je bilo i na Oklahomi, gde su treneri bukvalno morali da ga teraju sa terena kako bi se odmorio.
"Recite mi da nešto ne mogu i ja ću raditi na tome i na kraju vam pokazati da mogu", ovim rečima opisuje sebe Badi Hild.
Korak po korak, iz godine u godinu, Hild je napredovao, da bi 2016. odveo Sunerse na Fajnal-for. Bio je najbolji igrač tima sa 25 poena po meču, a njegova šuterska serija na Turniru je bila neverovatna. Ipak, Oklahoma nije mogla preko Vilanove u polufinalu. Čitav tim se raspao na tom meču i Sunersi su doživeli težak poraz rezultatom 95:51. Vajldketsi su kasnije osvojili titulu.
O kakvom igraču je reč? Bek visok 193 centimetra koji trenutno nije u stanju da sam kreira šuteve u NBA ligi, ali prostora za napredak ima uprkos tome što je senior. Ima solidno telo za najveća dostignuća, ali nije igrač za koga se može reći da ima Ol-star potencijal. Ekipa koja ga izabere na Draftu, a predviđa mu se plasman od petog do 12. mesta, dobiće košarkaša koji ima poene u rukama i volju da ispravi svoje nedostatke. Imajući u vidu njegovu radnu etiku, trebalo bi očekivati da Hild napravi zapaženu karijeru.
DRAGAN BENDER (Croatia, PF, 216, '97, Maccabi Tel Aviv)
Rođen je na granici između Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u mestu Čapljina, ali kada se preselio u Split počeo je njegov vrtoglavi košarkaški uspon. Dragan Bender, bek u telu visokog igrača, napravio je prve ozbiljnije košarkaške korake u akademiji legendarnog hrvatskog centra Nikole Vujčića i odmah "stao pod njegovu kapu".
U već pomenutoj akademiji Bender je bio plejmejker i otuda ne čudi što sa svojih 216 centimetara sjajno barata loptom. Jeste naglo izrastao, ali i u tom periodu je bio natprosečno visok. Ipak, data mu je lopta u ruke i učinjena velika usluga. Kako je išao put Vujčića, tako je putovao i Bender. Predsednik Fudbalskog kluba Hajduk Marin Brbić i Nikola Vujčić zajedničkim snagama su kupili deonice posrnulog košarkaškog giganta iz Splita 2012. godine. Priča koja je obećavala nije se slavno završila, ali je u duhu novog početka i Bender upisao debi za prvi tim Splita sa tek 15 godina.
Lična karta Ime i prezime: Dragan Bender Datum i mesto rođenja: 17. novembar 1997. (Čapljina, Bosna i Hercegovina) Visina: 216 centimetara Pozicija: Krilni centar Klubovi: Split (2013), Kaštela (2013/14), Ironi Ramat Gan (2014/15), Makabi Tel Aviv (2015-)
Već u narednoj sezoni imao je ozbiljnu seniorsku minutažu u dresu Kaštele, koja je nastupala u drugoj ligi Hrvatske. Sa samo 16 godina Bender je imao važnu ulogu u plasmanu Kaštele u najviši rang, a u jednom meču je čak ubacio šut za pobedu najavivši da će biti igrač za velika dela. Usledio je put u Makabi. Ipak, ne bi trebalo preskočiti ni stepenicu kada su beogradski ljubitelji košarke mogli da upoznaju budućeg NBA asa. Na Evroliginom kvalifikacionom turniru u Beogradu 2014. godine Cedevita je imala ozbiljan tim. Lovro Mazalin je gospodario loptom, a pod košem su bili Ante Žižić i Dragan Bender (kao pozajmljen igrač Vujčićeve akademije), koji je na tom turniru bio dosta bojažljiv i pretežno se odlučivao na šuteve sa distance. Nastup je završio sa skromnih 6.6 poena u proseku, ali i 6.2 skokova, tri asistencije i 1.4 blokada po meču. Dovoljno za brojne skaute da obrate pažnju na ovog dečka koji je sa nepunih 17 godina već čekao let za Tel Aviv.
Nikola Vujčić je ostavio veliki trag u Makabiju i njegova reč se tamo sa pravom poštuje, a kada je dobio funkciju tim menadžera onda je imao i pravo na važne odluke. Tako je Bender stigao u Izrael. Sedamnaestogodišnji košarkaš je stavio paraf na ugovor sa Makabijem u trajanju od čak sedam godina i odmah je prosleđen na pozajmicu u drugoligaša Ironi Ramat Gan. U drugoj ligi Izraela je bio sjajan i usledio je povratak u Makabi.
Bender je u sezoni 2015/16 imao zapaženu ulogu u dresu Ponosa Izraela, a u prilog mu je išlo to što se tim nije proslavio u svim takmičenjima u kojima je igrao. Neuspeh u Evroligi, pa potom u Evrokupu i na kraju loš rezultat u domaćim takmičenjima otvorio je Benderu prostor. On ga je iskoristio za debi u evropskim takmičenjima, a u nacionalnom prvenstvu je postao važan šraf ekipe. Za 14 minuta igre prosečno je beležio 5.5 poena i tri skoka po meču. Respektabilno za osamnaestogodišnjaka.
Njegovi nastupi u dresu reprezentacije Hrvatske više su praćeni skandalima nego vanserijskim partijama. Na Evropskom prvenstvu za igrače do 16 godina 2012. godine nije imao zapaženu ulogu, a kada su svi očekivali da prethodne godine zablista na Svetskom prvenstvu na Kritu za igrače do 19 godina umešali su se sponzori i nije mogao da igra.
Benderu se smeši visoka pozicija na Draftu, jer NBA timovi nisu imuni na veoma visoke igrače sa sjajnim šutom i kontrolom lopte. Ko je rekao Kristaps Porzingis? Bender je suvi talenat. Ima sve što je potrebno jednom igraču da postane veliki - talenat i drskost. Takođe, ima i otkupnu klauzulu u ugovoru sa Makabijem u vrednosti od 1.6 miliona dolara. Jasno je da će i sam igrač (njegov menadžer) morati da učestvuje u odlasku u NBA. Prema trenutnim najavama, već sledeće sezone kada će čekati 19. rođendan. To je i njegov plan jer, kako sam kaže, mladi igrači u poslednje vreme imaju više prostora u NBA nego u Evroligi, a tek će tako biti sada kada Evroliga postaje "zatvoreno takmičenje". Po svemu sudeći, neće ispuniti želju da zaigra za omiljeni San Antonio, ali za Bendera je najbitnije da karijeru nastavi u timu koji će napraviti dovoljno prostora da razvija njegov raskošni talenat.
JAMAL MURRAY (Freshman, PG/SG, 193, '97, Kentucky)
Pred nama je momak kojeg bismo mogli da okarakterišemo kao "porodični proizvod". Sve odluke koje su bile vezane za njegov život, do sada, uglavnom je donosio otac. Ali, za razliku od većine takvih slučajeva Rodžer nigde nije napravio grešku u koracima.
U gradiću Kičener 23. februara 1997. godine Silvija i Rodžer Mari su dobili sina, Džamala. Rodžer je poreklom Jamajkanac, a sa devet godina doselio se u Kanadu. Kao i većina njegovih zemljaka, pokušao je da se bavi atletikom. Međutim, nije bio uspešan, pa se posvetio košarci. Ni tu nije imao zapažene rezultate. Kao njegovo najveće dostignuće pominje se meč koji je kao klinac igrao protiv ekipe za koju je nastupao Lenoks Luis, kasnije poznati profesionalni bokser i jedna od legendi plemenite veštine. Ali, Rodžer je svome sinu usadio veliku ljubav prema narandžastoj lopti.
Sa samo tri godine Džamal Mari je po čitav dan jurcao za loptom i pokušavao da je probaci kroz obruč. Da je u pitanju talentovan košarkaš videlo se već sa njegovih šest godina, kada je nastupao u ligi za desetogodišnjake. Četiri godine razlike u tom uzrastu je zaista mnogo, ali Mari nije imao problema sa tim. Pored toga što je genetski nasledio odlične predispozicije, Džamal je posećivao razne sportke discipline. Sve na nagovor oca.
Krenuo je u srednju školu Grand River, ali je Rodžer ponovo umešao prste. Insistirao je da pređe na Orandžvil Prep, gde je on radio kao asistent prvog trenera. Džamal je poslušao i nije pogrešio. U tandemu sa centrom Tonom Mejkerom, Australijancem sudanskog porekla, doneo je velike uspehe svojoj školi.
Lična karta Ime i prezime: Džamal Mari Datum i mesto rođenja: 23. februar 1997. (Kičener, Ontario) Visina: 193 centimetra Pozicija: Plejmejker / Bek Koledž: Kentaki (2015/2016)
Odrastao je maštajući da postane veliko ime kakva su bila njegovi idoli, Majkl Džordan i, nešto kasnije, Vins Karter. Ipak, najveći uticaj na njegovu košarkašku karijeru imala je osoba koja nema apsolutno nikakve dodirne tačke sa košarkom. U pitanju je, verovali ili ne, Brus Li. I ovde je njegov otac odigrao ključnu ulogu. Sa nepunih sedam godina Rodžer Mari je ostao fasciniran kada je video Lija u seriji filmova ranih 70-ih godina. Impresioniralo ga je to da jedan borac ne dozvoljava mnogo krupnijima od sebe da ga na bilo koji način ugroze i obore. Počeo je sa proučavanjem jačanja mentaliteta, a to je kasnije preneo na svoga sina.
Džamal Mari praktikuje ritual meditacije, koji mu, prema njegovim rečima, mnogo pomaže. Pre svake utakmice mladi košarkaš se najpre istušira, čime "resetuje" svoje telo, a potom u svlačionici nađe neko mirno mesto. Zatim pokušava u glavi da stvori sliku svih stvari koje bi mogle da se dogode u narednih dva do tri sata. Tim ritualom Mari toliko smiruje sebe da spušta otkucaje srca na 34 u minutu, iako sve svetske analize kažu da u stanju najvećeg mirovanja taj prosek iznosi od 40 do 60.
"Kada meditirate vi smirujete svoje telo i istražujete misli koje nikada pre toga niste. To me poprilično smiruje. Iako je utakmica brza i sve se odigrava munjevito, ja ostajem hladan i pribran. Takve stvari mi mnogo pomažu. Uvek pronalazim najbolje rešenje i nije mi problem da se prihvatim najtežih šuteva", objašnjava Mari svoj ritual.
Navijači u Srbiji upoznali su ga na Svetskom prvenstvu za košarkaše do 17 godina koje je odigrano 2014. godine u Dubaiju. Bio je jedan od većih talenata na tom takmičenju. U susretu protiv selekcije Srbije postigao je 24 poena. To nije bilo dovoljno za trijumf Kanade, koja je poražena rezultatom 71:64. Prvenstvo je završio sa prosekom od 16.4 poena, 4.6 skokva i 2.9 asistencija.
Odlične partije nisu ostale nezapažene. Usledila su dva učešća na čuvenom "Nike Hoop Summit"-u, gde je 2014. postigao 10 poena, uz pet asistencija i isto toliko skokova. Bio je najbolji asistent ekipe ostatka sveta, iako su u timu bili i sadašnji NBA asovi poput Emanuela Mudieja, Karla-Entonija Taunsa, pa i srpskog internacionalca Nikole Jokića. Naredne godine ponovo je bio akter ove velike manifestacije. Ovoga puta imao je mnogo zapaženiji učinak. Sa 30 postignutih poena poena bio je najzaslužniji za trijumf ostatka sveta rezultatom 103:101. Ujedno, bio je proglašen za najkorisnijeg igrača susreta. Bilo je jasno, Džamala Marija očekuje vrhunska karijera.
Ponude velikih koledža su pljuštale, a 24. juna 2015. godine je odlučio da započne rad sa čuvenim Džonom Kaliparijem. Pristupio je Univerzitetu Kentaki. Nije počelo onako kako je Mari zamišljao. Prvi deo sezone je prošao u pokušajima Kaliparija da vidi šta može da očekuje od Marija i da li je mladi Kanađanin spreman da bude lider tima. Dodelio mu je ulogu "bol hendlera". Od starta je bilo jasno da mu to ne leži. Iako poseduje prilično dobar pregled igre i ima osećaj za pravovremeni pas, nije košarkaš koji može da vodi tim. Bila mu je neophodna pomoć u tome. Dobio ju je u izvanrednom Tajleru Julisu.
Od trenutka kada je Julis preuzeo organizaciju igre, a Mari prekomandovan na mesto šutera, i kada su za njega počele da se igraju off ball akcije, "eksplodirao" je. Postao je prvi košarkaš Vajldketsa koji je u svojoj prvoj sezoni ubacio preko 30 poena na više od jedne utakmice. Takođe, izjednačio je rekord Terensa Džonsa po broju poena igrača Kentakija na jednom meču (35). Sezonu je završio sa prosekom od 20 poena, uz fenomenalnih 40.2 odsto u šutu za tri poena, 5.2 skokova i 2.2 asistencije. Osetio je da je spreman za NBA ligu.
Svi analitičari smatraju isto - dobra visina (193cm), zanimljiv skill set, izvanredan osećaj za igru. To su najvažnije karakteristike fenomenalnog šutera. Ukoliko nastavi da se razvija shodno svojim fizičkim mogućnostima, ukoliko ne zapostavi rad, sigurno je da će biti izuzetna opasnost za odbrane širom NBA lige. U čijem će dresu to činiti ostaje da se vidi. Trenutno je, prema projekcijama, najbliži Minesoti, koja će birati peta na ovogodišnjem Draftu. Rad sa Tomom Tibodoom sigurno bi mu dosta značio, a Minesota vapi za jednim klasičnim šuterom.
KRIS DUNN (Junior, PG, 193, '94, Providence)
Od 1984. godine, kada su Kanzas Siti Kingsi sa devete pozicije pokupili Otisa Torpa, sa Univerziteta Providens nije izašao košarkaš koji je zaslužio da bude izabran u TOP 10 pikova. Pomalo i čudno, s obzirom da je ova škola dala legendarne igrače i trenere poput Lenija Vilkinsa, Rika Pitina ili Bilija Donovana. Imena MarŠona Bruksa i Rajana Gomsa, koji su poslednji ostavili neki trag u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, ne spadaju u sam krem. Izgleda da je došlo vreme da se to promeni.
Jedan od vodećih plejmejkera klase koja dolazi je Kris Dan. Rođen je 18. marta 1994. godine. Odrastanje je, kao i kod većine američkih košarkaša, bilo priča za film. Dok je još bio beba od svega godinu dana, njegova majka, Pia Dan, je pobegla od kuće sa dva sina. Ubrzo nakon toga je završila iza rešetaka. Ostao je da živi sa nekoliko godina starijim bratom. Bila je to velika borba za preživljavanje. Na sve moguće načine su se snalazili da dođu do hrane i para, a posao im je bio otežan činjenicom da su živeli u kući koja nije imala električnu energiju.
"Bili smo samo nas dvojica i niko nama poznat. Ali, bili smo borci. Svakog dana smo učili nešto novo, učili kako da dobijemo ono što želimo, učili kako da preživimo", priseća se Dan tog perioda.
Lična karta Ime i prezime: Kris M. Dan Datum i mesto rođenja: 18. mart 1994. (Nju London, Konektikat) Visina: 193 centimetra Pozicija: Plejmejker Koledž: Providens (2012-2016)
Otac, Džon Šeldon, ih nije napustio, ali je imao velikih problema da ih pronađe. Kontaktirao je i policiju i sud, ali bez uspeha. Potraga po čitavoj Floridi, gde je mislio da se nalaze, nije davala rezultata. Jednoga dana, kada je Kris završavao četvrti razred, kao grom iz vedra neba stigao je poziv Pie Dan, koja je Džonu rekla da će poslati starijeg sina da ga vidi.
"Uradila je to samo da bi nam on kupio odeću", govorio je stariji brat Krisa Dana.
Džon Šeldon je Krisu, koji je već važio za talentovanog košarkaša, kupio jedan par patika, popularnih "Džordanki", ali ih je stariji sin na povratku kući prodao. Kada je dobio račun za telefon Džon je proverio pozive i video da je broj iz Aleksandrije u Virdžiniji. Pozvao je i javio mu se jedan od trenera Krisa Dana, koji ga je obavestio da je Pia u zatvoru. Šeldon se ponovo obratio sudu, ovoga puta uspešno.
"Bio sam u kući kada je neko zakucao na velika staklena vrata. Dva velika momka su me pozvala da priđem. Hteo sam da zaključam, ali mi je brat rekao da ne radim to, da je to naš otac. Tada sam ga video prvi put u životu. Bilo je baš emotivno", istakao je Dan.
Na Krisovu sreću, stvari su legle na svoje i mogao je da nastavi sa normalnijim životom. Pohađao je srednju školu Nju London u Konektikatu. Tu je do izražaja došao njegov najveći talenat, baratanje košarkaškom loptom. U svojoj juniorskoj sezoni pokazao je neviđenu dominaciju. Sa 26.5 poena, 10 skokova i po pet asistencija i ukradenih lopti u proseku predvodio je Nju London do sezone iz snova. Završili su bez poraza u Konektikat Klas L Stejt Čempionšipu. Naredne godine, kao senior, stigao je da zabeleži preko 2.000 poena. Postao je najbolje rangirani košarkaš države Konektikat u svom uzrastu, a 27. na listi najboljih u Sjedinjenim Američkim Državama.
Smatrao je da je najbolje da karijeru nastavi na Providensu. Trener Ed Kuli se radovao radu sa jednim od najboljih plejmejkera u klasi. Ali, došlo je vreme za nove probleme. Povreda desnog ramena, tek što je stigao na koledž, odvojila ga je od terena na nekoliko meseci. Debitovao je tek pred kraj 2012. godine. Očekivao je mnogo više u narednoj sezoni. Međutim, ona je bila još gora. Ponovo je stradalo desno rame i usledila je operacija koja ga je odvojila od terena čitavu sezonu. Uspeo je da odigra samo četiri utakmice.
Sigurno je da bi takva situacija uzdrmala veliki broj mladih igrača, poljuljala im samopouzdanje, dovela u pitanje nastavak karijere. Međutim, Dan je naučen da bude borac. Vratio se na teren i u juniorskoj sezoni pokazao sav svoj talenat. Bio je lider na Big Istu kada su u pitanju asistencije i ukradene lopte. Izabran je za najboljeg igrača Big Ista, a ujedno i za najboljeg defanzivca sezone. Svi su očekivali izlazak na Draft, gde se Danu predviđala visoka pozicija. Iznenadio je sve. Odlučio je da ostane na Providensu i u svojoj seniorskoj sezoni.
Odigrao je sjajno. Na odličnu igru u izolacijama, brz prvi korak, lako rešavanje oko obruča, fantastičan pregled igre, pravovremene asistencije nakon skupljanja odbrane, laku realizaciju i sa low post-a i sa elbow-a, odličan skok, Dan je dodao šut sa distance. Sezonu je završio sa odličnih 37.2 odsto u šutu za tri poena.
Ispostavilo se da je napravio odličan potez. Iako je malo vrhunskih igrača koji su odigrali sve četiri sezone na koledžu, Dan ima sve predispozicije da to postane. Očekuje se da će biti visoko rangiran na ovogodišnjem Draftu. Tokom leta je odbio kampove Bostona i Finiksa, jer smatra da je konkurencija u tim timovima prevelika. On želi odmah da igra. Mašta o Filadelfiji, a izbor će mu dosta zavisiti i od toga šta će Boston da uradi sa svojim trećim pikom prve runde. Ukoliko Deni Ejndž ustupi prava nekoj od ekipa u zamenu za već formiranog igrača, nije isključeno da Dan završi i kao treći izbor, odmah iza neprikosnovenih Bena Simonsa i Brendona Ingrama.
Bilo kako bilo, ako ga zdravlje posluži, ko god da ga izabere imaće odličnog organizatora igre i potencijalnu NBA zvezdu.
JAYLEN BROWN (Freshman, SF, 201, '96, California)
Prvi pik na poziciji niskog krila za one koji propuste Bena Simonsa i Brendona Ingrama trebalo bi da bude Džejlen Braun. Posle srednje škole je bio drugi najbolji igrač u Americi, iza Simonsa, ali je zanimljivo to da je od svih ponuda koje je imao izabrao Univerzitet Kalifornija, odnosno Berkli - elitni program kada je obrazovanje u pitanju.
Lična karta Ime i prezime: Džejlen Braun Datum i mesto rođenja: 24. oktobar 1996. (Merijeta, Džordžija) Visina: 201 centimetara Pozicija: Nisko krilo Koledž: Kalifornija (2015/16)
Kada izaberete školu koja je na Fajnal-foru poslednji put igrala pre više od 50 godina pre onih koje bi vam dale realnu šansu da napadate titulu i tako lakše dođete do NBA lige jasno je da se ne uklapate u masu koja jednobrazno razmišlja. U svojoj jedinoj godini na Berkliju beležio je 14.6 poena, 5.4 skokova i dve asistencije, ali je naučio španski jezik i postao prvi student koji je na prvoj godini slušao pojedina predavanja sa master studija.
Za mladog košarkaša iz Džordžije domet u NBA ligi zavisi od toga koliko će uspeti da popravi svoj šut. Sve ostalo je tu. Sa visinom od 201, rasponom ruku od 212 centimetara, brzim nogama i čvrstinom koju poseduje predstavlja prototip moderne "trojke" koja može dobro da igra na oba kraja terena. Dobro se služi sa obe ruke. Kako se radi o mladom igraču, ukoliko je spreman naporno da radi može daleko da dogura.
Prognoze su da bi Braun trebalo da bude izabran između treće i osme pozicije. Interesantno je da je jedan od retkih košarkaša koji nisu angažovali agenta. Ukoliko ne uspe u NBA ligi? Španski je već naučio, a cilj mu je da do 25. godine progovori još tri jezika.
DOMANTAS SABONIS (Sophomore, PF, 211, '96, Gonzaga)
Sin legendarnog Arvidasa Sabonisa biće visoko pozicioniran na narednom Draftu. Iako ne može da pobegne od poređenja sa slavnim ocem, igračkih sličnosti i nema baš puno. Jedina uočljiva je na leđima, jer je nosio broj 11 na dresu Univerziteta Gonzaga, kao i nekada u Unikahi i uvek u litvanskim nacionalnim selekcijama.
Domantas Sabonis je rođen u Portlandu, u vremenu kada je njegov otac branio boje Trejlblejzersa. Ipak, njegovi prvi profesionalni koraci načinjeni su u Evropi. Kao najtalentovaniji član mlađih selekcija španske Unikahe prekomandovan je u prvi tim. Sa svega 17 godina, 10 meseci i pet dana postao je najmlađi igrač koji je zabeležio nastup u ACB ligi u istoriji Unikahe. Španski tim je davao sve od sebe. Takvim, ali i drugim potezima pokazivao je Sabonisu da veruje u njega i da ga želi u prvom timu na duže staze. Čak ni ponuda od 630 hiljada dolara za prvi profesionalni, trogodišnji ugovor nije bila dovoljna. Litvanac je davno zacrtao da će igrati na koledžu.
Lična karta Ime i prezime: Domantas Sabonis Datum i mesto rođenja: 3. maj 1996. (Portland, Oregon) Visina: 211 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Gonzaga (2014-2016)
Usledio je povratak na američki kontinent i odlazak na Gonzagu. U njegovoj debitantskoj sezoni nije bilo u planu da ima veliku minutažu, jer su robusni Pržemek Karnovski i već "iskusni" koledž igrač, pristigao sa Kentakija, Kajl Vilčer imali prednost u reketu. Ipak, povreda Karnovskog otvorila mu je put već u prvoj sezoni na koledžu. Ubrzo su usledile i pohvale od prvog trenera ekipe, Marka Fjua:
"Sviđa mi se mnogo stvari u njegovoj igri. Ekstremno je agresivan, igra kao da ima ugrađen motor. Sjajan je u skoku, ima odličan pregled igre i kreće se neverovatno dobro za visokog igrača." Jasno je bilo da će Sabonis dobiti pravu priliku, a on je to iskoristio.
U debitantskoj sezoni je beležio prosečno 9.7 poena i 7.1 skokova, uz neverovatnih 66.8 procenata realizacije šuta iz igre. Posebno je blistao tokom Martovskog ludila i bio je najzaslužniji što je Gonzaga našla mesto u SWEET 16 fazi. U pobedi nad Kuguarsima Litvanac je upisao 18 poena i devet skokova. Gonzaga se kasnije našla i među osam najboljih ekipa, ali kasniji šampion Djuk je bio nepremostiva prepreka. Ipak, Sabonis je za sjajne partije nagrađen ulaskom u najbolji tim Južnog regiona. Počele su priče da razmišlja o izlasku na Draft, ali ih je on ubrzo demantovao, uz reči da to nikada nije bila opcija.
Na prvom meču druge godine na koledžu Sabonis je upisao 26 poena i sedam skokova i najavio sezonu iz snova. Litvanac je predvodio svoj koledž do novog plasmana u SWEET 16, ali ovog puta je Sirakjuz bio bolji nakon neizvesne završnice. Ipak, to ne umenjuje fenomenalan utisak o levorukom Litvancu. Prostor u medijima za Sabonisa je bio sve veći, a dabl-dabl učinak se podrazumevao. Uostalom, brojke govore za sebe - 17.5 poena u proseku, uz 11.7 skokova i ponovo nestvarnih 60 odsto šuta iz igre. Na Martovskom ludilu je beležio 19.6 poena, 14.3 skokova, 3.3 blokade i 2.6 asistencija po meču.
Od tada se sve glasnije priča o visokoj poziciji na Draftu za Litvanca, a kako se ovaj događaj približava teško je verovati da neće biti lutrijski pik. Za sada je poznato da će uoči Drafta biti pred očima četiri NBA ekipe na njihovim kampovima, a to su Boston, Juta, Finiks i Toronto. Navodno, Seltiksi su veoma zainteresovani, ali je teško verovati da će potrošiti trećeg pika na naslednika neponovljivog Arvidasa Sabonisa. Ali, ukoliko ostane dostupan sa 16. pozicije, u šta je teško verovati, mogao bi da završi u redovima najtrofejnije franšize.
JAKOB POLTL (Sophomore, C, 216, '95, Utah)
NBA liga je fenomenalna organizacija, koja funkcioniše odlično na svim nivoima, posebno na marketinškom, i ne propušta priliku za širenje tržišta. Evropsko tlo je odavno "pokoreno". Ali, ne u potpunosti. Postoji jedna alpska država u kojoj su zimski sportovi u centru pažnje. Naravno, prisutan je i fudbal, a tek ponekad se pomene košarka. Došlo je vreme da se i po tom pitanju promene stvari. U narednoj sezoni Austrija će po prvi put imati svog predstavnika u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu. "Ambasador" će biti Jakob Poeltl.
Rođen je u Beču 15. oktobra 1995. godine. Otac Rajner i majka Martina su se bavili odbojkom. Bili su reprezentativci svoje zemlje. Od oca, visokog 211 centimetara, nasledio je visinu. U krv mu je, od rođenja, usađena ljubav prema sportu. Za razliku od roditelja, najpre je počeo da igra fudbal po lokalnim terenima, a nešto kasnije se opredelio da probacuje loptu kroz obruč.
Kada je imao 14 godina Poeltl je doživeo svoj prvi kontakt sa NBA ligom. Tinejdžer, opsednut košarkom, koji je konkurenciju u svojoj zemlji zasenio i visinom i mogućnostima, zaputio se ka Njujorku, u legendarni "Medison Skver Garden". Posle utakmice između Njujork Niksa i Vašington Vizardsa, koju je tada uživo posmatrao, Poeltl je mislio da će se njegova priča o NBA na tome završiti.
Lična karta Ime i prezime: Jakob Poeltl Datum i mesto rođenja: 15. oktobar 1995. (Beč, Austrija) Visina: 216 centimetara Pozicija: Centar Koledž: Juta (2014-2016)
Međutim, nastavio je da radi još jače. U to vreme je bio član U16 ekipe Timbervulvsa iz Beča. Trener Hubert Šmit može da se pohvali da ga je već sa 12 godina primetio i forsirao u starijim selekcijama. U samo par godina izrastao je preko 20 centimetara, usavršio je mnoge segmente u svojoj igri i, što je najbitnije, dobio je mnogo na samopouzdanju.
Nije ostao neprimećen i brzo je angažovan od strane Arkadija Lajonsa, ekipe koja je u Srbiji poznata po tome što je u njoj svoje prve ozbiljne profesionalne korake napravio Nemanja Bjelica. Sa samo 18 godina beležio je 12.7 poena po meču, a bio je i peti skakač Lige sa prosekom od 7.7 uhvaćenih lopti. Beležio je nešto manje od dve asistencije, a sa valorizacijom 19.3 našao se na trećem mestu liste najkorisnijih košarkaša u Austriji. Iste godine pozvan je i na Ol-star manifestaciju, koju je organizovala austrijska liga. Logično, morao je da bude pozvan i u neku od reprezentativnih selekcija.
Leta 2013. godine u Makedoniji je održano Evropsko prvenstvo B divizije za momke do 18 godina. Poeltl je našao svoje mesto na spisku austrijske selekcije. Istovremeno, Endi Hil, pomoćni trener na Univerzitetu Juta, krenuo je put Bivše Jugoslovenske Republike, a kao osnovni zadatak sebi je postavio gledanje svih reprezentacija i utakmica na turniru. Nije mu bilo lako, pogotovo kada je video da je prvi meč koji je trebalo da gleda susret Holandije i Austrije, dve reprezentacije koje nemaju zapaženu košarkašku istoriju. Ali...
"Bio je izrazito viši od ostalih, ali mu to nije smetalo da se kreće mnogo brže od njih. Uz to je imao i 15 skokova na utakmici. Odmah se videlo da tu ima ozbiljnog materijala", prisećao se Hil svog prvog susreta sa austrijskim centrom.
Prvenstvo je završio sa dabl-dabl prosekom od 15.4 poena i 12.3 skokova, uz 2.6 blokada, čime je zaslužio mesto u drugom timu Šampionata uprkos samo jednom trijumfu Austrije iz sedam odigranih utakmica. Više nije bilo dileme. Hil je dobro podebljao ime Jakoba Poeltla u svojoj beležnici i vratio se u Solt Lejk Siti. Treneru Leriju Kristovjaku je preneo utiske, a ovaj nije gubio vreme.
Ubrzo se za mladog gorostasa iz Austrije pročulo širom Amerike. Pored Jute, u trku za njim uključili su se i Arizona, Kalifornija i Dejvidson. Ipak, trebalo je otići do Austrije na razgovor, a Kristovjak je to učinio dva puta. Prvi put 23. septembra 2013, pred Jakobov 18. rođendan. Roditeljima je predstavio svoj plan, koji im se dopao i Poeltl je bio sve bliži Juti.
"Pre nego što sam upoznao trenera Hila nisam razmišljao o odlasku na koledž. Samo sam hteo da igram košarku i nađem što bolji tim. Na kraju je ispalo idealno što nisam imao profesionalni ugovor sa Arkadijom", pričao je tada Poeltl.
Interesantno je pomenuti da se Arizona dugo nećkala. Na kraju odustala od Poeltla i angažovala srpskog centra Dušana Ristića. Kalifornija je smenila Majka Montgomerija, koji je bio blizu da angažuje Austrijanca, pa je i taj angažman propao. Ostala je samo Juta, poznata, između ostalog, po tome što je izbacila imena poput Endrua Boguta, Andrea Milera ili Kita Van Horna. Poeltl i Kristovjak nisu pogrešili. Obe strane su profitirale.
U dve sezone pobrao je simpatije navijača, ali i gomile NBA skauta. U oba navrata Juta je stigla do završnih turnira. Prve sezone su poraženi u SWEET 16 fazi od Djuka, dok su ove godine ispali u drugoj rundi od Gonzage. Poeltl je na startu koledž karijere imao velikih problema sa izvođenjem slobodnih bacanja. U prvom meču imao je učinak od skromnih 50 odsto, a do kraja sezone je taj procenat opao. Međutim, radio je na tome i već u drugoj sezoni drastično unapredio svoje brojke. Sezonu je završio sa prosekom od 17.2 poena i 9.1 skokova, uz skoro dve blokade po utakmici. Našao se u najužoj konkurenciji za gotovo sve pojedinačne nagrade, a može se pohvaliti trofejom "Karim Abdul-Džabar" za 2016. godinu, koji se dodeljuje najboljem centru. Procenio je da je vreme da izađe na Draft.
Mnogo je vrlina koje bi mogle da budu istaknute kada je u pitanju Poeltl. Počećemo od toga da će biti najviši košarkaš u prvoj rundi Drafta. To zvanje može da mu pokvari jedino Ton Mejker, sa kojim bi podelio prvo mesto ukoliko Australijanac završi među prvih 30. Dakle, visinu ima, a uz to je izuzetno pokretljiv. Fenomenalan rad nogu mu je na koledžu često pomagao prilikom preuzimanja nekog od nižih rivala. Izvarendno istrčava kontre, siguran je u realizaciji oko obruča, završava sa obe ruke, a i ruka je dovoljno "mekana" da pogađa sa poludistance. Sve to zajedno čini da ima izuzetno širok spektar u ofanzivnoj igri.
Najveća mana mladog centra je nedostatak čvrtsine, što često dovodi do toga da ispada iz ravnoteže i gubi kontrolu nad loptom u napadu. Iz istog razloga ima problem u defanzivi prilikom kontakt igre. Naravno, tu su i slobodna bacanja, koja je u sezoni 2015/16 sa 44 doveo do 68 odsto realizacije.
Pojedina rangiranja ga svrstavaju na šestu poziciju na ovogodišnjem Draftu, ali je realnije očekivati da bude izabran malo kasnije.
SKAL LABISSIERE (Freshman, PF/C, 213, '96, Kentucky)
Posle DeMarkusa Kazinsa, Entonija Dejvisa, Nerlensa Noela i Karla-Entonija Taunsa, iz radionice Džona Kaliparija sa Kentakija u NBA ligu stiže još jedan frešmen velikog potencijala. Reč je o Skalu Labisjeu, momku koji može da igra na obe pozicije pod košem. A, malo je falilo da on ne bude naša tema u ovoj rubrici.
Lična karta Ime i prezime: Skal Labisje Datum i mesto rođenja: 18. mart 1996. (Port-o-Prins, Haiti) Visina: 213 centimetara Pozicija: Krilni centar / Centar Koledž: Kentaki (2015/16)
Naime, u stravičnom zemljotresu koji je pogodio Haiti 12. januara 2010. godine Labisje je bio zarobljen u ruševinama porodične kuće, zajedno sa majkom i mlađim bratom, čitava tri sata. Imali su sreću da se nađu u jedinoj sobi koja nije bila potpuno uništena, a sigurne smrti ih je spasio sto, koji je zadržao zid da ne padne na njih. Otac, koji se u trenutku nesreće nalazio van kuće, čuo je pozive u pomoć ostalih članova svoje porodice i spas je stigao na vreme. Ovim zemljotresom je bilo pogođeno oko tri miliona ljudi na Haitiju. Broj žrtava se procenjuje na 100 do 160 hiljada!
Drama Skala Labisjea nije bila završena izvlačenjem iz ruševina. Prilikom rušenja kuće zadobio je povrede nogu. Dva meseca nakon toga nije mogao da hoda. Uglavnom je ležao u krevetu, ali su stvari krenule na bolje kada se oporavio.
Samo osam meseci nakon zemljotresa preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je želeo da nastavi svoj put ka ostvarivanju sna - igranju u NBA ligi. Njegova baza je bio Tenesi, a za početak je trebalo da savlada engleski jezik. Nakon toga je imao mnogo posla na terenu, jer u svojoj zemlji nije mnogo igrao organizovanu košarku. Sve je uspešno prebrodio i u poslednjoj godini u srednjoj školi je beležio 26 poena, 12 skokova i 4.5 blokada u proseku. Svi relevantni časopisi su ga svrstali među najveće talente, a to je značilo samo jedno - Kentaki.
U svojoj jedinoj godini među Valjdketsima mladi košarkaš je beležio 6.6 poena i 3.1 skokova za 16 minuta igre. Ali, to sigurno neće zavarati timove kojima je potreban igrač pod košem na duge staze. Labisje je još uvek neizbrušeni dijamant. Ima dobru motoriku, brze noge, sjajne fizičke predispozicije i dobru ruku za igrača visokog 213 centimetara. Dobro se služi sa obe ruke na niskom postu. Najvažnije od svega je to što može da unapredi sve elemente u svojoj igri.
Teško je verovati da Labisje neće biti loteri pik, ali od njega ne bi trebalo očekivati blistave partije u prvoj sezoni. Takođe, ne bi bilo iznenađenje da se za pet godina vratimo na Draft iz 2016. i kažemo da je Labisje trebalo da bude prvi pik.
MARQUESE CHRISS (Frashman, PF, 208, '97, Washington)
Momak kome je košarka suđena. To bi bio najkraći način da se opiše Markiz Kris. Do početka srednje škole nije igrao organizovanu igru pod obručima. Njegova ljubav je bio američki fudbal. U poslednjoj godini osnovne škole na jednoj utakmici je pao na rame i polomio ga. Majka mu je zabranila da igra fudbal i upisala ga na košarku. Ali, nije sve išlo glatko.
Lična karta Ime i prezime: Markiz Kris Datum i mesto rođenja: 2. jul 1997. (Sakramento, Kalifornija) Visina: 208 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: Vašington (2015/16)
Njegova srednja škola nije imala tim za novajlije, a treneru juniorske ekipe je trebalo samo 12 momaka. Malo je falilo da ne bude među odabranima, a onda eksplozija. Počeo je kao četvrti visoki igrač u rotaciji. Sezonu je završio kao starter i jedan od najvažnijih šrafova ekipe. Prelomni trenutak dogodio se sredinom sezone, kada je izveo nešto što je malo ko od njega očekivao. Ukrao je jednu loptu i snažno zakucao u kontri.
"On je bio veoma smiren i povučen momak. Veoma retko je pokazivao emocije", govori o tom periodu njegov tadašnji trener.
Manji koledži su počeli da se interesuju, a onda i sve poznatiji. Kada je trebalo da odluči posetio je nekoliko kampusa i opredelio se za Vašington. U jedinoj sezoni koju je proveo u dresu Haskisa beležio je 13.8 poena, 5.4 skokova i 1.6 blokada.
Najveći problem u igri Markiza Krisa tokom boravka na Vašingtonu nije bio nedostatak talenta, već problem sa ličnim greškama. Ujedno, to je i najveći razlog zbog čega njegove brojke nisu bile mnogo bolje. Dešavalo mu se da za samo 20 minuta igre napravi pet ličnih grešaka, pa je zbog toga razgovarao i sa psihologom. Isplatilo se. Povezao je osam mečeva sa prosekom od 17.6 poena, 5.9 skokova i 2.3 blokade.
U igračkom smislu Kris poseduje sve što je potrebno za uspeh u NBA ligi. Kako Amerikanci to vole da kažu, spada u red elitnih atleta. Radi se o modernoj "četvorci". Može da napada koš i leđima i licem, uz 35 odsto realizacije šuta za tri poena. Jedini nedostatak krilnog centra u ovom trenutku je masa, koja ga čini inferiornim u građenju koša.
Na početku sezone 2015/16 nije bilo mnogo priča o Krisu kada su se pominjali loteri pikovi. Ali, kako je takmičarska godina odmicala počelo je da se šuška o tome, da bi košarkaš impresionirao na treninzima pred Draft. Ukoliko ne bude izabran ranije, moglo bi da se dogodi da ga sa osme pozicije pokupi ekipa iz rodnog grada - Sakramento.
DENZEL VALENTINE (Senior, SG/SF, 196, '93, Michigan State)
Denzel Valentajn je jedan od najinteresantnijih igrača koji će izaći na ovogodišnji Draft. Radi se o košarkašu čija je budućnost u NBA ligi na poziciji beka, dok je tokom koledža igrao kao "trojka". Prethodne četiri godine proveo je na Mičigen Stejtu, gde je posebno fascinantna bila njegova poslednja sezona. Prosečno je beležio 19.2 poena, 7.5 skokova i 7.8 asistencija po utakmici, uz dva tripl-dabl učinka protiv Kanzasa i Boston. Ipak, Spartansi su razočarali već na startu Turnira.
Lična karta Ime i prezime: Denzel Valentajn Datum i mesto rođenja: 16. novembar 1993. (Lensing, Mičigen) Visina: 196 centimetara Pozicija: Bek / Nisko krilo Koledž: Mičigen Stejt (2012-2016)
Košarku je učio od oca Karltona, takođe bivšeg Spartanca. Valentajn stariji nije igrao profesionalno nakon studija već se odmah posvetio trenerskom poslu. Predvodio je sa klupe srednjoškolsku ekipu iz Lensinga, glavnog grada savezne države Mičigen. Naravno, tamo je trenirao i sina. Da upotpunimo priču o ovoj košarkaškoj porodici, Denzelov stariji brat, Dru, je igrao za Univerzitet Oklend, gde sada radi kao asistent u stručnom štabu.
Valentajn nije imao zapaženiju ulogu u prve dve godine na Mičigen Stejtu, da bi u poslednje dve postao najbolji igrač tima. Tom Izo je često isticao da mu je on bio produžena ruka na terenu. U sezoni koja je nedavno završena pokupio je nekoliko nagrada za najboljeg igrača u koledž košarci, poput Badija Hilda.
Možda nije vrhunski atleta ili defanzivac, ali teško je naći igrača u generaciji koja dolazi sa više osećaja za igru u napadu i većim uticajem na saigrače. Sjajan je dodavač, verovatno najbolji koji će biti u ponudi. Radi se o dobrom šuteru, koji je u svojoj poslednjoj sezoni imao 44 odsto realizacije za tri poena. Odličan je skakač, posebno za nekoga ko je visok svega 196 centimetara. Uz sve to, rođeni je lider i na parketu i u svlačionici. U novembru će da napuni 23 godine i jedan je od najstarijih igrača koji će se ove godine pojaviti na Draftu. Trenutne prognoze kažu da bi mogao da bude izabran između 20. i 25. pozicije, ali kako se bliži dan odluke tako padaju njegove šanse jer se pojavila informacija da ima velike probleme sa kolenom.
Denzel je jedan od najboljih prijatelja Drejmonda Grina, sada zvezde Voriorsa koja je napustila Spartanse u godini u kojoj im se junak naše priče priključio. Valentajn bi svoj put u NBA ligi mogao da traži na sličan način poput svog "starijeg brata", kako često u intervjuima naziva Grina, koji je izabran početkom druge runde.
THON MAKER (Sudan, PF, 216, '97, Orangeville Prep)
Južni Sudan je najmlađa država na svetu. Otcepili su se od Sudana 2011. godine, a najbrojnija etnička grupa u ovoj zemlji su Dinke. Zajedno sa Tutsiama iz Ruande, poznati su kao najvisočije pleme u Africi. Manute Bol je poreklom Dinka. Iako nije bio najviši u svojoj porodici, ušao je u istoriju kao najviši košarkaš koji je ikada zaigrao u NBA ligi. I Luol Deng je pripadnik ovog naroda, a čak je i glasao za nezavisnost Južnog Sudana na referendumu.
Za naredni Draft se prijavio jedan mladić iz istog plemena. Reč je o Tonu Mejkeru, jednom od najinteresantnijih prospekata koji će biti u ponudi ove godine. I životna priča mu je zanimljiva. Rođen je pre 19 godina u Južnom Sudanu. Zbog građanskog rata, već sa pet godina je morao da beži iz zemlje. Zajedno sa tetkom i mlađim bratom otišao je u Ugandu, a zatim se nastanio u Australiji.
Lična karta Ime i prezime: Ton Mejker Datum i mesto rođenja: 25. februar 1997. (Sudan) Visina: 216 centimetara Pozicija: Krilni centar Koledž: /
Mejker je košarku počeo da trenira tek sa 14 godina. Ubrzo nakon toga se preselio u Sjedinjene Američke Države, gde je zaigrao u jednom srednjoškolskom timu iz gradića Martinsvil u Virdžiniji. U Kanadu se preselio 2014. Tamo je u Institutu za sport funkciju pomoćnog košarkaškog trenera obavljao Edvard Smit, čovek koji je u Australiji otkrio Tona i koji je njemu i njegovom mlađem bratu Maturu postao zakonski staratelj. Mejker je pristupio Orendžvil Prepu, gde je postao saigrač sa velikom kanadskom nadom Džamalom Marijem. Zajedno su ostvarili velike uspehe.
Kada je Mari 2015. pristupio Kentakiju očekivalo se da će Mejker krenuti istim putem i zaigrati za tim Džona Kaliparija. Na njegov talenat nije bio imun ni Majk Šaševski, koji ga je želeo na Djuku. Na iznenađenje svih, Mejker je početkom 2016. izrazio želju da izbegne igranje na koledžu i da odmah izađe na Draft. Pravila su jasna i ona kažu da na Draftu mogu da se pojave samo igrači koji u toj godini pune 19 ili su stariji, uz uslov da su minimum godinu dana ranije završili srednju školu. Poslednji srednjoškolac koji je izabran pre uvođenja pomenutog propisa bio je Amir Džonson, a to se dogodilo 2005. godine. Ton je tvrdio da je diplomirao 2015, a da je narednih godinu dana proveo u Institutu za sport. Uslov da ima 19 godina je ispunio 25. februara. Na kraju je dobio dozvolu.
Mejker igra na poziciji krilnog centra. Krasi ga izuzetna motorika za igrača koji je visok 216 centimetera. Iako je kasno počeo da trenira košarku, odlikuje se veoma dobrom tehnikom, pre svega kontrolom lopte. U stanju je da pogađa šuteve sa poludistance u visokim procentima. U defanzivi bi mogao da ima veliki problem, posebno na niskom postu. Težak je svega 98 kilograma i sigurno je da trenutno snagom ne može da parira unutrašnjim igračima u NBA ligi. Na merenjima pred Draft sve je oduševio. Njegov maksimalni odraz od 92 centimetra najviši je ikada izmeren kod igrača koji su visoki preko 210 centimetara od kada se ova merenja rade. Raspon ruku od 222 centimetra takođe je impresivan.
Ono što bi moglo da bude problem u razvoju Tona Mejkera je činjenica da afrički sportisti, uglavnom u timskim sportovima, često lažiraju svoj datum rođenja. Neretko su i nekoliko godina stariji nego što tvrde. Sigurno je da će komesar Adam Silver pročitati Mejkerovo ime u prvoj rundi, a šta će se kasnije dešavati zavisi od mladog košarkaša.
"SPAVAČI"
Jedan od najboljih pokazatelja dobrog i temeljnog rada NBA timova je sposobnost da izaberu dobrog igrača u drugoj polovini prve ili u drugoj rundi Drafta. Najbolji primer za to je ekipa San Antonija, koja gotovo svake godine pronađe košarkaša na kojeg drugi ne obrate dovoljno pažnje. Narednih nekoliko redova ćemo posvetiti onima koji neće biti visoko plasirani na Draftu i koji će svoj put do zvezda pokušati da pronađu na teži način.
Počećemo od plejmejkera, koji su po pravilu najtraženija "roba". Posle Dana, najbolje što timovi kojima treba organizator igre mogu da pronađu je Dežonte Mari (19, 196). Radi se o frešmenu sa Vašingtona koji ne spada u kategoriju "spavača", ali se o njemu ne govori u onolikoj meri u kojoj bi možda trebalo. Vrlo verovatno će biti izabran kao loteri pik. U svojoj jedinoj sezoni na koledžu beležio je 16.1 poena, šest skokova i četiri asistencije. Njegova igra, u svakom smislu, podseća na ono što radi Rasel Vestbruk. Fizički nema manu, problem mu je šut i donošenje odluka na terenu, kao i visoki dribling zbog kojeg često gubi lopte.
Nakon Marija pažnju bi trebalo obratiti na Tajlera Julisa (20, 175), sofmora sa Kentakija. Sam dolazak kod Džona Kaliparija govori dovoljno o talentu ovog plejmejkera, ali njegov problem u pogledu NBA karijere je visina. Jedna od "krađa" Drafta mogao bi da bude i Ajzea Vajthed (21, 196), košarkaš koji je dve godine igrao na Siton Holu. Njegovi nedostaci su konstanta u igri i činjenica da nema jasno definisanu poziciju, "jedan" ili "dva". Slično je i sa Vejdom Boldvinom (20, 193), sofmorom sa Venderbilta. Na kraju, da pomenemo i Gerija Pejtona II (23, 191), seniora sa Oregon Stejta i sina legendarnog Gerija Pejtona. Mana mu je igra na pola terena, a u godinama je kada bi trebalo da donese instant kvalitet timu koji se za njega odluči.
Kada su bekovi u pitanju, jedan od onih koji dolaze odmah iza najtalentovanijih je Malakaj Ričardson (20, 198), novajlija sa Sirakjuza. Reč je o igraču kojem je potrebno "poliranje" kako bi igrao na najvišem nivou. U njegovoj igri ima dosta oscilacija, ali ono što najviše brine je košarkaški IQ i činjenica da ne voli da doda loptu. Prema trenutnim projekcijama, nakon njega bi kao "dvojke" trebalo da budu izabrani turski košarkaš Furkan Korkmaz (18, 200) i Malik Bizli (19, 196), frešmen sa Florida Stejta. Zajedničko za oba igrača je to da su njihova tela trenutno prosečna za igranje u NBA ligi, s tim da Korkmaz ima mnogo više prostora za napredak na tom polju.
Najviše "dvojki" se očekuje krajem prve i početkom druge runde, a posebnu pažnju bi trebalo obratiti na sofmora sa UNLV-a Patrika MekKaua (20, 198), Timotea Luvavua (21, 198) iz Mega Leksa i Kerisa LeVrta (21, 201), seniora sa Mičigena. Sva trojica poseduju sve što je potrebno za uspešnu karijeru u NBA ligi. Na njima je "samo" da naporno rade kako bi svoj talenat pretvorili u kvalitet. LeVrt bi, prema predviđanjima mnogih, mogao čak da bude najveća "krađa" Drafta. Trenutne prognoze ga stavljaju na početak druge runde. Jedini razlog za to su problemi koje je u prošlosti imao sa stopalom. Reč je o jednom od četvorice košarkaša koji su u dresu Vulverinsa upisali tripl-dabl.
U velikom problemu su timovi koji ne biraju sa visokih pozicija na narednom Draftu, a imaju želju da angažuju nisko krilo. Pored pomenutih bekova, od kojih većina može da odgovori zadacima na poziciji "tri", ponuda je veoma slaba. Kao najbolje rešenje, za one sa kartama od sredine prve runde pa na dole, nameće se Torijan Prins (21, 200), senior sa Bejlora. Reč je o igraču sjajnih fizičkih predispozicija koji ne zna mnogo toga sa loptom u rukama. Na početku NCAA turnira je došao u centar pažnje nakon izjave posle šokantnog poraza od Jejla. Pored njega, vredi pomenuti još i DiAndrea Brembija (21, 198), juniora sa Univerziteta Sent Džozef's.
Kao što smo navikli poslednjih godina, najbolja ponuda na Draftu je među krilnim centrima. Očekuje se da kao loteri pik ode Dijonte Dejvis (19, 211), frešmen sa Mičigen Stejta. On je igrač dobrih fizičkih predispozicija koji još nema formiranu igru. Koševe u dresu Spartansa je postizao uglavnom zakucavanjima. Henri Elenson (19, 211), novajlija sa Marketa, je igrač za timove koji biraju sredinom prve runde. Radi se o modernoj "četvorci". Može da povuče kontru, razume igru i poseduje solidan šut za tri poena. Problem mu je to što nema konstantnost u igri, a ni odraz mu nije jača strana.
Šek Dialo (19, 206) je tipičan primer za to koliko dominacija u ranom dobu može da zavara. Pre samo godinu dana je izabran za MVP-a na "Džordan Brend Klasik"-u i na "MekDonald's Ol-Amerikan" utakmici. Usledila je sezona na Kanzasu u kojoj je beležio tri poena i 2.5 skokova po meču. Razvoj mladog igrača iz Malija ne ide onako kako se očekivalo i pravo je pitanje na koju poziciju će pasti na Draftu koji sledi. On svojoj budućoj ekipi trenutno ne može da ponudi gotovo ništa, izuzev dobrih fizičkih predispozicija za krilnog centra. Tome bi trebalo dodati da je sezonu u NCAA počeo suspenzijom zbog malverzacija sa ocenama u srednjoj školi.
Od ostalih "četvorki" zanimljiv bi mogao da bude Ben Bentl (21, 206). Timovima koji budu tražili krilnog centra koji širi igru sigurno će sofmor sa Providensa biti u vrhu liste želja. Sličan igrač je i Džoel Bolomboj (22, 206), senior sa Viber Stejta.
Za kraj priče o krilnim centrima ostavili smo Brajsa Džonsona (21, 208) i Perija Elisa (22, 203). Iako mu se predviđa izbor sredinom prve runde, deluje da senior sa Nort Karolajne nema perspektivu u NBA ligi. Radi se o igraču centarskih karakeristika zarobljenom u delu "četvorke". U svojoj poslednjoj sezoni na koledžu je beležio 17 poena i 10.4 skokova, ali ne šutira za tri poena, što je poželjna karakteristika za krilne centre u NBA ligi. Kada je odbrana u pitanju, mučio se, blago rečeno, na niskom postu sa igračima koji su jači od njega. To je bilo na NCAA nivou, kako će tek biti među profesionalcima? Što se tiče Elisa, senior sa Kanzasa iza sebe ima dobru koledž karijeru, ali njegova igra i njegovo telo teško da mogu da prođu na NBA nivou. Verovatniji košarkaški put za njega je uspešna evropska karijera.
Jedan od onih igrača koji mogu da igraju na obe pozicije pod košem dolazi iz Kine. Čuo Či (20, 217) je pravo čudo prirode. Sa visonom od 217 centimetara ima neverovatnu motoriku. Na poslednjem Draft kombajnu izmeren mu je raspon ruku od 233 centimetra, drugi najveći u istoriji nakon Rudija Gobera (235). Pažnju na sebe je skrenuo u polufinalu Svetskog prvenstva za igrače do 16 godina 2011, kada je predvodio svoj tim do pobede nad Nemačkom sa 41 poenom, 28 skokova i 15 blokada! Prethodne dve godine je igrao za Flajing Tajgerse, u čijem dresu je dva puta bio najbolji bloker CBA lige. Najveća mana mu je to što ima manje od 100 kilograma i što ne zna engleski jezik. Naravno, tu je i priča o godini rođenja. Mnogi smatraju da taj podatak nije tačan i da je nekoliko godina stariji.
Ostali su nam centri. Pored Jakoba Poeltla, na Draftu će se pojaviti još nekoliko zanimljivih igrača. Pre svih tu je Dejmian Džons (20, 213). Junior sa Venderbilta raspolaže solidnim reportarom u svojoj napadačkoj igri, gde najveći problem predstavljaju slobodna bacanja koja izvodi sa jedva nešto više od 50 odsto uspešnosti. U fizičkom smislu ima sve potrebno za NBA "peticu" i, što je najbolje, prostor da unapredi sve segmente svoje igre. Nakon njega pažnju privlači Stiven Zimerman (19, 213), levoruki frešmen sa UNLV-a. On je prototip modernog centra. Može da napada i sa niskog posta i šutom sa distance. Iz pika može i da rola i da se otvara na pop. Krase ga dobra motorika i solidne fizičke predispozicije. Ono na čemu bi trebalo da radi su odbrana i snaga. Jedan od velikih nedostataka mu je čvrstina. Mladost i veliki prostor za napredak su na njegovoj strani.
Ljubitelji košarke na ovim prostorima gotovo sve znaju kada su u pitanju Ivica Zubac (19, 215) iz Mega Leksa i Ante Žižić (19, 212) iz Cibone. Ova dvojica hrvatskih košarkaša trebalo bi da nađu svoje mesto u prvoj rundi Drafta. Iza njih ostaju dva centra koja se pominju kao potencijalna iznenađenja. Prvi je Dajmond Stoun (19, 208), frešmen sa Merilenda, a drugi Ej Džej Hemons (23, 213), senior sa Univerziteta Purdu. Stoun je snažan košarkaš koji svoje poene postiže gotovo isključivo sa niskog posta i iz pikenrola. Zbog toga se, sa pravom, postavlja pitanje da li može svoj način igre da prenese na NBA nivo?! Na osnovu partija koje je tokom koledž karijere pružao protiv igrača sličnih gabarita prognoze nisu optimistične. Što se tiče Hemonsa, reč je u "teškoj petici". To znači loša odbrana od pikenrola i spore noge, a na to bi trebalo dodati i popunjen medicinski karton.
Za kraj ćemo da pomenemo i srpske košarkaše. Najveće šanse da budu izabrani imaju Rade Zagorac (20, 205) iz Mega Leksa i Nikola Jovanović (22, 210). Junior sa USC-a, koji igra na poziciji krilnog centra, je u svojoj poslednjoj koledž sezoni prosečno beležio 12.1 poena i sedam uhvaćenih lopti. Jovanović se prijavio za Draft, ali nije angažovao agenta kako bi sebi ostavio mogućnost da se predomisli i vrati na poslednju godinu fakulteta. Međutim, kada je došao dan odluke rešio je da krene put profesionalaca. Mesta sa kojih bi mogli da budu izabrani Zagorac i Jovanović je veoma teško prognozirati, ali scenario u koji bi trebalo verovati je sredina druge runde. Naravno, NBA timovima će biti dostupni svi srpski igrači rođeni 1994. godine koji ne nastupaju na američkim koledžima, dok su oni mlađi povukli svoje prijave.
(foto: Getty Images; Euroleague; NCAA; ranrebs.com; FIBA)
