Izvor: Vesti-online.com, 09.Jun.2016, 06:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doziranje nervoze
Otkako je pobedio na izborima Aleksandar Vučić je sve više nervozan. Nastavio je da kuka, zapomaže, viče na novinare, vređa političke protivnike, svađa se sa neistomišljenicima, odlazak na raport u Moskvu pravda zdravstvenim razlozima, a odsustvo poziva iz Brisela kvarom na telefonskim vezama...
Otkud toliko gorčine kod pobednika? Istog onog koji je spreman da dušu i telo pokloni Srbiji, žrtvujući se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << za njenu dobrobit?
Da li je možda posustao u svojevoljno nametnutoj igri "sam protiv svih"? Ili nema pravi odgovor na sve brojnije proteste građana, ne samo one u Beogradu zbog fantomskog rušenja Savamale, za koje je juče konačno "našao" odgovorne - gradsku vlast. Je li toliko onemoćao pred duhom puštenim iz boce da to sada i javno kaže?
Kao, na primer, u slučaju huligana i nasilja na sportskim terenima gde skrušeno priznaje da je "do sada poturao glavu gde drugi ne bi ni nogu", ali da više "ne zna ima li snage da to dalje radi".
Sve teže kontroliše emocije, što se videlo i kod susreta sa Sašom Radulovićem, svojim nekadašnjim ministrom a sada najvećim oponentom, liderom pokreta Dosta je bilo.
Kada je na tzv. konsultacijama za sastav nove vlade Radulović pokušao da premijeru uruči tužbu za klevetu koju je protiv njega podneo pre dve godine (a koju blagopočivše srpsko pravosuđe i policija nisu uspeli da mu dostave) i knjigu Dušana Pavlovića "Mašina za rasipanje para" Vučiću je pao mrak na oči te je gosta počastio uvredama vičući mu da je lopov i lažov.
- On je nešto doneo, spustio ispred sebe. Rekao da je nešto dao, ništa mi nije dao. Rekao sam mu da je nepristojan i nevaspitan, rekao sam mu u oči. Njih je bilo više, rekao sam mu sve što mislim o njemu i da mislim da nema nikakvu politiku. Mislim da je brzo izleteo napolje - konfuzno je prepričao svoj susret sa Radulovićem i samozadovoljno zaključio: "Dobio je zasluženu lekciju i ponavljaću mu je svaki put"!
Teško da je to bila lekcija čoveka koji pošto poto želi da se prikaže demokratom a nastavlja da tretira opoziciju kao budale i idiote. Sve osim Šešelja, svog političkog oca koji mu je oprostio izdaju ocenjujući uništavanje radikalne i formiranje napredne stranke kao Vučićev "privatni čin".
Tako je šegrt dobio javni blagoslov majstora koji je sve pogane reči za bivšu partijsku sabraću rezervisao isključivo za kuma Tomu. Za šegrta samo najbolje slovo, a ako zatreba i pomoć, politička i svaka druga. Na primer - da zajedno drže lopatu kojom će ubaciti cement u temelje spomenika Zoranu Đinđiću. Istom onom koga su udruženim snagama i rečnikom nazivali mafijašem za života i nastavili da mu se rugaju nakon što je ubijen, malo iz Haga, malo iz Beograda.
Ako im nije prošla velika Srbija, možda prođe mala, smanjiće je koliko bude trebalo, svaki njen potencijal, demografski i demokratski, nacionalni i teritorijalni, zajedno su jači, vlastodržac i njegov omiljeni opozicionar.
Nema tog problema čije rešenje neće proizaći iz obnovljenog zagrljaja učitelja i najboljeg mu učenika. Sve ostalo je prenemaganje, uključujući šegrtovu nervozu, viku i kuknjavu koje nisu odraz stanja na terenu, već stvar karaktera.
A tu pomoći nema.
Pogledaj vesti o: Izbori
Nastavak na Vesti-online.com...
