Izvor: Vostok.rs, 13.Okt.2019, 10:49

Odakle potiču simboli ruske monarhije?

Odakle potiču simboli ruske monarhije?

 Kako izgledaju insignije „žezal“ i „deržava“ za koje je ruski car Ivan Grozni verovao da imaju lekovitu moć?
U završnoj ceremoniji krunisanja ruskog cara monarh je sedeo na tronu i držao u desnoj ruci žezal, a u levoj deržavu. Prvi car koji je koristio ove simbole bio je ruski imperator Fjodor I (1557-1598), sin Ivana Groznog, a poslednji je bio Nikolaj II, mada on tada, 27. aprila 1906. godine nije dodirnuo insignije. One su na ceremoniji stajale na stolu, Nikolaju II sa desne strane.
Žezal i skiptar u vreme Rjurikoviča i dinastije Romanov  
Viktor Mihajlovič Vasnjecov, „Ivan Grozni“
Tretjakovska galerija Carski žezal je verovatno najstariji simbol vlasti. On vuče korene od štapa koji su nosili pastiri i svetitelji. To je bio simbol pastireve vlasti nad svojim stadom, i vlasti sveštenika nad svojim vernicima. U mnogim religijama su velikodostojnici često nosili žezal. U carskoj ruci je on bio simbol drveta života koje povezuje nebo i zemlju.
Srebrenjak (novčić) Svjatopolka Prokletog (gore), zlatnik (novčić) Svetog Vladimira (dole).
Grigorij Tjukanov (CC BY-SA 3.0), Ermitaž Takav žezal se može videti na starom ruskom novcu iz doba Vladimira Velikog i kneza Svjatopolka gde je knez prikazan kako drži žezal ukrašen krstom. Slični prikazi se sreću i na vizantijskom novcu iz istog perioda.
Skiptar je malo drugačiji. On je nešto kraći od žezla. Često su ga koristile vojskovođe u Rimskoj imperiji kao odličje, a kasnije, u srednjem veku, nosili su ga evropski monarsi kao atribut vojne i svetovne vlasti.
Litovčenko A. D, Ivan Grozni pokazuje riznicu engleskom izaslaniku Horsiju 1875.
Ruski muzej Prvi žezal u Rusiji je verovatno prikazan na ilustracijama u Radzivilovskom letopisu (13. vek) gde kijevski knez Svjatoslav II drži žezal dočekujući nemačke izaslanike. Zvanično žezal nije korišćen sve do 16. veka. Knezovi Moskovskog carstva su koristili žezal kao insigniju (zajedno sa krunom).
Engleski izaslanici Robert Kancelar i Klement Adams zapisali su 1553. godine da ih je Ivan Grozni dočekao sedeći na „pozlaćenom tronu, sa krunom na glavi i žezlom od kristala i zlata u desnoj ruci“. Od tada su carevi na ceremonijama uvek držali u ruci žezal.
Doduše, Ivan Grozni ga je nosio uvek, kao simbol svoje vlasti. Džerom Horsi, drugi engleski diplomata u Rusiji, beleži da je Ivan Grozni verovao da žezal, napravljen od „jednorogovog roga“ ima lekovitu moć! U razgovoru sa Horsijem Ivan je rekao: „Zatrovan sam bolešću“. Zatim je naredio svom ličnom lekaru da uzme carski žezal inkrustriran dragim kamenjem i na vrhu ukrašen „rogom jednoroga“ (najverovatnije rogom narvala, „morskog jednoroga“) i da njime opiše krug na stolu i u njega da stavi dva pauka. Jedan pauk je uginuo, a drugi pobegao. Tada Ivan reče: „Suviše je kasno. On (žezal) me neće spasti“.
Fjodor I Ivanovič (1584-1598) bio je poslednji ruski car iz dinastije Rjurikoviča, sin Ivana Groznog i Anastasije Romanovne.
Viktor Kornjušin/Global Look Press Ruski car Fjodor I je na svom krunisanju 1584. godine držao u ruci žezal, a skiptar i deržava su nošeni na jastuku ispred njega. Nažalost, Fjodorov skiptar nije sačuvan.
Žezal i deržava, deo Velikih odora cara Mihaila Romanova. Zlato, drago kamenje, emajl. Početak 17. veka. Kolekcija Oružejne palate Moskovskog kremlja.
Balabanov/Sputnik Najstariji poznati skiptar ruskih careva je onaj koji je koristio Mihail I, prvi car iz dinastije Romanov. Nosio ga je i na krunisanju i posle njega. Taj skiptar je najverovatnije dobijen kao poklon od Rudolfa II, cara Svetog rimskog carstva. Drugi skiptar, koji je koristio ruski car Aleksej, stigao je iz Istambula 1662. godine zajedno sa deržavom.
Žezal Drugih odora.
Fjodor Solncev/Drevnosti Rossiйskogo gosudarstva, 1846—1853 Petar Veliki je na svom krunisanju koristio starinski žezal napravljen u Moskvi. On je veoma ličio na žezal iz doba Rjurikoviča. Austrijski draguljar Leopold Pfisterer, koji je živeo u Rusiji, napravio je 1762. godine imperatorski skiptar za Katarinu II i on se od tada koristi u ceremoniji krunisanja ruskih careva.
Imperatorski skiptar. Napravljen za Katarinu II početkom 1770-ih, dugačak 59,5 cm. Zlato prekriveno sa osam dijamantskih prstenova. Na vrhu je brilijant „Orlov“ sa zlatnim dvoglavim orlom ukrašenim crnim emajlom sa brilijantima. Dijamantski fond RF.
Jurij Somov/Sputnik Na taj skiptar je 1774. godine dodat brilijant „Orlov“. Skiptar je dugačak 59,6 centimetara i težak 604 grama. Sadrži 395 grama zlata, 60 grama srebra i 193 dijamanta. Od 1967. godine je izložen u Dijamantskom fondu Oružejne palate u Kremlju.
Krst iznad sveta  
Deržava cara Alekseja Mihajloviča (1629-1676). Carigrad, 1662. Državni kulturnoistorijski muzej „Moskovski kremlj“
Sergej Subotin/Sputnik Deržava ili globus cruciger (latinski naziv, „krstonosna lopta“) takođe je carska insignija koja simbolizuje duhovnu i religijsku vlast monarha nad svetom. Kao i žezal (skiptar), deržava potiče iz Rimske imperije. Kugla koju drži bog Jupiter simbolizovala je svet ili univerzum, dok je kugla (deržava) koju je nosio imperator simbolizovala njegovu vlast.
Deržava Petra II
Shakko/Wikipedia Sa razvojem hrišćanstva na kuglu je dodat krst. Imperator je držao kuglu (svet) u svojoj ruci da pokaže kako on vlada u ime Božije. Ruski carevi su i deržavu i žezal preuzeli od Konstantinopolja.
Ruska imperatorska deržava koju je 1762. napravio draguljar Ekart, a 1984. su je restaurisali Ivanov i Aleksahin. Crveno zlato. Krst od brilijanata stoji na Cejlonskom safiru. Dijamantski fond, Moskovski kremlj.
Jurij Somov/Sputnik Postoje četiri ruske deržave. Prvu je koristio Mihail I Romanov i ona je stigla zajedno sa žezlom kao poklon Rudolfa II. Na njoj su prikazane scene iz života biblijskog cara Davida. Grčku deržavu, koja je stigla iz Istambula 1662. godine zajedno sa žezlom, koristio je ruski car Aleksej. Jedna je napravljena u Rusiji za Petra Drugog i bila je prilično mala jer je 1727. godine monarh imao samo 12 godina.
Remek-dela draguljara ruskog Gohrana (Državne riznice plemenitih metala i dragog kamenja RF). Žezal i deržava su umanjene kopije imperatorskog žezla i deržave koji se čuvaju u Dijamanstkom fondu Kremlja. Kopije su za trećinu manje od originala. Napravljene od platine, zlata, brilijanata i velikih safira.
Dijamantski fond I najzad, dvorski juvelir Georg Fridrih Ekart napravio je za Katarinu II imperatorsku deržavu visoku 24 cm, prečnika 48 cm. To je dobro uglačani zlatni globus ukrašen prstenovima od brilijanata. Za vreme Pavla I ovu deržavu je krasio cejlonski safir težak 195 karata. Ova deržava sadrži 465 grama zlata, 305 grama srebra i 1370 brilijanata.
Imperatorka Katarina Druga, Aleksej Antropov.

Nastavak na Vostok.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Vostok.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Vostok.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.