Izvor: Politika, 19.Apr.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pritvorenike – hitno postupanje
Trajanje pritvora sada zavisi od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja, a mere uslovnog otpusta i uračunavanja pritvora u kaznu morale bi zakonima da se menjaju
Za automatski uslovni otpust posle dve trećine izdržane kazne, kao i za pretvaranje jednog dana pritvora u dva dana zatvora, nužno je promeniti zakone, a za to je nadležno Ministarstvo pravde, rečeno je juče za „Politiku” u Višem sudu u Beogradu.
Portparol Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << precizirala je juče da su pritvorenici, koji protestuju u Okružnom zatvoru u Beogradu, izneli tri vrste zahteva sudijama koji su ih prekjuče posetili.
Jedan deo zahteva odnosi se na uslove boravka u pritvoru, kao što su smeštajni kapaciteti pritvorskih ćelija, brojnost pritvorenika koji borave u njima, zatim dužina boravka na svežem vazduhu, nedostatak dnevnog svetla u pritvorskim ćelijama, kao i kvalitet hrane.
– Pritvorenicima je ukazano da sud nije nadležan da odlučuje o tome, već Ministarstvo pravde Republike Srbije, s obzirom na to da u okviru navedenog ministarstva funkcioniše i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija – rekla je juče za naš list Dušica Ristić.
Drugi deo zahteva pritvorenika odnosio se na primenu instituta uslovnog otpusta, zatim računanja dana provedenog u pritvoru u kaznu zatvora i na broj i trajanje posete pritvorenicima, navodi portparol Višeg suda u Beogradu.
– Uslovni otpusti regulisani su Krivičnim zakonikom, a za njegovu primenu neophodno je da su ispunjene određene zakonske pretpostavke navedene u ovom zakonu, čije ispunjenje sud mora da ceni prilikom donošenja odluke. Računanje vremena provedenog u pritvoru u kaznu zatvora regulisano je Zakonikom o krivičnom postupku, a broj i trajanje posete pritvorenicima regulisano Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Zato navedeni zahtevi pritvorenika podrazumevaju izmenu rešenja u tim zakonima, što takođe nije u nadležnosti suda, pa je i na to ukazano pritvorenicima – kaže Ristićeva.
Treći deo zahteva pritvorenika koji protestuju odnosio se na dužinu trajanja sudskih postupaka u pritvorskim predmetima i dužinu trajanja pritvora, kao mere obezbeđenja prisustva okrivljenog u toku krivičnog postupka.
– Pritvorenicima je ukazano da dužina trajanja krivičnog postupka zavisi od brojnih procesnih pretpostavki, zatim od broja okrivljenih u krivičnom postupku, broja predloženih svedoka, kao i od obimnosti i složenosti dokaza u postupku, ali i od načina na koji stranke učestvuju u krivičnom postupku (okrivljeni, branioci, javni tužilac), dok dužina trajanja pritvora zavisi od toga kada će prestati zakonski razlozi zbog kojih je pritvor i određen, a koje sud ceni u svakom predmetu posebno – objasnila je portparol Višeg suda u Beogradu.
Sud je u svakom slučaju po zakonu dužan da postupa sa naročitom hitnošću u predmetima koji su pritvorski, istaknuto je u jučerašnjem saopštenju Višeg suda u Beogradu. Dužan je i da preduzima sve neophodne zakonske mere kako bi se ovi postupci što pre završili, kao i da se mera pritvora svede na najkraće moguće vreme, imajući u vidu da protiv odluke suda koja se odnosi na pritvor, kao meru obezbeđenja prisustva okrivljenog, zakon dozvoljava izjavljivanje pravnog leka – žalbe, o kojoj odlučuje neposredno viši sud.
Sud je ukazao da će se naročito hitno postupati u predmetima u kojima pritvori dugo traju.
A. Petrović
-------------------------------------------
Prestali da štrajkuju glađu
Uprava za izvršenje zavodskih sankcija Ministarstva pravde navela je u jučerašnjem saopštenju da su, nakon nekoliko razgovora sa upravom Okružnog zatvora u Beogradu i trojicom sudija Višeg suda, svi pritvorenici prestali da odbijaju hranu koja se sprema u zatvorskoj kuhinji i uzeli ručak.
objavljeno: 20.04.2011.
