Izvor: B92, Beta, Tanjug, 10.Maj.2010, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za spas evrozone 750 mlrd. evra
Brisel -- Zemlje Evropske unije su prihvatile plan za stabilizaciju zone evra mogućim angažovanjem 750 milijardi evra za stabilizaciju evra i svetskih tržišta.
Ministri finansija EU su odlučili da stvore fond od 500 milijardi evra, a MMF je istovremeno saopštio da stavlja na raspolaganje još 250 milijardi da bi se povoljnim kreditima i garancijama omogućila potpora zemljama koje bi zapale u teškoće i bile žrtve međunarodnih špekulanata, kao što je slučaj s Grčkom. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Dušan Blagojević, dopisnik Bete iz Brisela kaže za B92 da je sastanak minisatara finansija EU trajao je 11 sati i da je tom prilikom odlučeno da Evropska unija i MMF angažuju do 750 milijardi evra kako bi se ne samo branila evrozona već i da se bi se smirile berze u celom svetu.
"Cilj sastanka bio je da zemlje evra i ekonomije EU budu te koje će ubuduće stabilizovati ekonomske odnose u celom svetu što je potvrdio i sam američki predsednik Barak Obama u razgovoru sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel", preneo je Blagojević.
Barozo: Propast pokušaja destabilizacije
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo kaže da će "svaki pokušaj da se poljulja stabilnost evra propasti" i dodaje da će se učiniti „sve što je neophodno kako bismo sačuvali stabilnost evra. To smo danas i učinili".
Reč je o stabilizacionom finansijskom mehanizmu EU koji počiva na kreditnim garancijama i, što je najteže prihvatila Nemačka, izdavanju vrednosnih papira - evroobveznica - za obezbedjivanje sredstava podrške koliko je potrebno. Jer, kako su zaključili ministri finansija EU, "ne sme se dogoditi nova Grčka".
EU je već ranije članicama koje nisu u zoni evra odobrila hitnu finansijsku pomoć za popunu budžeta i valutne rezerve. Tako je Madjarskoj, kao deo pomoći zajedno s MMF-om, EU dala 6,5 milijardi evra, Rumuniji šest milijardi a Letoniji 3,1 milijardu.
Pošto se procenjivalo da bi se na udaru, iako u manjoj meri, mogle naći i Portugalija i Sspanija, vlade u Lisabonu i Madridu su jutros stavile do znanja da su spremne da do 18. maja usvoje dodatne mere da u ovoj i idućoj godini smanje budžetske manjkove i javne dugove koji su probili granice dozvoljene "paktom stabilnosti" evra.
MMF odobrio Grčkoj 30 mlrd. $
Međunarodni monetarni fond je odobrio Grčkoj pomoć od 30 milijardi dolara, saopštila je ova finansijska institucija. U kratkom saopštenju MMF je naveo da se kredit odnosi na trogodišnji period. To je deo finansijskog plana na čijem je čelu EU, vrednog 110 milijardi evra, kako bi se pomoglo Grčkoj.
Evropska centralna banka takođe je saopštila da će prvi put otkupljivati u slučaju potrebe javni i privatni dug zemalja evrozone kao i državne obveznice tih zemalja ako bi one zapale u platežne teškoće.
U izvorima ministarskog zasedanja EU je isticano da se dalje urušavanje stabilnosti zone evra nije smelo dozvoliti, jer bi samo za spasavanje zemlje veličine Španije, u slučaju "grčkog scenarija", bilo potrebno angažovati najmanje 500 milijardi evra.
Svetske berze su odmah povoljno reagovale porastom vrednosti akcija, a takođe je kurs evra porastao na 1,29 u odnosu na dolar, što je ocenjeno kao znak stabilizacije zone evra i svetskih tržišta.
Garantije za fond od 500 milijardi evra su obezbedile Evropska komisija i šesnaest zemalja zone evra i Švedska i Poljska, a švedski ministar finansija Anders Borg je izjavio da Evropa ovaj put nije mogla da "ponovo izneveri tržišta". Borg je pozvao sve zemlje da zaustave špekulante na svetskim tržištima, za koje je rekao da se ponašaju "kao čopor vukova".
Češka i Slovačka protiv pomoći Grčkoj i evrozoni
Predsednik češke vlade Vaclav Klaus upozorio je u intervjuu za nedeljnik Tiden, da Češka mora po svaku cenu da se izbori da ne učestvuje u pomoći članicama evrozone koje upadnu u dužničku krizu. "Mi nismo ušli u taj sumnjivi projekt (evra)", kazao je Klaus.
U Slovačkoj, koja je i članica evropske monetarne unije, a njeni vlada i građani se bune što će morati da pomognu Grčkoj sa preko 800 miliona evra u naredne tri godine, češki predsednik je poručio: " Sami ste taj evro hteli".
"O tome da evro nije samo poklon, već da nosi sobom i velike troškove govorim već 15 godina. Hiljadu puta sam upozoravao da ljudi ne treba da se ponašaju kao slepi putnici, da misle da će se voziti džabe tramvajem. Upravo tako je većina ljudi doživljavala zajedničku evropsku valutu u heterogenoj evropskoj privredi", rekao je Klaus.
Češki predsednik koji važi za najvećeg evroskeptika među šefovima država i vlada Evropske unije ublažio je svoju nedavnu ocenu da je krivac za krizu u Grčkoj evro, a nikako sami Grci.
"Ja kritikujem one koji su naterali Grke da udju u evrozonu, da prihvate valutu sa sasvim drugacijim krusom drugačijim kamatama nego što odgovara Grčkoj. Da Grčka nema evro nego drahmu davno bi je devalvirala i nikada nikakve krize ne bi bilo", rekao je Klaus.
Prema oceni Klausa Grčka takodje već jako dugo živi na standardu iznad svojih mogućnosti i teško da će biti u stanju da se takvog standarda odrekne. "Ako ste primetili, u dve postkomunističke zemlje, u Letoniji i sada u Rumuniji, upravo zahvaljujući krizi uspeli su da smanje za 20 odsto penzije i plate zaposlenih u državnoj upravi i to bez sukoba na ulicama i generalnih štrajkova", rekao je češki predsednik.
"Te zemlje još pamte svoje gore dane i bile su zato u stanju da stegnu kaiševe. Grčka, na žalost, više nije u stanju", dodao je. Vaclav Klaus izneo je tezu da bi, ako neko u EU treba da plaća grčke dugove, to trebalo da budu Nemci jer je Nemačka motor evrointegracije i zahvaljujući Lisabonskom sporazumu postala je vodeća sila u Evropi, za šta nije uspela da se izbori ni preko dva svetska rata.
"A sada, odjednom, ne želi da plaća za to svoje vođstvo, što mi izgleda nefer", zaključio je Klaus.
.jpg)
