Izvor: Politika, 26.Jun.2011, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Muzički recept za patlidžane
Pozitivne vibracije sefardske muzike na Etnofjužn festivalu
Odlični nastupi velikog broja umetnika iz različitih delova sveta i veliki broj gledalaca koji su puni pozitivne energije napustili prostor ispred beogradske sinagoge obeležili su Etnofjužn festival. Ova manifestacija promovisala je muziku manjina s područja Balkana i južnog Mediterana.
Beogradskoj publici predstavili su se sastavi iz Makedonije, Grčke, Mađarske, Indije, Izraela i Srbije. Čini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da je najveća poseta bila 18. juna, kada je nastupila grupa „Shira u’tfila” (Pesma i molitva). Za koncert se tražila karta više, a prostor ispred bine bio je prepun ljudi željnih dobre muzike.
Građani su uživali u hit numeri „Mika moha”, što znači „Koja je poput tebe”. Reč je o religioznoj pesmi koja je specifična po tome što je nastala u Beogradu i peva se na četiri jezika. Jedan stih je na hebrejskom, drugi na ladinu, treći na turskom, a četvrti na srpskom.
Stefan Sabljić, pevač, kaže da je grupu „Shira u’tfila” osnovao 2.000 godine i da je od tada veliki broj muzičara prošao kroz nju. On napominje da pevaju sefardske pesme sa Balkana i severne Afrike. Ponekad je bio običaj da se recepti čuvaju u pesmama, kao što je to slučaj u „Sedam načina za pripremu plavog patlidžana”.
– Većina pesama potiče sa naših prostora i pevali su ih sefardi koji su živeli u Bosni i Hercegovini i u velikim jevrejskim zajednicama kao što su Solun, Istanbul, Beograd, Sofija i Larisa. Oni su ovu muziku doneli iz Španije – rekao je Sabljić, pre početka koncerta.
On kaže da se kao mlad zainteresovao za liturgijsku tradiciju sefarda iz jugoistočne Evrope, kada je čuo pesme u sinagogi. To je specifična verska tradicija, jedinstvena u svetu, jer su se na ovoj teritoriji ukrštale granice Otomanske imperije i Austrougarske monarhije.
– Jevreji su u to vreme bili podeljeni. Sefardi su smatrali da je njihov kulturni centar Istanbul, dok su aškenazi više „gledali” ka Beču kao svom duhovnom centru. Te dve tradicije su se posle Drugog svetskog rata sjedinile u interpretaciji koja ima brojne specifičnosti. Kada sam bio u Izraelu učio sam i druge tradicije sefarda i shvatio sam da je liturgijska muzika u velikoj meri isprepletena sa sekularnom muzikom. Veliki broj sekularnih pesama je adaptiran na liturgijske i obrnuto. Ta dva sveta, iako različita, nikada nisu bila striktno odvojena u sefardskoj tradiciji – naglasio je Sabljić.
On dodaje da se sefardska muzika deli na dve osnovne grane – oni koji su se doselili u zemlje Balkana, i druge koji su prognani iz Španije 1492. godine i svoje utočište našli u severnoj Africi. Danas je uobičajeno da se sefardima nazivaju i oni koji su nekada živeli u zemljama arapskog sveta.
– Ti ljudi ne govore ladino jezikom, maternjim jezikom španskih Jevreja, već arapskim – hakitija jezikom. Muzika se razlikuje u tome što je poprimila obeležja sa Mediterana. Dok je ova na Balkanu uvršćavala u svoj repertoar pesme sa ovog podneblja i u tome je velika razlika – kazao je Sabljić.
Grupu „Shira u’tfila” čine: Stefan Sablić – vokal, Filip Krumes – violina; Arijel Kvasis – kanun, Srđan Đorđević – kontrabas, Akaš Bat – darabuka i Dejan Zarić –drombulja i bendir.
D. Spalović
objavljeno: 27.06.2011.
