Izvor: Politika, 12.Nov.2014, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Džoker” prodrmao Grke
Predsednika Papuljasa ne slušaju ni premijer Samaras ni opozicija. – Vlada pokušava na sve načine da Grčku oslobodi tutorstva poverilaca
Od našeg dopisnika
Atina – „Džoker”, vredan 18 miliona evra, što je druga po veličini suma u istoriji ove igre na sreću u Grčkoj, koju su podelila dva srećnika, ozbiljno je prodrmao naciju. Dva meseca, kroz petnaest bezuspešnih izvlačenja mnogima je ulivao nadu, a poslednjih nekoliko dana, kada je svakog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << minuta uplaćivano po 300 listića, bilo je jasno da je dobio formu nacionalne groznice koja je tekuće probleme potisnula u drugi plan.
„Ulje na vatru” su dolivali mediji koji su podsećali da je veća suma od ove – 19 miliona evra – isplaćena trojici dobitnika 2010, a da su 2006. takođe tri srećnika podelila 14 miliona evra. Namerno ili nenamerno, sve ovo se dešava u periodu krize, teških odluka, nezaposlenosti, socijalnog nezadovoljstva, političke podeljenosti i stalnih sukoba, pretnji vanrednim izborima, pri čemu neodoljivo asocira na sentencu „hleba i igara”.
Jer, u momentu kada vlada očekuje podršku međunarodnih poverilaca i novu kreditnu liniju, još jedan pokušaj predsednika Karolosa Papuljasa da urazumi političke partije i pozove ih na, kako je rekao,minimum tolerancije, političkog sluha i konsenzusa zarad ekonomskih interesa i budućnosti Grčke, nije imao preterano odjeka niti je smirio političke strasti i umanjio opasnost od prevremenih izbora. Na odvojenim susretima sa predsednikom Papuljasom, lider opozicione Sirize Aleksis Cipras ponovo je insistirao na određivanju datuma prevremenih izbora i opredeljivanju predsedničkog kandidata.
Premijer Antonis Samaras ga je odmah zatim optužio za otvorene pokušaje da destabilizuje stanje u zemlji i poručio da vanrednih izbora neće biti, te da će u martu parlament novog predsednika države izabrati regularnim putem.
Vlada na sve načine, posebno lobiranjem za oslobađanje od tutorstva međunarodnih kreditora, pokušava da relaksira stanje u zemlji, ublaži nezadovoljstvo naroda tvrdeći da već od početka iduće godine kada se završi program pomoći EU, Grčka može sama da ide dalje i bori se posledicama ekonomske krize. Na sastanku ministara finansija Evrogrupe u Briselu, Atina je načelno dobila podršku za svoj program izlasku iz takozvanog memoranduma sa međunarodnim poveriocima – Evropskom komisijom, Međunarodnim monetarnim fondom i Evropskom centralnom bankom – na osnovu koga je, u zamenu za 240 milijardi evra pomoći i kredita, prihvatila radikalne mere štednje i restrukturisanja.
„Atina ne namerava da nastavi sa programom kreditiranja iz EU posle 1. januara 2015. godine. Između Grčke i EU formiraće se novi oblik saradnje i računamo da će taj period trajati od šest meseci do godinu dana”, izjavio je ministar finansija Gikas Harduvelis i podvukao da zemlji predstoji još dug put dok otplati dugova, ali da se nada da će ubuduće odnosi biti građeni kroz konstruktivni, ravnopravni dijalog.
Harduvelis je istakao da je 2014. godina konsolidacije, da su primetni pozitivni rezultati, ali nije krio da, posle sastanka ministara finansija Evrogrupe, još nije jasno do kraja kako će odnosi sa poveriocima ubuduće izgledati, kako će Grčka sprovesti svoju nameru da se oslobodi od tutora i memoranduma, a da to, kako je naglasio, bude „častan i čist izlazak”.
Po mišljenju Brisela, čini se da ima mnogo razloga zbog kojih taj izlazak iz memoranduma ipak ne može da bude – „ni čist, ni jednostavan”. Atini je stavljeno do znanja da on u svakom slučaju mora biti u formi sporazuma sa EU, bez obzira na činjenicu što Atina želi „kreditnu liniju bez striktnih uslova”, pozivajući se na činjenicu da je već pokazala sposobnost da rešava ekonomsku krizu.
U Briselu su ministri finansija EU, kako je to izjavio predsednik Evrogrupe Jeroen Dijselblum, prihvatili ideju da, dok ne stane na noge, Grčka koristi nepotrošena sredstva iz Fonda za finansijsku stabilnost. Reč je o 11 milijardi evra koji su preostali iz programa rekapitalizacije grčkih banaka, koja bi mogu da budu iskorišćena. Međutim, ministri EU su jasno stavili do znanja da konačnu odluku o ovoj kreditnoj liniji mogu da donesu tek kada bude gotov izveštaj „trojke” poverilaca.
Poverioci žele garancije da će Grčka nastaviti sa kursom reformi i vraćanjem dugova. Utoliko pre što postoji realna bojazan da 11 milijardi evra neće biti dovoljni za „novi početak”.
Upravo zato grčki minister finansija poručuje sunarodnicima „da je učinjen napredak”, ali odbija da govori o detaljima dogovora koji će biti precizirani početkom decembra na samitu Evrogrupe.
Posredno, Brisel je upozorio i na promenljivu političku klimu koja može da utiče na razvoj situacije i ceo scenario laganog izlaska iz krize. Politička nesigurnost i konstantna opasnost od prevremenih izbora mogu direktno da ugroze plan koalicione vlade na putu oslobađanje od tutorstva poverilaca što je u ovom trenutku Samarasov glavni adut kojim želi da umanji nezadovoljstvo nacije, ali i odobrovolji poslanike kako bi glasali za novog predsednika Grčke.
Jasmina Pavlović-Stamenić
objavljeno: 12.11.2014.
Pogledaj vesti o: Grčka
