Izvor: Danas, 12.Nov.2015, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uspešno "pranje" biografije
Za razvoj Aleksandra Vučića kao političke figure 2011. godina je po mnogo čemu značajna.
Pokazalo se koje su tačke iz programa Srpske napredne stranke na koje građani dobro reaguju i stvorena je klima da ta stranka, predvođena Tomislavom Nikolićem, može da donese promene. Aleksandar Vučić, kao vešt operativac, znao je da opasnost od "stavljanja okvira" male stranke i dalje preti i da je zato pokazivanje snage jedna od ključnih stvari. Otuda je pribegao organizaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << mitinga na kojem je Toma seo na stiropor i, na krilima kampanje i samozaljubljenosti Borisa Tadića, nakon godinu i nešto dana postao predsednik države.
Aleksandar Vučić je u 2011. godini dodatno zacementirao poziciju drugog čoveka u svojoj stranci. Krenuo je ponovo ofanzivno i jasno isprofilisao kojem biračkom telu želi da se dopadne: pored bivših radikala, tu su i žrtve tranzicije, lumpenproletarijat i razočarani glasači DS-a. To su ključne ciljne grupe Aleksandra Vučića u ovom periodu. Nakon relativno uspešnog "pranja" biografije u prethodne dve godine, došlo je vreme za frontalni napad. Znajući da navedeni slojevi lako zamrze sve koji im nisu shvatljivi, niti razumljivi, u prvoj polovini 2011. godine, Vučić vešto kombinuje već opisane tehnike pozicije žrtve i napada na nepopularne, najpre kada govori o stiroporu, a potom uvodeći i dodatne elemente dramatizacije, napuštajući "Utisak nedelje", navodno zbog Tominog zdravstvenog stanja.
Polovinom 2011. godine, uticaj stranih stručnjaka za političke komunikacije počinje znatno snažnije da se vidi na javnim nastupima Aleksandra Vučića. On izgleda pristojnije i uglađenije, ali nastavlja da se obraća slojevima koji žele nadu i pravdu. Pritom, govori preciznije, konzistentnije i govori tačno ono što oni žele da čuju. Nepogrešivo. "Kupim prnje ako za šest meseci ne bude bolje", "Stop prodaji Telekoma", "Otvorićemo Kancelariju za brze odgovore", "Meni nije stalo do publiciteta, već da uradim nešto za narod". NJegova obraćanja počinju da budu potpuno uvezana u "Message Box" i da uvek deluju manje-više identično, prenoseći na kratak i jasan način jednostavnu poruku koju svako može da razume. Uprkos svemu što je činjeno, a činjeno je školski sve što je potrebno - ponavljanje poruke, pojačavanje poruke od strane drugih aktera, terenski rad naslonjen na poruke koje se plasiraju u medijima - te poruke nisu snažno odjekivale, bar ne u meri da mogu da garantuju dobar izborni rezultat, iako se Vučić sa saradnicima bacio na izgradnju mreže medija pod svojom kontrolom (Fokus radio, TV Svet plus, pre toga "Pravda"). Tako je bilo sve dok u drugoj polovini 2011. godine, verovatno uz obilatu pomoć stranih konsultanata, nije osmišljena nova mantra - borba protiv korupcije. Ova mantra postaje osnovna agenda Srpske napredne stranke, a u njenoj promociji posebno se ističe Aleksandar Vučić. Zahvaljujući doslednom ponavljanju, borba protiv korupcije postala je lajtmotiv svakog političkog obraćanja SNS-a i "srednje ime" te partije.
Zašto je borba protiv korupcije bila ključna mantra za uspeh Aleksandra Vučića? Razlog je jednostavan: najnižim slojevima društva i žrtvama tranzicije, koji su bili ključno biračko telo SNS-a za izbore 2012. godine, osećaj pravde važniji je od osećaja nade. "Oni ne očekuju hleb, ali očekuju pravdu i veruju da će im Nikolić i Vučić to doneti", reče mi jedan visokopozicionirani političar pred izbore 2012. godine. Kao vešt i pronicljiv, Vučić zna da je tim slojevima tuđa nesreća milija od sopstvene sreće. Od partijskog aktiviste i lajavca, on postaje borac protiv korupcije, čovek koji se bori za pravdu, za "malog" čoveka, koji je dostupan svakom biraču. Dakle, "jedan od nas, bolji od nas".
Nastavlja se
