Izvor: Politika, 21.Sep.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raspad „velike četvorke” počeo 2011.
Od tada je Đoković osvojio toliko najvećih titula koliko Federer, Nadal i Mari zajedno. – Ako je merilo za najboljeg u profesionalnoj eri broj godina na prvom mestu ATP liste, naš teniser bi to mogao da dostigne već za dve godine
Pričama o ljubavi i mržnji, posle njujorškog finala i desete grend slem titule Novaka Đokovića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nezasluženo su prikrivene mnoge sportske činjenice o realnoj težini njegovih sportskih podviga. Za 43 godine pretvaranja godišnjih rezultata u poene na ATP listi, niko pre njega nije prešao 16.000 poena, kao što niko tokom godine nije stvarao toliki jaz ka drugom mestu, ko god se na njemu smenjivao. Još u aprilu je srušio rekord razlikom većom od 5.000 poena, zatim je održavao, povećavao i doveo do sadašnjih 6.740. Ko sumnja da je ta razlika nerealna jer su uključeni poeni od jesenas, može da pogleda listu ovogodišnjih rezultata, na kojoj ona iznosi 5.415 poena i za očekivati je da se poveća do novembra.
Već posle Njujorka – a pre završnog grend slema to niko nije uspeo – Đoković je mogao da proslavlja četvrtu sezonu završenu na vrhu ATP liste. U tenisu se pre svega pamte četiri najveće titule, ali se zaboravlja da su do njih stizali i oni koji nisu bili ni blizu najboljih u svojim generacijama: Gaston Gaudio, Petr Korda, Albert Kosta, Andres Gomez, Tomas Johanson, Brajan Tičer, Mark Edmondson... Zbir godišnjih poena oličava konstantost koja i čini favorite opasnim i izuzetnim.
Ako se najbolji u profesionalnoj eri rangiraju po tom merilu, na vrhu je Pit Sampras, a Đoković već za dve godine može da dostigne njegovih 6 godina vladavine, preskačući usput po 5 Rodžera Federera i Džimija Konorsa. I Đokovićev povratak na prvo mesto je retka pojava, to su uspevali još samo Lendl, Federer i Nadal.
Drugi ugao gledanja na Đokovićeve rezultate – sužavajući vidik na vreme od 2011, kada se naglo probio – još više pogađa njegove glavne rivale. Tačno je da „velika četvorka” apsolutno dominira na najvećim predstavama od 2004, kao i da su do 2010. za to bili zaslužni Federer i Nadal, ali od 2011. jedan član kvarteta radi za ostalu trojicu! Đoković je od tada osvojio devet grend slem titula, više nego Nadal (5), Mari (2) i Federer (1) zajedno. Uzgred, 2015. je bila prva, posle 13 godina, u kojoj ostala trojica nisu stigla ni do jednog od četiri najvrednija pehara.
I kada se uzmu u obzir masters turniri, olimpijski i završni godišnji zajedno, dakle najveći i najznačajniji, srpski teniser je sa 31 trofejom radio za trojicu: Nadal 14, Federer 9, Mari 8. Kao uzgredni efekat ove statistike, izdvaja se još jedan motiv Đokovića, koji će ga gurati i kroz 2016. U Riju će imati sjajnu priliku da ulaskom među olimpijske pobednike popuni i tu prazninu, pored onih sa Rolan Garosa i iz Sinsinatija.
Vraćajući se na 2015, otvara se pitanje da li je konkurs za najboljeg sportistu sveta odavno zaključen? Ako je Đoković to bio 2014, sa samo jednom grend slem titulom, mogu li manje da se vrednuju ovogodišnje tri i dosad nezabeležena dominacija? Da li divljenje prema onom što je Jusein Bolt učinio za ukupno par minuta trka na Svetskom prvenstvu može da zaseni godinu potpune nadmoći, u zlatnoj eri tenisa?
------------------------------------------------------------------------------
„Velika četvorka” 2011-15.
Grend slem titule: Đoković 9, Nadal 5, Mari 2, Federer 1
Masters 1000 titule: Đoković 19, Nadal 9, Federer 7, Mari 5
Završni masters: Đoković 3, Federer 1, Nadal 0, Mari 0
Olimpijski turnir 2012: Mari 1
Ukupno: Đoković 31, Nadal 14, Federer 9, Mari 8
Đoković protiv ostalih: Nadal 14:7, Federer 14:8, Mari 15:6, ukupno: 43:21 (18:3 u poslednjim mečevima).
------------------------------------------------------------------------------
Broj godina na vrhu ATP liste (od 1973.)
6: Pit Sampras (1993-98)
5: Džimi Konors (1974-78)
5: Rodžer Federer (2004-07, 2009)
4: Džon Mekinro (1981-84)
4: Ivan Lendl (1985-87, 1989)
4: Novak Đoković (2011-12, 2014-15)
3: Rafael Nadal (2008, 2010, 2013)
2: Bjer Borg (1979-80)
2: Stefan Edberg (1990-91)
2: Lejton Hjuti (2001-02)
1: Ilija Nastase (1973)
1: Mats Vilander (1988)
1. Džim Kurijer (1992)
1: Andre Agasi (1999)
1: Gustavo Kirten (2000)
1: Endi Rodik (2003)
