Izvor: Politika, 13.Dec.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kruna ukrašena tuđim rekordima
Ono što su Federer, Nadal i Marej učinili za tenisku istoriju u 2012, najlepše odslikava šampionske domete Novaka Đokovića
Ma kolike bile navijačke i takmičarske strasti, protivnik je svetinja u sportu. Ako ni zbog čega drugog, onda kao mera svakog uspeha, jer se pobeda vaga veličinom poraženog. Na kraju teniske 2012. godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Novak Đoković je drugi put uzastopno najbolji na svetu i po poenima i po glasovima Međunarodne teniske federacije (ITF). Ovo drugo deluje manje važno, ali ne treba da se zaboravi da se titula svetskog šampiona ITF ne meri poenima.
U ženskoj konkurenciji, na primer, kruna ITF nije dodeljena vodećoj na VTA listi Viktoriji Azarenko, već trećeplasiranoj Sereni Vilijams, koja i jeste ostavila najjači šampionski utisak. Sa 31 godinom, Amerikanka je ove godine bila istinska zvezda, posebno u najlepšem meču godine, finalu grend-slem turnira u Njujorku, kada je osam godina mlađa Beloruskinja pružala sve od sebe i – nije uspela.
Kada se porede dve briljantne Đokovićeve godine, u 2011. kao da je igrao sam, rušeći na prepad sve oko sebe. Bila je to godina njegovih rekorda, od najdužeg niza pobeda do najviše osvojenih masters turnira i ostalih ATP pehara. Drugi teniseri stajali su u senci.
Ove godine, međutim, uspesi najboljeg na svetu mere se drugačijim veličinama protivnika. Od početka sezone, posle dugog opravka od povreda, dizale su se na sve strane visoke prepreke, na terenu i oko njega. Osvestili su rivali, prilagođavali novom šampionu, vadili razne adute da mu se suprotstave i na tom putu stizali do granica svojih mogućnosti, pa i preko njih.
U naporima čija je glavna meta bio upravo Novak Đoković, njegovi protivnici srušili su neke izuzetne rekorde i ostvarili dostignuća čekana decenijama. Rafael Nadal, do kraja sezone gotovo zaboravljen, postavio je u prolećnom delu dva izuzetna apsolutna rekorda. Najpre je, u Monte Karlu, prvi u istoriji, slavio osmi put uzastopce na jednom masters turniru, prekinuvši seriju od sedam uzastopnih poraza od Đokovića u prethodnim finalima. Zatim je Španac povezao titule u Barseloni i Rimu, a onda izbrisao slavnog Bjerna Borga iz anala, sedmom pobedom na Rolan Garosu. Bio je to još jedan veliki finalni duel sa Đokovićem, koji se borio da prvi posle Roda Lejvera poveže sve četiri grend-slem titule.
Najbolji teniser svih vremena Rodžer Federer, učinio je ono što su mnogi smatrali nemogućim. Dve i po godine posle 16. grend-slem titule, digao je svoj apsolutni rekord na 17, sedmim peharom na Vimbldonu, što su pre njega uspeli samo Vilijam Renšo i Pit Sampras. Istog dana, ispisao je Samprasa iz knjige rekorda za najveći broj nedelja na vrhu svetske liste. Godinama ga je mučila ta 286. nedelja koja mu je nedostajala, a onda je prešao broj 300 i postavio novu crtu na 302.
Pored dvojice nespornih velikana, koji su zajedno ove godine postavili novi rekord sa po 21 osvojenim masters turnirom, u 2012. je pred Đokovićem izrastao još jedan osvajač grend-slem titula, još jedan pisac teniske istorije, barem u svojoj zemlji. Endi Marej je postao prvi Britanac olimpijski pobednik za 104 godine, prvi finalista Vimbldona od 1938, a prvi sa grend-slem titulom (Njujork) od 1936. Suze Mareja i Federera na Vimbldonu, sa različitim razlozima, dugo će se pamtiti.
Takvi su bili rezultati i rekordi samo nekih od rivala – tih dragih neprijatelja – čija slava daje poseban sjaj kruni Novaka Đokovića, kako prošle, tako i ove godine.
M. Kovačević
objavljeno: 14.12.2012.
Pogledaj vesti o: Rafael Nadal
