Izvor: Studio B, 07.Jul.2011, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PKB šansa za razvoj Beograda
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas posetio je farmu muznih krava i prisustvovao žetvi na imanju PKB korporacije a.d.
Obilasku kombinata, u kome je početkom godine sprovedena vlasnička transformacija kojom je grad Beograd postao vlasnik više od 99 odsto kapitala, prisustvovali su i pomoćnik gradonačelnika Živorad Anđelković, član Gradskog veća Miroslav Čučković, predsednik opštine Palilula Danilo Bašić i generalni direktor PKB-a Rajko Mandić.
Gradonačelnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << je istakao da je razvoj PKB-a „najvažnija stvar za grad Beograd i Srbiju" i dodao da je šansa razvoja upravo poljoprivreda.
- PKB je trebalo da bude privatizovan za malo novca ali je sačuvan, dobio je profesionalan i depolitizovan menadžment. Siguran sam da će ta ekipa ljudi, sa upravnim odborom i zaposlenima, uspeti da napravi ono što od njih očekujemo. Očekivanja su da za nekoliko godina PKB bude novi beogradski „Fijat". PKB ima skoro 30.000 hektara zemljišta koje se nalazi neposredno pored Beograda, 9.000 krava, ogromne površine pod pšenicom, gde očekujemo rekordne prihode ove godine. Razvijaćemo i druge kulture koje će nam donositi novac, a ulazimo i u restrukturiranje i organizaciju firme. Mislim da je to garancija da ćemo stvarno dobiti još jedan „Fijat", ovoga puta na obodu Beograda - rekao je Đilas.
Kako je naveo gradonačelnik, u posednjih devet meseci od kada je grad preuzeo PKB dosta je urađeno, a sadašnje rukovodstvo korporacije ima veliku pomoć grada. Đilas je najavio da će ta korporacija do sledeće godine imati vrlo jasan napredak u svim oblastima.
- Mislim da će farma u PKB-u biti evropska pre nego što će Srbija biti u Uvropskoj uniji. Naša ideja je vrlo jasna, imamo menadžment, imamo ljude iz Gradske uprave koji su u to uključeni, postavićemo firmu na zdrave noge, a tada ćemo tražiti i strateške partnere koji su spremni da zajedno sa nama ulože u razvoj. Mi ćemo do sledeće godine imati već vrlo jasan napredak u svim tim oblastima. Za 12 meseci nećemo uspeti da dovedemo u dobro stanje nešto u šta desetinama godina nije ulagano, ali za nekoliko godina hoćemo - naglasio je Đilas.
Generalni direktor PKB korporacije Rajko Mandić kazao je da će ta korporacija uz podršku grada i znanja zaposlenih sledeće godine „slaviti pobedu". On je dodao da je žetva odlično krenula, da su za sada rekordni prinosi i da se očekuje uspešna godina.
Imanje PKB-a koje je danas posetio gradonačelnik Beograda ima 64 hektara, a očekivani prinos je, kako navodi Mandić, sedam tona po hektaru.
U maju 2010. potpisan je ugovor o prenosu osnivačkih prava, čime je zvanično Poljoprivredna korporacija a.d. „Beograd" prešla iz nadležnosti republike u nadležnost grada Beograda. U PKB korporaciji početkom 2011. godine sprovedena je vlasnička transformacija tako što je grad Beograd postao vlasnik više od 99 odsto kapitala preduzeća. Shodno vlasničkoj strukturi, u PKB-u su konstituisani novi organi upravljanja i postavljen je novi profesionalni menadžment. Radni staž zaposlenima je povezan zaključno sa 31. decembrom 2010. godine.
U perspektivi je izrada nove farme sa 2.500 grla u otvorenom sistemu sa centralnim izlučenjem, gde bi godišnji prihod iznosio oko 755.000.000 dinara. Setva 2010/2011. godine obavljena je na oko 20.700 hektara. Završena je žetva ječma na 1.260 hektara sa prinosom od 6,9 tona to hektaru, što je rekordan prinos u zadnjih deset godina. Završena je i žetva uljane repice na 650 hektara sa prinosom od 3,6 tona po hektaru.
PKB korporacija je najveća farma u Evropi sa 9.000 krava. Proizvodnja mleka u prvih šest meseci 2011. godine veća je za 2,5 procenta nego u istom periodu prošle godine.
PKB korporacija je najveće poljoprivredno preduzeće u Srbiji, koje ima 2.467 zaposlenih. Osnovne kapacitete PKB korporacije čini: 22.000 hektara obradivih površina, u stočarstvu ukupno 27.000 grla, pogoni za smeštaj i doradu žitarica, pogoni za proizvodnju vode, pogon za proizvodnju industrijske pare za potrebe prehrambene industrije u industrijskoj zoni PKB-a, poljoprivredna mehanizacija i transportna sredstva.
U plastenicima koji se prostiru na dva hektara godišnje se proizvede 60,5 tona paradajza, 16,5 tona krastavaca, 20 tona paprike šilje i oko devet tona babure, oko 90.000 komada ljute papričice i oko 134.000 komada zelene salate. Na otvorenim površinama proizvede se preko 100 tona povrća: kupusa, karfiola, brokolija, crnog luka, krompira, šargarepa i korena celera.
