Izvor: B92, 09.Mar.2011, 13:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je greh biti na Facebooku?
Da li sveštenik nosi mantiju i kod kuće, kakav je stav crkve po pitanju tetoviranja svetaca, neka su od pitanja koje vernici postavljaju sveštenicima na pravoslavnim forumima.
Šta muči današnje vernike? Jedan od mogućih pristupa u potrazi za odgovorom na ovo pitanje može biti i: pogledati koja pitanja vernici postavljaju po pravoslavnim forumima.
Ti forumi imaju rubrike u kojima je moguće uputiti pitanje svešteniku, zatražiti savet, tumačenje ili čuti šta >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Crkva misli o nekim savremenim pojavama, sitnicama i „krupnicama” sa kojima se susrećemo u svakodnevnom životu. Da li je greh biti član Facebooka? Treba li dozvoliti deci da čitaju „Harija Potera”? Može li homoseksualac biti kum na crkvenom venčanju? Da li je dozvoljeno pušiti u vreme posta? Šta crkva misli o Najdanovim krugovima? Dopušta li Crkva da devojka bude neudata ili ona mora biti supruga i majka ili monahinja? Kakav je stav crkve ako vernik poželi da istetovira sveca na svom telu?
U duhu veoma prisutne priče o rodnoj ravnopravnosti postavlja se pitanje zašto žena ne može da slavi slavu, a u vreme velikih iskušenja – dilema koja je granica Božjeg praštanja za grehe koje stalno ponavljamo. Koliko god ova pitanja slikovito prikazuju vreme i društvo u kojem živimo, ništa manje interesantne dileme i nedoumice u vezi sa pitanjima vere i ništa manje slikovito pokazuju odnos vernika prema crkvi. Radoznali žele da saznaju više o njenim unutrašnjim pravilima (Da li sveštenik nosi mantiju i kod kuće?), a tu su i oni koji traže odgovore na „večna pitanja” (Zašto čovek mora da greši?), traže se i stavovi po pitanju pripadnika drugih crkava (hoće li pripadnici drugih monoteističkih religija biti spaseni), ali i Biblije (da li je greh ako neko ide u crkvu, a ne želi da čita Bibliju). Nema „najtežih” pitanja, najteže je davanje primerenog i zadovoljavajućeg odgovora, kaže jerej Ivan Cvetković, urednik i osnivač foruma „Žive reči utehe”, za koji ističe da je najveći pravoslavni forum na Balkanu.
– Pozadina i priroda bezbrojnih pitanja se lako daju uočiti i mogli bi, grubo rečeno, da se svrstaju u nekoliko stavki. To su: duhovna potraga, odnosno želja za davanjem smisla pitanju ličnog i opšteljudskog postojanja, glad i žeđ savremenog čoveka za Bogom, za smislom koji ne izvire iz sfere empirijskog. Prisutan je i problem (bes)smisla postojanja zla, duhovna i psihološka konfuzija izazvana stavljanjem preteranog akcenta na čisto socijalno-materijalnu sferu života, kao i potreba onih koji su verujući, ali nedovoljno upoznati sa ustrojstvom crkvenog života, za definisanjem i pojašnjenjem značaja i određenih osobenosti crkveno-liturgijskog načina života... Sve to dovoljno rečito svedoči koliko je savremeni čovek, i pored svih postojećih otkrića i dostignuća, duhovno osiromašen, raslabljen i umoran – ističe otac Ivan.
Njemu su, kaže, posebno zanimljive teme koje se tiču razgovora sa nepravoslavnima i ateistima, ali i teme koje govore o teološkim problemima. Najčešće je čuo pitanje u vezi sa „liturgijskom reformom” i traženje objašnjenja kakav je to proces, da li sa sobom nosi crtu dobrog ili lošeg, šta predstavlja u životu crkve... Vernici traže i savete lične prirode, žele da čuju mišljenje sveštenika kako da pomognu detetu koje je popustilo u školi ili kćerki koja je bezvoljna, ali i šta da rade kada se zaljube u mladića koji njih ne voli.
– Pitanja su uvek lične prirode, a problemi koje imamo su isti ili slični kod svakog od nas, jer prosto delimo jedan život, iste ili slične nedoumice i nosimo, na ovaj ili onaj način, sličnu životnu težinu sveukupnih problema koji nas okružuju. Sveštenik je dužan da bude i psiholog. On mora biti psihološki edukovan i verziran, kroz svoje obrazovanje, životni podvig preobražaja samoga sebe uz Božiju pomoć, kroz iskustvo i delatnu ljubav prema ljudima. U suprotnom je njegov pastirski rad totalno obesmišljen i praktično jalov. Reč psiha, uopšteno rečeno, znači duša, a ona je jedan od najvažnijih pojmova u hrišćanstvu – ističe otac Ivan.
Forum „Žive reči utehe” ima oko 3.300 korisnika, postoji u okviru sajta pouke.org, osnovanog 24. maja 2009. godine, pod duhovnim je rukovođenjem episkopa šumadijskog Jovana i ima, dakle, blagoslov srpske crkve za svoj rad. U uredničkom timu osim sveštenika ima i profesora, istoričara, prevodilaca. Hiljade korisnika ovog foruma, koje otac Ivan opisuje kao „veoma aktivne”, svedoče da ni crkvu nikako nije zaobišla „internet revolucija”.
– Nepotpunost ovog virtuelnog vida komunikacije među vernicima, po mišljenju mnogih, leži u nemogućnosti punog ostvarivanja živog odnosa među vernima. On, s druge strane, predstavlja pretpostavku, a često i osnov, realizacije novih i konkretnih odnosa među ljudima koji bi se, najverovatnije, teško upoznali i ostvarili živi kontakt da nema Interneta, tako da ono što bi neko imenovao kao manu, može biti veoma lako, na osnovu prethodno rečenog, preobraženo u pozitivnu crtu ovog vida savremenog međuljudskog saobraćaja – kaže otac Ivan.
Sa internetom su došle nove mogućnosti za misiju crkve, pa je otac Ivan najavio osnivanje „pravoslavnog Facebooka”, odnosno društvene mreže koja bi povezala vernike i ljudi iz crkve, ali po tom pitanju je za sada tajanstven, pa otkriva tek da na tome radi mnogo ljudi i da se nada da će uskoro doći vreme za realizaciju ove ideje.
Autor: Jelena Čalija, Izvor: Politika
