Izvor: Blic, 16.Sep.2015, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVAKOVA TEMA Nedostaje 2.500 vrtića! Kako da ih podignemo?
Svako dete ima pravo na dobar početak u životu. Ali podaci Unicefa za Srbiju nisu ohrabrujući, jer jedva polovina dece u Srbiji pohađa predškolske ustanove. Poređenja radi, u zemljama EU taj procenat je čak 87.
Sam podatak da Srbiji nedostaje 2.500 vrtića zvuči obeshrabrujuće. Odakle siromašnoj Srbiji novca za 2.500 vrtića?! I kako pomoći onima kojima je najpotrebnije: deci i porodicama iz društveno osetljivih grupa, siromašnijim porodicama ili onima koji žive >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na selu?
U Fondaciji „Novak Đoković“ kažu da se sve to može prevazići.
- Ne znači da treba da gradimo još 2.500 vrtića. U nekim mestima imate samo petoro ili desetoro dece predškolskog uzrasta. Dovoljno je da se u dogovoru sa opštinom neki postojeći prostor opremi i adaptira kako bi i deca iz manjih mesta imala jednaku šansu da se druže, uče i imaju srećno detinjstvo kao i njihovi vršnjaci u gradovima. Kroz projekat Fondacije nazvan “Školice života” našli smo dobar model za rešenje ovog problema - kaže za “Blic” Maja Jovanović iz Fondacije „Novak Đoković“.
Od 2011. godine, uz podršku EU, Unicefa i Fondacije „Novak Đoković“, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, završeno je nekoliko projekata za povećanje broja dece od tri do pet i po godina, koja su obuhvaćena predškolskim vaspitanjem po Strategiji obrazovanja u Srbiji, odnosno podršci predškolskom vaspitanju kroz razvijanje kapaciteta i nalaženje načina da predškolsko vaspitanje bude dostupno svima.
Nije sve u novcu, ali trebaće i novca. U rani razvoj dece uskoro bi moglo da bude uloženo oko 50 miliona evra koje bi Svetska banka dala na kredit Srbiji. Tačna suma znaće se tek posle pregovora sa Vladom.
Timoti Džonson, vođa projekata Svetske banke, kaže za “Blic” da je važno da se izgrade novi vrtići, ali da se i neke škole mogu pretvoriti u vrtiće, naročito ako se broj đaka smanjuje.
- Jednako su važna i pitanja kvaliteta obrazovnog programa, obuke i profesionalnog razvoja učitelja, propisa ili kontrole kvaliteta obrazovanja. Vlada Srbije će odlučiti šta će sve projekat obuhvatiti, a finansiraće ga Svetska banka i ponudiće savet kako se ta sredstva mogu najbolje iskoristiti - kaže Džonson.
Kad bi i bilo mesta za svu decu u vrtićima, oko 50 odsto roditelja dece stare od tri do pet godina smatra da nema potrebe da šalju dete u predškolsko ako imaju nekoga kod kuće da vodi računa o njemu.
- Zanemaruje se značaj vršnjačkog učenja, svega onoga čime deca mogu da ovladaju kada su u kontaktu sa drugima. Obrazovanje ne počinje upisom deteta u školu – kaže za “Blic” Olga Lakićević, stručnjak za obrazovanje iz Centra za interaktivnu pedagogiju.
Brojni su dokazi da deca koja su pohađala programe ranog učenja i razvoja bolje uče u školi. Manja je verovatnoća da će kasnije ponavljati razrede ili napustiti školu.
- Deca koja su pohađala predškolsko su boljeg zdravlja, što utiče na kvalitet života, ali i štedi novac države namenjen zdravstvenoj zaštiti. Utiče i na smanjenje nezaposlenosti, porast zarada, smanjenje izdataka za socijalnu pomoć i na više poreske prihode - kaže za “Blic” Tanja Ranković, rukovodilac Odseka za obrazovanje u Unicefu.
Takođe, ta deca ređe imaju problema u ponašanju i manja je šansa da dođu u sukob sa zakonom. Da bi se ostvario pun učinak, predškolsko obrazovanje mora da bude pristupačno deci iz svih društvenih grupa i u svim delovima Srbije.
Seoskoj školi u Kadinoj Luci, jednom od 15 izdvojenih odeljenja OŠ “Sava Kerković“ iz Ljiga, projektom “Školice života” udahnut je novi život.
- Od male neprimetne seoske učionice i travnatog dvorišta prerasla je u edukativni centar, mesto okupljanja dece svih uzrasta, i to ne samo u vreme nastave. Privukla je i decu koja ne bi bila vidljiva do obaveznog predškolskog programa. Roditelji koji su učestvovali u realizaciji projekta sad osećaju školu kao svoju i aktivno se uključuju u svakodnevne aktivnosti, sada i sami kreirajući nove sadržaje i infrastrukturu. Time projekat čine održivim i živim - kaže učiteljica Marijana Obradović.
Projektom je uspostavljena izuzetne saradnja između škole i vrtića, odnosno učiteljice i vaspitačice.
- Raznovrsnost materijala kojim škola sada raspolaže čini da učenje bude igra, a igra učenje! Stečeno znanje je funkcionalno i trajno. Realizacija “Školice života” započela je upravo renoviranjem ove škole, što čini sve njene učenike, roditelje i nastavnike ponosnim i odgovornim pred onim što su dobili - kaže učiteljica Obradović.
Novak kaže: Postoje svi dokazi da je ulaganje u rani razvoj najisplativija investicija države za budućnost. Srbija nije ni velika ni bogata zemlja. Ali baš zbog toga treba da ulaže u svoje najvrednije potencijale - u ljude. Talenti se razvijaju odmalena. Zato treba požuriti. Neprihvatljivo je da u rane predškolske programe nije uključeno čak polovina dece u zemlji. Da bismo ih uključili, nije potrebno da izgradimo vrtiće. Svaka opština ima barem jednu prostoriju koju možemo urediti i nameniti predškolskom programu. I zato meni i timu moje fondacije brojka 2.500 ne zvuči nedostižno.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
