Izvor: B92, 01.Maj.2014, 01:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija od velikog proširenja EU
Prag/Varšava/Bratislava/Brisel -- EU obeležava 10 godina proširenja na 10 zemalja na istoku i jugu Evrope, najvećeg u istoriji Unije po broju zemalja, stanovnika i teritoriji.
Ulaskom Mađarske, Slovenije, Češke, Slovačke, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Malte i Kipra 1. maja 2004. godine broj stanovnika EU se povećao za 75 miliona na više od 450 miliona, broj zvaničnih jezika u EU sa 11 na 20, dok se teritorija povećala za 738.000 kvadratnih kilometara na 3,9 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << miliona kvadratnih kilometara.
EU se tada proširila pre svega na istok ulaskom tri bivše sovjetske republike Estonije, Letonije i Litvanije, četiri bivše članice Varšavskog pakta Poljske, Češke, Mađarske i Slovačke, bivše jugoslovenske republike Slovenija i dva sredozemna ostrva Kipra i Malte.
To proširenje EU je simbolično predstavljalo i ujedinjenje Evrope nakon podela tokom perioda Hladnog rata a proces je pokrenut posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine.
Od 1987. do 1996. godine 13 zemalja je podnelo zahtev za članstvo u EU, uključujući Bugarsku, Rumuniju i Tursku, a na samitu EU u decembru 1997. zvanično je pokrenut proces pristupanja uz naznaku da će zemlje napredovati svaka svojim tempom prema stepenu spremnosti.
Da bi se pripremile za članstvo, zemlje iz centralne i istočne Evrope su potpisale takozvani evropski sporazuma, a Turska, Kipar i Malta sporazum o pridruživanju.
Pregovori o prisutpanju su počeli 31. marta 1998. sa šest zemalja koje su bile najspremnije - Kiprom, Estonijom, Madjarskom, Poljskom i Češkom, a sa ostalim zemaljama - Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Rumunijom i Slovačkom, osim sa Turskom, 15. februara 2000. godine.
U decembru 2002. lideri EU su zaključili da 10 od 13 zemalja kandidata, odnosno sve osim Bugarske, Rumunije i Turske, ispunjava uslove za pristupanje EU.
Budućih 10 članica je 16. aprila 2003. godine u Atini potpisalo Ugovor o pristupanju a zatim 1. maja 2004. godine pristupilo Uniji nakon ratifikacije ugovora.
Te zemlje su morale da ispune ekonomske i političke uslove za članstvo poznate kao Kriterijumi iz Kopenhagena, odnosno da budu stabilne demokratije sa funkcionalnom tržisnom ekonomijom, u kojima će se poštovati ljudska prava, biti uspostavljena vladavina prava i štititi manjine.
Pokretačka snaga iz petog proširenja je bila želja da se osiguraju mir, stabilnost i prosperitet u Evropi, ali je to podrazumevalo i troškove.
Zbog toga EU je uspostavila više finansijskih instrumenata da bi pomogla tadašnjim kandidatima, poput programa Far (Phare) - glavnog finansijskog instrumenta za centralnu i istočnu Evropu u strategiji proširenja, programa Ipsa namenjenog infrastrukturnim projektima i Sapard za uskladjivanje u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.
Od 2000. do 2003. Evropska komisija izdvojila je 13,2 milijardi evra pretpristupne pomoć, navodi se na zvaničnom sajtu EU.
Za novim članice je u periodu 2004-2006. izdvojeno još oko 40 milijardi evra, uglavnom za poljoprivredne subvencije, pomoć regionalnom razvoju i infrastrukturi, za nuklearnu bezbednost, državnu upravu i kontrolu granice.
Poljaci slave uz šampanjac
Poljsko selo se do ulaska u EU masovno odazivalo pozivima populističke Samodobrane na čelu sa njenim liderom Andžejom Leperom da blokira puteve traktorima i podiže barikade od prosutih poljoprivrednih prozivoda. Ali, ne samo da ih nije ugušila konkurencija bogato dotiranih farmera iz stare Evrope, već je poljoprivredna proizvodnja povećana u Poljskoj za 50 odsto a danas poljski agrar i prehrambena industrija izvoze 5,5 više nego 2003. godine.
Dok je poljski poljoprivredni i prehrambeni izvoz u EU 2003. godine vredeo oko tri milijarde evra, prošle godine dostigao je vrednost od preko 16 milijardi evra.
Poljaci 1. maja mogu s pravom da nazdrave šampanjcem zato što sto su umeli da iskoriste tu deceniju, izjavio je uoči 10. godišnjice članstva Poljske u Evropskoj uniji njen premijer Donald Tusk.
Da je decenija u EU za Poljsku predstavljala istinski civilizacijski skok vidi se i golim okom.
Poljaci tokom praznika mogu da se još jednom uvere kada im vrata otvori odabranih 1.500 projekata realizovanih sredstvima iz zajedničke evropske kase čiji je Poljska najveći korisnik.
"Tokom tih 10 godina smanjivala se grupa ljudi koji nisu zadovoljni članstvom u EU, nije rasla. Nije slučajno što je procenat Poljaka zadovoljnih članstvom veći nego igde u Evropi i iznosi 89 odsto",rekao je Tusk.
Glavne strahove, da će članstvo u EU nametnuti istopolne brakove, omogućiti ženama da same odlučuju o abortusima, legalizovati eutanaziju, da će stradati selo, bankrotirati preduzeća, zemlju preplaviti osam miliona nezaposlenih, demantovao je jednostavno sam život i poljski evroskeptik polako postaje vrsta u izumiranju.
"To što su birači počistili evroskeptičnu Samoodbranu i Ligu poljskih porodica iz parlamenta 2007. godine nije kazna za izneverene ideale. Budući da se nisu ostvarili strahovi društva od evrointegracije, postojanje insitutucionalnog otelotvorenja tih bojazni u vidu evroskeptičnih partija izgubilo je svaki smisao", ocenio je Kšištof Zuba, autor knjige "Poljski evroskepticizam i evrorealizam".
U Poljskoj se ne vodi rasprava i ne osvajaju politički poeni oko toga da li je od pristupanja EU bilo koristi, već da li su vlade mogle da izvuku od Brisela više i iskoriste blagodeti bolje, kao i o tome da li su pomogle baš prave projekte.
Nakon decenije iskustva sa uspešnim korišćenjem evrofondova u Poljskoj se sada, pred godišnjicu, prvi put pominje i mračna strana fondova, kako upozoravaju analitičari, jedno kolosalno rasipanje i na besmislene projekte, kao i zaduživanje lokalnih samouprava do nepodnošljivih granica, kako bi mogle da sufinansiraju baš sve što im evropski novac nudi.
Premijer Donald Tusk odlučio je zato da uoči godišnjice opoziciji a i običnim Poljacima odgovori brojkama i statistikama, na 252 stranice izveštaja "Poljskih 10 godina u EU".
U prvom, kraćem delu izveštaj odgovara na sumnje u politički smisao članstva u Uniji. I tokom svetske ekonomske krize, kada je Poljska u EU bila jedina oaza privrednog rasta od 1,8 odsto u moru recesije i tokom dužnicke krize evrozone, premijer Tusk i predsednik Bronjislav Komorovski podsećali su često da se danas zanemaruje ono nemerljivo dragoceno dostignuće Unije - mir na prostoru njenih članica i rešavanje potencijalnih sukoba dijalogom.
U drugom delu izveštaja nazvanom "Privredna dimenzija članstva Poljske u EU - Kako je Evropa menjala Poljsku" sabrane su vrlo konkretno, statistikama i brojkama i blagodeti i negativne pojave da bi završni račun izašao u plus.
"Mi smo lideri privrednog rasta. Od našeg ulaska u EU BDP je porastao ukupno za 49 odsto, od toga za 20 odsto u godinama krize. Tokom 2013. godine izvezli smo tri puta više robe nego pre ulaska u Uniju. Deficit u trgovinskoj razmeni sa EU u visini od 3,5 milijarde evra iz 2003. godine promenio se 2013. godine u suficit od 25 milijardi evra", citirao je šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski podatke iz izveštaja.
Neto priliv sredstava iz EU preko trgovinske razmene, investicija i dotacija je tokom 10 godina dostigao vrednost od 336,3 milijarde evra. To je suma koja se bliži prošlogodišnjem BDP-u zemlje.
Kapital koji se tokom članstva u Uniji slio u Poljsku toliki je da bi Poljaci svake sedmice mogli da kupuju četiri najmodernija aviona "drimlajner" ili svakog dana da otvore 12 novih modernih škola ili puste u saobraćaj 10 km novih autoputeva, preračunao je ekonomski portal Puls biznesu.
Zahvaljujući svoti od 94,2 milijarde evra koju je Poljska tokom te decenije dobila iz budžeta EU realizovano je 160.000 projekata. Poljske gradove povezalo je 673 kilometara novih autoputeva i 808 km modernizovanih puteva a kanalizaciona mreža proširila se za 36.000 km novih cevi.
Klasični evroskeptik koji osporava bilo kakve koristi od EU i tvrdi da bi bilo bolje van nje, kakav se lako susreće u Pragu, u Poljskoj je tako vrsta u izumiranju. Manifestuje se pre svega u osporavanju potrebe dublje integracije Unije, kritici nedovoljno odlučnog kursa prema Rusiji i navodne nesposobnosti vlade da efikasnije iskoristi evrofondove.
Česi priznaju da su se Slovaci bolje snašli
Slike aneksije Krima i dogadjaja na istoku Ukrajine poremetile su Česima i Slovacima svođenje računa kako je ko iskoristio šanse decenije članstva u EU: ekonomski i politički potpuno, kao što su uvereni Slovaci ili tek upola u šta su ubedjeni skeptični Česi.
Pred 10. godišnjicu ulaska u EU u Pragu i Bratislavi vaga se nešto drugo, a ne milijarde evra iz evropskih fondova i izgubljen ili proširen suverenitet.
Statistike su neumoljive. Nekada provincijalna Bratislava sada je peti najbogatiji region u EU i prestigla je sa 186 odsto proseka EU i susedni Beč.
"Slovačka sustiže prosek EU brže od Češke. U nekim pokazateljima kao što je produktivnost rada je bolja od Češke. To je pre svega plod uspešnih slovačkih reformi proteklih godina a pomaže i pozitivan efekt evra", ocenjuje američki ekonomista češkog porekla Jan Švejnar.
Česi i Slovaci stavljaju ovih dana na tas bezbednost i za sada, bar dok traje kriza u Ukrajini prevagnuo je tas sa evroskepticizmom.
"Zamislite situaciju u beloruskom Minsku, ukrajinskom Donjecku ili Gruziji i drugim zemljama koje bi da uđu u EU ali im ne polazi za rukom. Čekalo bi nas nešto slično sa čime su suočeni ljudi u Ukrajini. Možda ne bi bilo tako tužno kao život ljudi u Belorusiji, ali bilo bi slično", obratio je uoči godišnjice pažnju na taj aspekt everointegracije bivši slovački premijer koji je Slovačku uveo u EU, Mikulaš Džurinda.
Da kao mala zemlja, izvozno orijentisana Češka u stvari i nije imala neki izbor do da krene u EU priznao je uoči godišnjice i dugogodišnji najglasniji evroskeptik medju šefovima država i vlada Unije, bivši predsednik Češke, Vaclav Klaus.
"Ako bi naši najbliži partneri, politički i geografski bili u Uniji a mi ne, morali bi da se povežemo ekonomski sa istokom. Slovačka bi morala da nađe zamenu za izvozna tržišta koja su sada sa 85 odsto evropska i direktna strana ulaganja koja su trenutno 90 odsto evropska", kaže analitičarka Zuzana Gabrižova.
Bauk sovjetske okupacije Čehoslovačke 1968. godine i "bratska pomoć" u gušenju pokušaja reformi da socijalizam poprimi ljudski lik, čini i Ccehe i Slovake posebno osetljivim na trenutne poteze Moskve, iako vlade obe zemlje nastoje da ne pokidaju pre svega ekonomske veze.
Deceniji punopravnog članstva Češke i Slovačke u EU utisnula je pečat pozicija obe zemlje iz pristupnih pregovora. Tranzicionog odlikaša kome sve ide lako i ne mora da se trudi u slučaju Češke i magareće klupe i medjunarodne izolacije u kojoj se obrela Slovačka do 1998. godine u vreme vlada premijera Vladimira Mečijara.
Slovačku dekadu u EU kao uspešnu priču s pravom je nazvao juče u Bratislavi šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i podsetio da je Slovačka od svih zemalja iz tog velikog proširenja uspela najbrže da nadoknadjuje početno zaostajanje za "starom Evropom".
"Dok je 2004. godine BDP Slovačke iznosio 57 odsto proseka Unije, sada je to 76 odsto", kazao je Barozo.
Specifičnost češkog i slovačkog članstva u EU je i uzajamno lokalno odmeravanje dve nekadašnje republike iščezle Čehoslovačke. Da je Slovačka bolje iskoristila deceniju EU priznao je i evroskeptik Vaclav Klaus a i sadašnji predsednik Češke Miloš Zeman.
Pred ulazak u EU 2003. godine češki BDP iznosio je 76 odsto, dok je 2013. dostigao 81 odsto. Slovačka je u Uniju ušla sa BDP 57 odsto evropskog proseka dok je 2013. godine dospela već na 76 odsto.
"Decenija članstva Slovačke u EU je uspeh koji se ne može osporiti", ocenio je uoči godišnjice slovački premijer Robert Fico a upravo Slovačku kao primer za ugled daju Česima i sadašnja proevropska vlada češkog premijera Bohuslava Sobotke i proevropski predsednik Miloš Zeman koji je kao prvi direktno izabrani šef češke države zamenio evroskeptika Klausa.
Neto dobit Češke iz zajedničke evropske kase dostigla je 13,6 milijardi evra. U Češkoj je više nego u Slovačkoj evropski novac pojela korupcija. U tolikoj meri da je Vaclav Klaus sada označio evropske fondove za glavnog krivca nabujale korupcije.
Tek vlada konzervativnog premijera Petra Nečasa, koja je paradoksalno pala prošle godine zbog korupcionaških skandala i premijerove ljubavnice, počela je i pod pritiskom EU koja je zamrzavala isplatu evrofondova da taj hornični problem rešava. Što se odrazilo i na neto poziciju Češke u odnosu na evropski budžet.
Ekonomisti se slažu da se poboljšanje glavnih pokazatelja, recimo izvoza koji je za deceniju porastao za 182 odsto, dok je prosek EU porast od 64 odsto, slabo odrazilo na život običnih Čeha i zbog paradoksa da su strana ulaganja sa kombinacijom niske nezaposlenosti suviše oslabili pritisak na češke vlade da sprovode neophodne reforme.
