Izvor: Blic, 30.Apr.2014, 12:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sutra decenija od velikog proširenja Evropske unije

Evropska unija sutra obeležava 10. godišnjicu proširenja na 10 zemalja na istoku i jugu Evrope, najvećeg u istoriji EU po broju zemalja, stanovnika i teritoriji. Sa tim proširenjem broj stanovnika EU se povećao za 75 miliona na više od 450 miliona, broj zvaničnih jezika u Uniji sa 11 na 20, dok se teritorija povećala za 738.000 kvadratnih kilometara na 3,9 miliona kvadratnih kilometara.

U članstvo EU su tada stupile tri bivše sovjetske republike Estonija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Letonija i Litvanija, četiri bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Mađarska i Slovačka, bivša jugoslovenska republika Slovenija i dva sredozemna ostrva Kipar i Malta.

To peto proširenje EU je simbolično predstavljalo i ujedinjenje Evrope nakon podela tokom perioda Hladnog rata a proces je pokrenut posle pada Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine.

Od 1987. do 1996. godine 13 zemalja je podnelo zahtev za članstvo u EU, uključujući Bugarsku, Rumuniju i Tursku, a na samitu EU u decembru 1997. zvanično je pokrenut proces pristupanja uz naznaku da će zemlje napredovati svaka svojim tempom prema stepenu spremnosti.

Da bi se pripremile za članstvo, zemlje iz centralne i istočne Evrope su potpisale takozvani evropski sporazuma, a Turska, Kipar i Malta sporazum o pridruživanju.

Pregovori o prisutpanju su počeli 31. marta 1998. sa šest zemalja koje su bile najspremnije - Kiprom, Estonijom, Mađarskom, Poljskom i Češkom, a sa ostalim zemaljama - Bugarskom, Letonijom, Litvanijom, Maltom, Rumunijom i Slovačkom, osim sa Turskom, 15. februara 2000. godine.

U decembru 2002. lideri EU su zaključili da 10 od 13 zemalja kandidata, odnosno sve osim Bugarske, Rumunije i Turske, ispunjava uslove za pristupanje EU.

Budućih 10 članica je 16. aprila 2003. godine u Atini potpisalo Ugovor o pristupanju a zatim 1. maja 2004. godine pristupilo Uniji nakon ratifikacije ugovora.

Te zemlje su morale da ispune ekonomske i političke uslove za članstvo poznate kao Kriterijumi iz Kopenhagena, odnosno da budu stabilne demokratije sa funkcionalnom tržisnom ekonomijom, u kojima će se poštovati ljudska prava, biti uspostavljena vladavina prava i štititi manjine.

Pokretačka snaga iz petog proširenja je bila želja da se osiguraju mir, stabilnost i prosperitet u Evropi, ali je to podrazumevalo i troškove.

Zbog toga EU je uspostavila više finansijskih instrumenata da bi pomogla tadašnjim kandidatima, poput programa Far (Phare) - glavnog finansijskog instrumenta za centralnu i istočnu Evropu u strategiji proširenja, programa Ipsa namenjenog infrastrukturnim projektima i Sapard za usklađivanje u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja.

Od 2000. do 2003. Evropska komisija izdvojila je 13,2 milijardi evra pretpristupne pomoć, navodi se na zvaničnom sajtu EU (www.europa.eu).

Za novim članice je u periodu 2004-2006. izdvojeno još oko 40 milijardi evra, uglavnom za poljoprivredne subvencije, pomoć regionalnom razvoju i infrastrukturi, za nuklearnu bezbednost, državnu upravu i kontrolu granice.

Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Blic...

B92: Decenija od velikog proširenja EU