Izvor: Blic, 20.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća inflacija poskupljuje kredit
Za desetak dana, nakon objavljivanja podataka o julskoj stopi inflacije, biće poznato da li će Narodna banka Srbije morati da pooštri monetarnu politiku. Stezanje kaiša centralne banke je odgovor na preveliko trošenje budžetskih para, na šta ukazuju i podaci koje NBS svakodnevno dobija. Međutim, pitanje je da li će i koliko to uticati da banke, zbog eventualnih strožih uslova poslovanja, teret većih kamata prebace na privredu i građane.
Najava restriktivne monetarna politike >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NBS nije ništa novo, jer je ona najavljena i u mišljenju centralne banke o ovogodišnjem budžetu, koje je upućeno Vladi i u kojem je jasno upozoreno na to da je fiskalna politika nedovoljno restriktivna. Upravo to je i razlog koji će NBS navesti da preduzme potrebne mere kako bi ispunila svoju zakonsku obavezu - da održi stabilnost cena.
- Konkretne mere zavisiće od podataka o julskoj stopi inflacije, bazne i ukupne, ali je već sada očigledno da povećane zarade i domaća tražnja negativno utiču na rast cena i uvećavanje tekućeg platnog deficita. Nakon sagledavanja julskog kretanja cena i u skladu s tim ostvarivanjem srednjoročne projekcije bazne inflacije, NBS će se odlučiti za vrstu i jačinu mera, kao i kada će ih preduzeti - kažu u Narodnoj banci Srbije.
Glavni instrument monetarne politike je referentna kamatna stopa koja trenutno iznosi 9,5 odsto. Ali NBS ima i druge instrumente, a raspolaže i visokim nivoom deviznih rezervi kojima može da utiče na obuzdavanje inflacije.
- Sve što spada u male korekcije jeste nešto što banka može da apsorbuje. Ukoliko dođe do većeg povećanja referentne kamatne stope, odnosno do povećanja naše cene koštanja, moraćemo da povećamo kamatne stope na kredite. Nadamo se da do toga neće doći jer nam nije u interesu da povećamo cenu kredita - kaže Raško Tomašević, PR i direktor marketinga „Unikredit banke".
U NBS, povodom primedaba da će zaoštravanjem svojih mera centralna banka sav teret, zbog nedovoljno restriktivne fiskalne politike, kroz rast kamata prebaciti na građane, kao i na onaj deo privrede koji nije u stanju da se direktno zadužuje u inostranstvu, kažu da to može, ali i ne mora da proizvede takve posledice. Pitanje je i da li će i koliko banke biti spremne da preko smanjenja svojih marži amortizuju efekte povećane restriktivnosti monetarne politike, a imajući u vidu svoje poslovne interese i borbu za klijente.
- Pooštravanje monetarne politike može biti bolno, ali povećanje inflacije je najbolnije i najskuplje, jer ona pogađa sve, a pre svega standard i primanja građana. Oni bi vrlo brzo uvideli kako su im se lako istopila sadašnja povećanja zarada - upozoravaju iz NBS.
Viša cena struje za pet odsto
Kako je predviđeno, do kraja godine inflacija bi u Srbiji trebalo da bude 6,5 odsto. Ono što bi moglo da utiče na njeno pomeranje naviše jeste promena cena naftnih derivata na svetskom tržištu, a koje se neizostavno reflektuje i na domaće cene goriva. Na jesen će poskupeti struja, i to za najverovatnije pet odsto. U tom slučaju, ovaj rast cena električne energije direktno će se odraziti na rast inflacije za 0,4 odsto, a indirektno za oko 0,2 odsto.
- Ukoliko ukupna potrošnja, a pre svega javna, bude vršila pritisak na rast cena, Narodna banka Srbije će morati da zaoštri svoju monetarnu politiku. To znači primenu instrumenata kao što je dizanje referentne kamatne stope, i eventualno obavezne rezerve - kaže dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta.
