Izvor: B92, Beta, 10.Avg.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PKS će traži smanjenje PDV-a
Beograd -- Privredna komore Srbije zatražiće da se PDV smanji od jedan do 1,5 procentnih poena u okviru mera za ublažavanje krize koje će predložiti Vladi.
Miloš Bugarin: U najvećoj blokadi su mala preduzeća
Predsednik Komore Miloš Bugarin je u intervjuu za Privredni pregled kazao da je predlog mera završen i da će obuhvatiti i smanjenje poreza na zarade sa 63 na 50 odsto, a poreza na dobit sa deset na osam odsto, ali i drakonske kazne za one koji ne plaćaju. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Privrednici su predložili smanjenje PDV jer je to jedina mogućnost da odgovore propisanim obavezama u krizi i besparici", kazao je Bugarin.
Bugarin je ocenio da bi povećanja poreza na dodatu vrednost (PDV) i na zarade bila katastrofalna greška Vlade, jer bi ona budžet trebalo da
"zakrpi" smanjenjem javne potrošnje, koja je za 20 odsto veća od predviđene.
"Neizdrživo je da se troši više nego što se zarađuje. Paket mera koji je tada Vlada donela, a koji se odnosi na smanjenje javne potrošnje bio je 'zamazivanje očiju'", upozorio je Bugarin.
On je istakao da smanjenje potrošnje podrazumeva manji broj zaposlenih u državnom aparatu i ukidanje velikog broja agencija, "koje su praktično nepotrebne i čiji se poslovi prepliću sa poslovima nekih ministarstava, a usput se za njihovo finansiranje izdvaja 1,1 milijarda dinara iz
budžeta".
Prema njegovom mišljenju, postoje institucije koje nisu na budžetu, a koje mogu da odrade veliki deo posla koji rade Vladine agencije.
Bugarin je ukazao da će se, ukoliko bi Vlada, zbog budžetskog deficita povećala PDV za jedan ili dva odsto ili porez na primanja veća od 40.000 dinara pobeći u zonu sive ekonomije i smanjiće se broj onih preduzeća koja doprinose na zarade iskazuju kroz realna primanja u obračunu.
"Ljudi će, kao tokom devedesetih godina, raditi zvanično za jednu platu, a ostalo dobijati 'na crno'. Ovo nije dobra sistemska mera, ova mera je privremena i iznuđena od Međunarodnog monetarnog fonda", ocenio je on.
Predlog mera PKS-a je skoro uobličen
Predsednik PKS je istakao i da će insistrirati na uređenju svojinsko-pravnih odnosa za gradjevinsko zemljište, uklanjanju ograničenja za investitore i započinjanju restitucije jer su to ograničavajući faktori za ulaganja u Srbiji.
"Znam da su to teške mere i da će one delovati šokantno, ali bez šok-terapije mi ne možemo ići u ozbiljnu reformu. U svakom slučaju ekonomska i finansijska kriza ne sme ni jednog trenutka da bude izgovor da se u Srbiji stane sa reformama", kazao je Bugarin.
Srpska privreda je toliko slaba i krhka, ocenio je, da će joj za oporavak biti potrebna bar godina više nego razvijenim zemaljama gde je kriza i započela.
Bugarin je naveo da stanje u privredi najbolje ilustruje pad proizvodnje koji je najveći u preradjivačkoj industriji - 25 odsto, a na pad proizvodnje ukazuje i pad izvoza za 34 odsto i uvoza za 38,4 odsto u prvoj polovini 2009.
"Ozbiljna refleksija krize će se osetiti u septembru, oktobru, i dalje", ocenio je on.
Broj firmi čiji je račun blokiran, ukazao je predsednik PKS, od oktobra 2008. godine, kada je kriza počela, do jula ove godine veći je za 15,8 odsto i dostigao je 61.285. Prema njegovim rečima, iznos dugovanja zbog kojih su računi blokirani, povećao se za 56,2 odsto, s 164 milijarde dinara, na 262 milijarde dinara.
"U blokadi je 125 velikih preduzeća, 521 srednje preduzeće i 13.923 male firme", naveo je Bugarin i dodao da su blokirani i računi 22.861 preduzetnika, 9.029 nerazvrstanih preduzeća i računi 14.826 firmi za koje nema podataka o pravnoj formi.
Kako je ukazao, najveći iznos blokade imaju mala i srednja preduzeća, od čega je iznos blokade računa srednjih preduzeća 61,5 milijardi dinara, a kod malih 81,45 milijardi dinara, te proizlazi da najviše problema ima sektor koji bi trebalo da bude najvitalniji.
Predsednik PKS Miloš Bugarin je za Privredni pregled kazao i da "veoma kasni" najavljeni socijalni paket mera Vlade Srbije za pomoć najugroženijima krizom, jer je trebalo da bude uveden zajedno sa podsticajnim merama za privredu
