Izvor: Politika, 25.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ni lađa, ni dokova
U Srbiji ima pet međunarodno priznatih luka, ali nijedne nije dovoljno opremljena za prihvat "bele flote" i stranih turista
Mnogobrojni stručnjaci ističu da je obala Dunava "srpska azurna obala", koja u budućnosti državi može da donese znatan prihod od turizma. Nažalost, ovaj potencijal dosad nije bio iskorišćen onako kako bi mogao. Dunav kroz našu zemlju prolazi u dužini od 588 kilometara. Iako su ove godine zbog lošeg vremena i visokog vodostaja "belie >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << lađe", kasno počele da isplovljavaju, do kraja sezone će biti oko 730 pristajanja. Smatra se, međutim, da bi promet mogao da bude mnogo veći.
Nedostataju pristaništa, prave marine sa uređenim vezovima, na kojima bi mogli da pristaju veliki i mali brodovi i jahte. Prema rečima ljudi sa reke, da bi se napravio pristojan pristan nije potrebno mnogo novca. To može biti neko staro plovilo ili novi ponton, u zavisnosti od veličine lađa koje će da pristaju. Milan Mijailović, generalni direktor Jugoslovenskog rečnog brodarstva, kaže da Srbija ima pet luka koje su međunarodno priznate, ali da nijedna nije dovoljno opremljena.
– Na Dunavu ima dosta luka, ali ih nema na drugim rekama. Pristan za putničke brodove ne treba da bude veliki, ali su neophodni drugi sadržaji. Dužina pristana treba da bude oko 40 metara, odnosno da obuhvati bar dve trećine broda. Takođe, potrebno je da se obezbedi rasveta, jedan čovek za čuvanje i jedno odeljenje za prodaju karata – ističe Mijailović.
Miodrag Popović, direktor Turističke organizacije Srbije, ističe da imamo mnogo malih vezova i pristana koje, nažalost, svi nazivaju marine, iako ne ispunjavaju osnovne uslove.
–U našoj zemlji marine ne postoje i to je veliki problem. Marina mora da ima prostor za popravku plovila i točenja goriva, prodavnicu sa rezervnim delovima i ostalom opremom. Otvaranjem pravih marina, naša zemlja bi bila ucrtana na svim kartama ljudi koji imaju jahte i manje brodove i ja tu vidim našu šansu – kaže Popović i dodaje da su u Donjem Milanovcu i u Kostolcu prepoznali interes, napravili pristaništa i da bi trebalo sledeće godine već da ubiraju plodove svog rada.
Nema ni programa koji bi privukli turiste da izađu na obalu. Iako imamo mnogo kulturno-istorijskih spomenika i drugih zanimljivosti, turističke organizacije gradova, osim Beograda i donekle Novog Sada, nemaju osmišljenu turističku ponudu. Popović kaže da su TOS, Turističke organizacije Vojvodine i Beograda u poslednje vreme pokušale da upoznaju turoperatere sa našom ponudom, kako bi u narednom periodu mogli da očekuju veći broj pristajanja.
– Na sajmu turizma u Kelnu uspostavili smo kontakte sa turoperaterima iz Austrije koji organizuju krstarenja. Oni su počeli da dolaze, ali očekujem da će tek dolaziti. Naravno, nadam se da će domaće agencije koje dovode strane turiste reagovati i u svoju ponudu uključiti mogućnost dolaska u Srbiju i ovim putem – napominje Popović.
Ali, jedna od najvećih manjkavosti je što ne postoji domaća "bela flota", koja bi dovodila inostrane turiste u našu zemlju i organizovala razna krstarenja, kao što to rade inostrani kruzeri. Da bi se oformila domaća "bela flota", potrebno je da se osnuje jedno preduzeće, bilo državno, bilo privatno, koje bi moglo da izdvoji sredstva za kupovinu brodova. Novi kruzeri, zavisno od veličine i komfora, koštaju od pet do sedam miliona evra. Međutim, nama bi od koristi bili i polovni brodovi, koji mogu da se kupe za oko dva miliona evra. Koliko su oni isplativi, najbolje kazuje podatak da petnaestodnevni aranžman u punoj sezoni, od nemačkog Pasaua do Crnog mora, u zavisnosti od vrste broda, staje od 2.040 do 3.360 evra.
Donedavno su smetnja bili i carinski propisi, koji su nalagali da putnici i osoblje broda prilikom svakog izlaska na obalu moraju da prođu kontrolu. Zbog toga su privatne jahte samo prolazile kroz našu zemlju bez želje da pristanu, kako bi izbegli nepotrebno čekanje.
Srećom, kako je enedavno na otvaranju arheološkog lokaliteta Viminacijum rekao Milan Milević, zamenik ministra za kapitalne investicije, ovo ministarstvo je postiglo sporazum sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, tako da će procedura ubuduće biti pojednostavljena. Carinska kontrola će se obavljati samo na ulasku u zemlju i izlasku iz nje.
Milan Brašanac
[objavljeno: 25.10.2006.]
