Izvor: B92, 08.Jul.2011, 03:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako doći do fotelje državne firme
Beograd -- Želim da se bavim menadžerskim poslovima u javnim preduzećima.
Ovakav je odgovor pre nekoliko godina dao funkcioner jedne od stranaka iz redova vladajuće koalicije, upisujući ga u prazno polje predviđeno za odgovor na pitanje u stranačkom upitniku: kakve su vaše ambicije. Njemu se želja ispunila.
Da li zbog te ankete, koja se periodično iz kadrovske komisije stranke prosleđuje članstvu ili zbog profesionalne biografije, posle izbora 2008. godine, on je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << seo u fotelju direktora jednog javnog preduzeća.
Ime, razumljivo, ne objavljujemo.
Pre nego što je svoju biografiju poslao Kadrovskoj komisiji Vlade Republike Srbije, čelni ljudi vladajuće koalicije ispregovarali su koji kandidati iz kojih stranaka će biti predloženi na koje pozicije. Naš sagovornik bio je jedini kandidat za poziciju direktora.
Sve ima veze sa izborima
Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije, nedavno je istakao kako otvaranje ove teme ima veze sa predizbornom kampanjom. "Sve ima veze sa izborima u demokratiji. Partijama je u interesu ili da su javna preduzeća efikasna, jer će inače izgubiti glasove, ili da postoje odgovarajuća zakonska rešenja koja obezbeđuju izbor menadžmenta po poslovnim, a ne po političkim kriterijima. Da pojednostavim, menadžment u javnim preduzećima trebalo bi da se bira po istim kriterijumima kao i u privatnim. Da bi to bilo moguće, poslovna motivacija javnih preduzeća trebalo bi da bude ista kao i kod privatnih. To znači da je potrebna dosledna komercijalizacija javnih preduzeća. Menadžment mora da donosi sve odluke sa ciljem povećanja profita. Tome bi više pomogao i izlazak tih preduzeća na berzu i uopšte tešnja veza sa finansijskim tržištem i tržištem kapitala nego sa budžetom, kako je sada slučaj", zaključuje Gligorov.
"Kako mislite da li sam imao protivkandidata? To bi bilo simuliranje i farsa. Ako je Kadrovska komisija vlade ogledalo koalicionog sporazuma, odnosno u njoj su srazmerno zastupljeni čelni ljudi vladajućih stranaka – nema potrebe da se, forme radi, prijavljuje nekoliko kandidata. Svaka stranka predlaže svog kandidata za javna preduzeća i agencije koje su im pripale po koalicionom sporazumu. A rukovodioce, po Zakonu o javnim preduzećima, imenuje i razrešava vlada", kaže naš sagovornik.
Na pitanje ko ga je zvao da mu ponudi funkciju, odgovara - "formalno me je pozvao resorni ministar, koji uopšte nije iz moje stranke. Ali, on je rekao da je to dogovoreno, da nema problema i da će me predložiti na tu funkciju".
Dodaje i to da u njegovoj stranci postoji vrlo pouzdana i precizno ažurirana baza kadrova u kojoj se navodi obrazovanje stranačkih kandidata, ali i promene u poslovnoj karijeri. Priznaje i to da ne veruje da će suštinska depolitizacija u Srbiji ikada biti sprovedena.
"Šta mislite, da u redovima opozicije postoji kandidat koji je bolji stručnjak za neku oblast i da bi ga vladajuća koalicija predložila? To se ne dešava ni u jednoj zemlji sveta, a kamoli u Srbiji. Ili, ako i neko preko konkursa u budućnosti dođe na rukovodeće pozicije, mislite li da će ih zadržati ako se promeni vlada? Pa naravno da će ih sve razrešiti. Šta, oni će se kao iščlaniti iz partije, pri tom namigivati centralama, a u stvari do ušiju biti politizovani", objašnjava ovaj aktuelni direktor.
On, takođe, upozorava da preko konkursa na neku poziciju mogu da dospeju i lobisti nekih interesnih grupa, kao što su tajkunske.
"Bojim se da će oni mnogo lojalnije slušati svoje centrale, nego što to činimo mi. Meni se, na primer, partija uopšte ne meša u donošenje odluka. Nikada me iz stranke nisu zvali da lobiraju za nekoga. Bojim se da to ovde neće biti slučaj", navodi on.
Srđan Mihajlović, direktor Javnog preduzeća Transnafta (nastalog posle restrukturisanja Naftne industrije Srbije), koji, kako ističe, nije politička ličnost, iako je na ovo mesto došao na inicijativu Lige socijalista Vojvodine, kaže da preporuka premijera Mirka Cvetkovića da se menadžment javnih preduzeća ubuduće bira javnim konkursom, a ne kao do sada odlukom vlade, nije ništa novo i iznenađujuće.
"Još se od 2000. godine govorilo da na ova mesta treba dolaziti konkursom, ali očigledno da je vlada tek u ovom času procenila da je trenutak da se na ovome ozbiljnije poradi. Nemam ništa protiv da se direktori ubuduće biraju konkursom", kaže Mihajlović, napominjući da to nikako ne znači da menadžment koji je danas na čelnim mestima, a članovi su partija, nisu kadri da rade svoj posao.
Vlada je, kao vlasnik javnih preduzeća, do sada imenovala direktore. "Očekujem da će ona ubuduće raspisivati i javni konkurs za izbor generalnih direktora, što podržavam", kaže on.
Upitan da li se ovaj potez premijera, ali i predsednika URS Mlađana Dinkića, da se ukidaju upravni odbori, može shvatiti i kao predizborna kampanja, jer narod voli da čuje da će doći do depolitizacije ključnih mesta, Mihajlović kaže da je on menadžer, a da je na vladi da radi svoj posao.
Dinkić se kasno setio
Dušan Bajatović, generalni direktor Srbijagasa zamera Mlađanu Dinkiću što se tek sad setio depolitizacije. "Nije mi jasno zašto lider Ujedinjenih regiona Srbije, koji je deset godina sedeo u vladi, tek sad predlaže ukidanje upravnih odbora. Ako ćemo političkim marketingom da rešavamo probleme, onda ništa nismo uradili", ocenjuje on.
Dok direktor EPS-a Dragomir Marković nije želeo da odgovori na naša pitanja, Dušan Bajatović, generalni direktor Javnog preduzeća Srbijagas, kaže da mu se ne čini da je ovo predizborna kampanja premijera, dodajući da Cvetković pokušava da javna preduzeća organizuje tako da ona funkcionišu kao dobro vođene privatne kompanije. Međutim, postavlja se pitanje da li je to moguće u ovim zakonskim okvirima.
Bajatović kaže da bi javna preduzeća trebalo da budu zatvorena akcionarska društva, gde bi se znalo šta je njihova imovina, čime raspolažu i što bi u velikoj meri olakšalo poslovanje menadžmenta.
"Nemam ništa protiv da se direktori ubuduće biraju konkursom, samo ne znam šta će se promeniti za šest meseci pre izbora ukoliko bi sutra novi čelni ljudi seli u stolice sadašnjeg menadžmenta. Takođe, kako neko može da meri da li sam ja uspešan direktor ako se od mene očekuje da šest meseci, ili godinu dana kupujem robu po dva dinara, a prodajem po dinar, čuvajući tako socijalni mir. Odnosno, da gas ne poskupi", kaže on.
