Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 04.Dec.2010, 07:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
IZIT: Inflatorni pritisci preneće se u 2011. godinu
BEOGRAD - U narednoj godini treba očekivati intenziviranje inflatornih pritisaka, što će biti posledica poskupljenja proizvoda i usluga pod ingerencijom države i usklađivanja akcizne politike sa inflacijom, izjavio je saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović.
On je, na konferenciji za novinare, rekao da će za razvoj inflacije od ključnog značaja biti i način upotrebe novca od prodaje "Telekoma" ali i odmrzavanje plata u 2011. Uz prodaju "Telekoma", >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << doći će do jačanja tražnje i potrošnje, zbog rasta plata u narednoj godini, što će uticati na rast inflacije, a to nije bio slučaj u 2010. jer su plate bile zamrznute, smatra Đogović. Prema njegovim rečima, očekuje se da će Narodna banka Srbije zaoštriti kurs i restriktivnu kreditno monetarnu politiku preko povećanja referentne kamatne stope ili povećanja stope obavezne rezerve, što će produbiti nelikvidnost relanog sektora.
Đogović je dodao da je istraživanje IZIT-a pokazalo da prognoze u narednih šest meseci ukazuju na zahuktavanje inflacije, jer 59 odsto anketiranih privrednika očekuje rast cena proizvoda, a nijedan da će cene padati. U početnim mesecima 2011. godine očekuje se i osetni rast cene energenata koji imaju značajan uticaj na formiranje cena ostalih proizvoda. On je podsetio da je, inflacija već u oktobru premašila projektovani godišnji okvir i dostigla stopu od 8,9 procenata dok se najintenzivniji cenovni udar osetio kod odeće i obuće koja je poskupela za 2,1 odsto i hrane i bezalkoholnih pića koji su "skočili" za 1,4 odsto.
"Glavni impulsi jačanju inflacionih tenzija dolazili su preko mera Vlade Srbije i pasivnim reagovanjem na strukturne probleme privrede, izostankom adekvatne primene antimonopolskog zakonodavstva i nepostojanja strategije poljoprivrednog razvoja", smatra Đogović.
Osvrćući se na kupovnu moć prosečnog domaćinstva, on je rekao da je u septembru potrošačka korpa u Srbiji iznosila 38.596 dinara što je 0,6 odsto više nego mesec dana ranije ili 7,3 odsto više nego u septembru 2009. godine. Koliko je kupovna moć prosečnog domaćinstva u Srbiji opala može se prikazati preko odnosa nekih bitnijih prehrambenih proizvoda u septembru 2009. i istom mesecu 2010. godine, koji su se mogli kupiti za jednu prosečnu platu, naglasio je Đogović. Prema njegovim rečima, u septembru ove godine za jednu prosečnu platu bez poreza i doprinosa moglo je da se kupi 272 litara ulja, a u istom mesecu lane 298 litara.
U devetom mesecu tekuće godine mogli smo kupiti 467 kilograma šećera, a 512 kilograma lane. Prošle godine u septembru mogli smo da kupimo 1.069 kilograma krompira, a ove 100 i više kilograma manje, tačnije 960 kilograma, objasnio je Đogović.
Takođe, za prosečnu platu, septembra 2009. godine mogli smo da kupimo 1.407 kilograma kupusa, a ove godine 960, limuna 226 kilograma a ove godine 143 kilograma. U septembru 2010. godine moglo se kupiti nešto više litara mleka i jogurta nego lane, ali posle najnovijih cenovnika u novembru 2010, sasvim je izvesno da će septembarski paritet biti pogrešan, zaljučio je on.
