Izvor: Politika, 18.Apr.2010, 23:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I porez može da podstiče izvoz

Da se ne bi prezadužila, država mora da menja način prikupljanja novca u blagajnu, ali i da manje troši. – Povećanjem PDV-a prikupili bi se dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP, čime bi se stimulisalo otvaranja novih radnih mesta i smanjenje nezaposlenosti

Da bi izbegla prezaduženost i privredni i društveni napredak učinila izvesnijim, Srbija mora da menja fiskalnu politiku, odnosno način prikupljanja novca u državnu blagajnu, ali i da manje troši. Javni dug je na kraju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << januara 2010. premašio 10 milijardi evra, ali je u međuvremenu povećan, pa se približio trećini bruto domaćeg proizvoda. I dok neki među zvaničnicima tvrde da država može i treba još da se zadužuje, kako bi investirala u infrastrukturu, guverner u ostavci se slaže da nivo duga za koji garantuje nije visok, (90 odsto je u devizama), ali da je zabrinjavajuće što Srbija malo izvozi.

Milojko Arsić, jedan od autora publikacije „Poreska politika u Srbiji – pogled unapred”, smatra da se održiv nivo javnog duga narednih godina, pod određenim uslovima, kreće između 40 i 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. On ocenjuje da bi bilo najpovoljnije da se, uz značajno smanjenje tekuće javne potrošnje za tri do četiri procentna poena BDP-a, povećaju poreski prihodi za oko jedan odsto svega što u jednoj godini stvorimo.

Zato su „gledajući unapred” autori studije preporučili neophodne promene poreskog sistema. Da se u kratkom roku sprovede reforma poreza na zarade, dohodak građana i poreza na dobit preduzeća, a postepeno primenjuju izmene u naplati poreza na imovinu. Cilj je da se učvrsti makroekonomska stabilnost, smanje spoljnotrgovinski i fiskalni deficit, da porezi budu pravičniji i da se smanje troškovi primene poreskih zakona.

Da bi država smanjila opterećenje zarada i povećala poreze na potrošnju, preporučuju se promene poreza na dohodak građana, poreza na dobit i poreza na imovinu. Smanjenje opterećenja zarada za trećinu moglo bi da se ostvari smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje, što bi uticalo na rast tražnje za radnom snagom i privlačenje investicija u radno intenzivne delatnosti. Tako bi se na ime poreza i doprinosa umesto sadašnjih 65 dinara na svakih 100 dinara neto zarade, smanjenjem doprinosa za socijalno osiguranje plaćalo 47 dinara. Progresivnijim oporezivanjem zarada opterećenje najugroženijih radnika koji primaju minimalnu zaradu smanjilo bi se na 35 dinara na 100 dinara neto zarade. Dodatni prihodi u državnu kasu, kako tvrdi Arsić, prikupili bi se povećanjem poreske stope na zarade sa 12 na 20 odsto, ali ne bi bile oporezovane one niže od 16.500 dinara.

Kao jednu od mogućih alternativa eksperti predlažu povećanje stope PDV-a za četiri procenta, one više sa 18 na 22 odsto, a niže sa osam na 12 odsto. Nova stopa PDV-a svrstala bi Srbiju u „zlatnu sredinu” među zemljama regiona, sa stopom ovog poreza nižom od Mađarske (25 odsto) i Hrvatske (23 procenta), a višom od Bugarske (20 odsto) i Rumunije (19 procenata). Na ovaj način bi se prikupili dodatni prihodi od 2,5 odsto BDP koji bi se iskoristili za stimulisanje otvaranja novih radnih mesta i smanjenja nezaposlenosti. Tako bi dodatni prihodi od povećanja PDV stope bi omogućili značajno rasterećenje zarada zaposlenih.

Smanjenjem doprinosa i povećanjem PDV uvoz bi postao skuplji, a izvoz jeftiniji.

Stopa poreza na dobit preduzeća, predlog je autora studije, ostala bi 10 odsto, ali bi se ukinule mnogobrojne olakšice zbog kojih se sada taj porez u proseku naplaćuje po stopi od pet do šest odsto, prihodi su među najnižim u Evropi, a sistem je skup za primenu.

I važeći porez na imovinu ima više nedostatka, jer je veza između vrednosti imovine i visine poreske obaveze slaba, pa je poreska osnovica po pravilu potcenjena, veliki deo imovine nije oporezovan, a uporedo sa porezom naplaćuje se i naknada za gradsko građevinsko zemljište, koja bi bila ukinuta. Zbog toga se predlaže da se proširi obuhvat imovine koja je predmet oporezivanja, s tim da osnova za oporezivanje bude tržišna vrednost imovine. Istovremeno bi se smanjila stopa amortizacije, a progresivne poreske stope zamenile bi se proporcionalnom stopom od 0,4 odsto.

– Autori su predložili promene poreskog sistema koje bi dale najoptimalnije rezultate, ali su sve predložene kvantifikacije podložne promenama – ukazuje Arsić. – U javnoj raspravi došlo bi se do najprihvatljivijih rešenja, s tim što su neke reforme međusobno povezane i trebalo bi istovremeno da počne njihova primena, kao što su smanjenje doprinosa, povećanje PDV-a i reforma poreza na dohodak građana. Bilo bi dobro, ali ne i nužno, da istovremeno na snagu stupe i reforme poreza na dobit.

Arsić kaže da će mnogi pitati – da li je vreme za poreske reforme? Odgovor glasi: najznačajnije reforme u oblasti javnih finansija sprovođene su u kriznim periodima ili neposredno nakon njihovog završetka. Zato ne postoje razlozi za odlaganje predloženih reformi, a poželjno bi bilo da one stupe na snagu istovremeno sa fiskalnim pravilima definisanim zakonom čija izrada, kako se čulo, uskoro treba da počne.

Naime, zakon bi propisao mogući iznos fiskalnog deficita i javnog duga u odnosu na BDP, smanjenje učešća javne potrošnje u BDP sa 42,5 u 2010. na 40 do 41 odsto u 2015. godini, kao i smanjivanje ovogodišnjeg budžetskog deficita sa četiri na jedan do dva odsto 2015. godine.

----------------------------------------------

Dinkić: PDV ostaje 18 odsto

Srbija bi od 1. juna sledeće godine trebalo da uvede jedinstvenu stopu PDV-a od 18 odsto i da smanji porez na zarade na 10 odsto, kaže ministar Mlađan Dinkić.

Dinkić se slaže sa ministarkom finansija Dianom Dragutinović da porez na plate treba smanjiti na 10 odsto jer bi se na taj način povećala zaposlenost. „U razgovorima sa ministarkom insistirao sam na tome da stopa PDV ostane na 18 odsto za sve proizvode, a da se samo neki proizvodi poput hleba oslobode tog poreza”, rekao je on za B92.

– Ja sam više puta razgovarao o poreskoj reformi sa ministarkom Dragutinović i imamo približne stavove. Dobro je da se smanji porez na plate, a da se poveća porez na potrošnju. Jedina neslaganja koja postoje u vladi su oko toga kada i kako to treba uraditi – objasnio je Dinkić.

Izmene poreskog sistema trebalo bi na jesen da stignu u parlament, a da počnu da se primenjuju od prvog juna sledeće godine.

Aleksandar Mikavica

[objavljeno: 19/04/2010]

Nastavak na Politika...

B92: Povećanje poreza stimuliše izvoz