Izvor: Politika, 26.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Holandski recept za agrar
Od našeg specijalnog izveštača
Naldvik, oktobra – U gradu Naldviku, gde se nalazi svetska berza cveća, a u čijoj okolini ima oko 6.000 hektara pod plastenicima, doskora nije bilo noći. Usled nedostatka prirodne svetlosti, a biljkama je ona potrebna za fotosintezu, u plastenicima su noću svetlele specijalne lampe. Mesno stanovništvo se bunilo da zbog njih (lampi) ne može da spava. Nije prošlo dugo, tek farmeri i lokalna zajednica su se dogovorili da investiraju u pronalazak specijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zavesa za plastenike koje propuštaju vlagu i toplotu ali ne i svetlost.
Spremnost da vrlo brzo primene inovacije, unaprede proizvodnju, kao i da odgovore na želje sve zahtevnijih potrošača, holandski farmeri navode kao jedan od glavnih preduslova za uspeh njihove poljoprivrede, saopšteno je grupi novinara iz Srbije.
Poznato je da su zahtevi zapadnih potrošača, naravno i holandskih, vrlo visoki, a tamošnji farmeri, kako su nam saopštili, uvek idu korak ispred. Naravno, u primeni tih novina, kao i ispunjavanju najnovijih standarda, nisu prepušteni sami sebi, već imaju veliku pomoć države. Svaku investiciju u poboljšanje proizvodnje, standarde i sertifikate, koji se tiču zdravstvene ispravnosti hrane, kao što su smanjenje zagađenja, poboljšanje uslova života, država "otprati" s polovinom vrednosti investicije, u proseku.
Drugi njihov recept za uspeh je što holandski farmeri na tržištu ne nastupaju pojedinačno, već preko udruženja, sličnih kod nas omraženim zadrugama, zbog čega postižu bolje cene i imaju veći uticaj na ostale tržišne igrače. Njihova udruženja su razvila i svoja trgovačka i izvoznička preduzeća i neretko su njihov jedini akcionar, što znači da dele i trgovačku i izvozničku zaradu. Jedno takvo udruženje proizvođača stakleničkog povrća "Grineri" okuplja 9.500 farmera i ima godišnji promet od dve milijarde evra, što u Holandiji, što izvozom i uvozom voća i povrća.
Holandija je u svetskim razmerama pojam razvijenosti poljoprivrede. A kako i ne bi bila kada je agrarnim izvozom samo u 2006. godini zaradila 54 milijarde evra?! Ovolika vrednost, međutim, predstavlja tek 17 odsto ukupne vrednosti holandskog izvoza. Uprkos tome, primarna poljoprivreda u bruto domaćem proizvodu te zemlje čini samo tri do četiri odsto, a sa industrijom hrane i drugim pratećim proizvodima koji koriste poljoprivredne sirovine desetak procenata.
Holandija je, inače, drugi najveći svetski izvoznik hrane i poljoprivrednih proizvoda, posle SAD. U "zemlji lala" samo je šezdesetak sunčanih dana godišnje, kiše su gotovo svakodnevne, a nemali broj hektara poljoprivrednog zemljišta Holanđani su otimali od mora.
Uvidom u strukturu njihovog agrarnog izvoza nameće se jednostavan zaključak da su oni izvoznici pameti, tačnije visoke tehnologije u ovoj proizvodnji.
U ukupnoj agrarnoj proizvodnji čak 40 odsto čini proizvodnja cveća i semena, što im omogućava da budu najveći svetski izvoznik ovih proizvoda, kao i najveći svetski trgovac, jer se preko njihove berze cveća obavlja čak 70 odsto svetske trgovine. Otuda i šale na račun resornog ministra da on ne bi smeo više da se naziva ministrom poljoprivrede, već hortikulture.
Mlečni sektor je najveći, čak 47 odsto ukupne proizvodnje, a zauzima i značajnu poziciju u izvozu, dok proizvodnja povrća, u kome je dobar deo onog stakleničkog, predstavlja 2,5 odsto ukupne proizvodnje. Zanimljivo je da najviše novca od izvoza zarade od prodaje cigareta, iako ne gaje duvan, a razlog za to su fabrike "Britiš ameriken tabaka", čiji se proizvodi računaju u agrarne.
[objavljeno: ]
