Izvor: Politika, 12.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glava boli i od viška
Kretanje inflacije do kraja godine najviše će zavisiti od državne potrošnje, a NBS mora da je drži na uzdi
Da li će odluka Vlade Srbije – da od 49 milijardi dinara viška u ovogodišnjem budžetu 33 milijarde izdvoji za projekte Nacionalnog investicionog plana, a ostatak za otplatu spoljnog duga Srbije, ugroziti makroekonomsku stabilnost? Po rečima ministra finansija Mlađena Dinkića, vlada se odlučila da na ovaj način očekivanim viškom prihoda "podstakne privredni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rast, poveća zaposlenost i da održi makroekonomsku stabilnost, a posebno da obuzda rast inflacije."
Guverner Radovan Jelašić, međutim, smatra da će "ključnu ulogu u kretanju inflacije do kraja godine imati upravo rebalans budžeta.
Za prvog čoveka Narodne banke Srbije, zadužene za stabilnost cena i domaće valute, da li će se ovogodišnja inflacija pisati jednom cifrom, kako je planirano, ili će premašiti 9,6 odsto, zavisi od toga "koliki će deo viška privatizacionih prihoda biti utrošen na investicije, a koliko će otići u javnu potrošnju".
Kako god prevagne, NBS je javnosti jasno stavila do znanja da će joj rebalans budžeta otežati posao "i da će zbog toga biti prinuđena da dodatno pooštri monetarnu politiku." Jer, stav je centralne banke da je "inflacija najveća opasnost i za nacionalnu ekonomiju i za same građane, koji su se već više puta do sada uverili da im nijedna vlada ne može toliko podići plate koliko te iste zarade može da obezvredi inflacija."
Među ekonomistima je mišljenje podeljeno. Jedni se nadaju da će raspoloživim merama monetarne politike NBS ipak sprečiti neželjene posledice viška para u državnom budžetu i njihovo trošenje. Drugi, opet, smatraju da viška nije ni trebalo da bude i da će ga investiranjem država sigurno proćerdati i dodatno pospešiti inflaciju.
Miladin Kovačević, saradnik "Mesečnih analiza i trendova" Ekonomskog instituta, smatra da je opravdana bojazan od ostvarivanja projekata NIP-a, koji može da podstakne rast inflacije, "jer će se znatan deo te sume preliti u tražnju stanovništva".
– Ipak se može očekivati da inflacija do kraja godine neće drastično premašiti projektovanih 9,6 odsto – kaže Kovačević. – Sve u svemu, dosadašnja kretanja nagoveštavaju da će ekonomski pokazatelji za 2006. biti bolji od očekivanih. Realni rast industrijske proizvodnje od 3,5 do 4,5 odsto do kraja godine, doprineće godišnjem povećanju bruto domaćeg proizvoda do sedam procenata. Podsećanja radi, u junu je MMF prognozirao da će taj rast biti oko 5,5 odsto.
Ipak, veliko povećanje državnih prihoda od poreza i privatizacije, kaže Kovačević, ipak predstavlja izazov za monetarnu vlast – da predupredi moguć rast tražnje i inflacije.
– Dosadašnja dosledno rigorozna monetarna politika uliva nadu da će amortizovati eventualne udare povećane javne i lične potrošnje, pa će monetarna i cenovna stabilnost biti očuvane – dodaje Kovačević. – Narodnoj banci će u tome biti od pomoći dalji priliv deviza iz inostranstva i jačanje dinara. Kao neželjena posledica eventualnih dodatnih restriktivnih mera centralne banke može biti povećanje kamata i poskupljenje novca, što za posledicu može imati usporeniji rast BDP. U svakom slučaju, ulaganje 33 milijarde dinara u Nacionalni investicioni program ne može proći i bez nekih neželjenih posledica, ali neće ugroziti cenovnu i monetarnu stabilnost.
Za Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište, ovogodišnji višak u državnoj kasi i odluka vlade da njegov veći deo investira, ne treba da raduju.
– Kad je državna potrošnja već visoka, pa država reši da troši još više, onda je to sigurna šteta – izričit je Prokopijević. – Ona će se ogledati u rastu inflacije, povećanju moći države, u njenim neefikasnijim ulaganjima, jer je država, po definiciji, loš investitor. Treba očekivati i povećanje ionako velike korupcije. Jer, poslovni ljudi će više vremena i energije trošiti da dođu do tih državnih poslova i para. A da bi do njih došli, moraće da podmićuju državne službenike.
Ključari državne kase dobro znaju za sve loše posledice kada iz nje počne da se preliva. I pored toga, odlučili su se da taj višak podele, umesto da smanje preteško breme privredi i stanovništvu.
– To je pokušaj vlade da privremeno poveća zaposlenost i da pokaže da se nešto ipak radi – zaključuje Prokopijević i dodaje da time ekonomske vlasti povećavaju svoju popularnost, a sve uoči novih i verovatnih izbora.
NBS se neće ustezati da poveća monetarnu restriktivnost kako bi smanjila inflaciju, jasno je poručila NBS. Centralna banka matra da je inflacija najveća opasnost i za nacionalnu ekonomiju i za same građane, koji su se već više puta do sada uverili da im nijedna vlada ne može toliko podići plate koliko te iste zarade može da obezvredi inflacija.
Aleksandar Mikavica
[objavljeno: 12.09.2006.]
.jpg)
